„U sistemu međunarodnog prava je u toku faza prelaska iz `drugog` i `trećeg nomosa` Zemlje, ka `četvrtom`. U ovom trenutku ovaj `četvrti nomos Zemlje` preti da stvori monopolarni globalizovani svet, nikako multipolarni.“ – Aleksandar Dugin
Bez obzira na neprestano ponavljanje zapadnih medija da je Republika Makedonija dobila predsednika Parlamenta (Sobranja), stvari nisu baš tako gotove i jasne. Bez obzira i na to što EU pokušava da dâ legitimitet DŽaferiju, jer mu je priredila prijem u Briselu, samo 24 sata nakon što je nelegalno preuzeo ključeve kabineta predsednika Parlamenta i, bez obzira na orkestrirane medijske papagajske kampanje o tome šta se događa u Makedoniji, potrebno je još jedanput preispitati činjenice. A one kažu sledeće:
Imenovanje Taljata DŽaferija nije objavio Službeni vesnik, zvanično glasilo državnih organa.
Predsednik Ivanov nije nikome dao mandat.
Protesti velikog dela građana se i dalje nastavljaju – građani od predsednika države traže da ne pristane na ucene sa Zapada i traže nove izbore.
Evropska unija je gluva i slepa za stvarne događaje u Makedoniji i uporno insistira na svom programu za Makedoniju.
Šiptari izazivaju incidente gdegod stignu, bez da su kažnjeni.
UČK, u stvari, nikada nije rasformirana, a njeni čelnici su postali marionete zapadne politike na Balkanu.
Teroristi i ubice iz UČK naoružani i spremni za rat stižu na teritoriju Makedonije.
KFOR, NATO i druge organizacije za primenu sile nad neposlušnim narodima ne reaguju na kretanja šiptarskih terorista i u najmanju ruku im logistički pomažu.
Organizovana je i orkestrirana medijska kampanja prozapadnih medija, koja bi trebalo da deluje umesto odluka zvaničnih organa (objavljivanje zvanične odluke u Službenom vesniku i odluka Predsednika Ivanova o mandataru nove vlade).
Soroševe organizacije i dalje vršljaju, zvanični Vašington se od njih ne ograđuje.
Evropska unija više ni ne krije svoju podršku stvaranju 'velike Albanije'.
Kako tvrde Makedonci, DŽaferi je oteo jednu od najvišijih javnih funckija u državi i već taj čin u velikoj meri pokazuje šta se od te “sekte” može očekivati u budućnosti – bilo kakav dokument na koji bi se oni u budućnosti ikada pozivali, bio bi bezvredan, jer je dolazak na funkciju bio bezvredan, tačnije nelegalan, nelegitiman, bez poštovanja Ustava.
Stanovništvo Makedonije smatra da nakon dva i po meseca istrajavanja da se ne dozvoli i institucionalizovanje stvaranja velike Albanije, nema nazad, i da se mora nastaviti sa aktivnostima svih vrsta koje su usmerene na osujećivanje planova Zapada i njihovih šiptarskih slugu, da se na teritoriji drugih država stvara velika Albanija. Sâma Albanija je veštačka tvorevina, nastala projektovanjem geopolitičkih kretanja na Balkanu, a njeno stvaranje je procenjeno kao dobrobit za zapadni kolonijalizam.
Na račun stvaranja velike Albanije, predviđa se uništavanje starih država. Tako se institucionalna kriza, protesti povodom Tiranske platforme i povremeni oružani sukobi mogu preliti i na teritoriju juga Srbije, koji je takođe, predviđen da pripadne velikoj Albaniji.
Šiptari pojačavaju svoje terorističko organizovanje i oružana dejstva i na jugu Srbije, u poslednjih nekoliko dana bilo je i ubistava. Nikada nije potvrđena navodna vest da je srpska VBA zaplenila oružje, koje su švercovali građani Srbije, zajedno sa nekim Šiptarima, a koje je trebalo da završi u Makedoniji i bude na raspolaganju šiptarskim teroristima u daljem rasturanju Makedonije i otimanju institucija države. Imajući u vidu izvor ovakve vesti, vrlo je verovatno da se radi o gotovo plaćenom PR tekstu, a ne o vesti.
Upornim insistiranjem da se za zvaničnika države proglasi čovek čiji stavovi nisu u skladu sa Ustavom Makedonije i koga veći deo makedonskog naroda smatra izdajnikom i neprijateljem, Evropska unija, Britanija i Sjedinjene države saučestvuju u rušenju makedonske države. Beskrupulozno mešanje u unutrašnje stvari suverene zemlje pokazuje da zapadni svet nema nikakvu nameru da svoje delovanje sprovodi u okviru međunarodnog prava i međunarodnih konvencija. Ignorisanje međunarodnih konvencija i prava, delovanje upravo u suportnosti sa njima, ukazuju na težnje bolesnih struktura moći na Zapadu da se u međunarodnu praksu uvedu potpuno novi oblici ponašanja i vrednovanja.
Takav primer je rat na prostoru bivše Jugoslavije (1991-95.), bombardovanje Srbije (1999.) i stvaranje kriminalne kvazidržave 'Kosovo', koja je na upravljanje data šiptarskim teroristima, a koje su time sačuvali procesuiranja – Tači, Čeku, Haradinaj i ostale ubice su prelaskom u politiku stekli politički imunitet i postalo je nemoguće krivično ih goniti. Sa druge strane, onog trenutka kada su vlasti u Srbiji prihvatile Tačija kao sagovornika, tog istog trenutka je Srbija izgubila bilo kakav legitimitet suverene države, a stanovništvo i država sâma su postali taoci kvislinga, čiji je zadatak bio da, zajedno sa svojim zapadnim šefovima, uništavaju Srbiju. U tome su ime svesno pomogle i lažne patriote, čiji se patriotizam može predstaviti određenim brojem novčanih jedinica.
Sada se klupko sâmo razmotava i postaje mnogo jasnija uloga Zapada (EU, Sjedinjene države, Velike Britanije) u ratu na Kosovu i Metohiji, 1999. godine, a postaje još mnogo jasnije koji su to političari i njihove političke klike zdušno sarađivale sa neprijateljima, dok su od države Srbije naplaćivali svoj patriotizam.
Sve češće se pojavljuju informacije da su u trgovinu teritorijama svoje otadžbine uključeni i visoki politički funkcioneri Srbije. Ako se tome doda njihova umešanost u raznolike kriminalne poslove, što sa zapadnim zvaničnicima, kao što su Vesli Klark, Dejvid Petreus i Madlen Olbrajt, što sa šiptarskim teroristima i njihovim familijama (presvučenim iz UČK uniformi u odela), onda je sve mnogo jasnije – i otkud sinhronizacija događaja u Crnoj Gori (nelegalna skupštinska odluka o ulasku u NATO), Makedoniji (nasilno ubacivanje Tiranske platforme u politički život Makedonije, sve zajedno sa UČK teroristom DŽaferijem), Srbiji (zahtev za zatvaranjem Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, ubistva Srba na jugu Srbije i na severu Kosmeta, najezda arapskih finansijera u Vojvodinu, anti-državne izjave zvaničnika Srbije iz Raške oblasti, itd..). Tome treba dodati i pritisak koji dolazi iz Hrvatske, koja je i član EU i član NATO, a u kojoj se više ni ne krije ustašluk na državnom nivou. Bosna i Hercegovina je uvek na ivici ambisa i uvek se može naći neki razlog za sledeći rat.
Međunarodna zajednica – štagod to značilo ovih dana, a uglavnom znači evro-atlanski kolonijalni blok, iz dana u dan krši po neko od sopstvenih pravila, krši međunarodne konvencije i norme, a kršeći ih uspostavlja nova pravila i vežba sledeće korake u uvlačenju balkanskih država, nastalih raspadom SFRJ, pod svoj kišobran. Zato se ubrzanim procesima, preskakanjem procedura dovodi do nekih pukih zadovoljenih formi i dokumenata, koji su, ipak, nastali, upravo kršenjem procedura, te se od početka može sumnjati u njihov legitimitet i legalitet.
Međunarodno pravo je, ponovo, po ko zna koji put prekršeno, a to su učinili upravo oni koji su na njemu u ovakvom obliku i insistirali. Ili, možda, oni jedini imaju diskreciono pravo da međunarodno pravo svakodnevno krše, a da istovremeno od drugih strogo zahtevaju da se poštuje? Ova zaluđenost sopstvenom moći (koja se, ipak, zasniva na dobro skrivenoj nemoći i kukavičluku), kad-tad će, zapadnim kolonijalistima i neokolonijalistima, doći glave. NATO paktu je to 1999. godine pokazala šest stotina puta slabija srpska Vojska, a ovih dana im to pokazuju Sirija, Hezbolah, Iran i Rusija u Siriji, malobrojni i tehnički neopremljeni Huti protiv saudijske koalicije u Jemenu, propast projekta Ukronacista, kakav-takav otpor u Južnoj Americi (u onim državama koje nisu pod američkom šapom), severnokorejske aktivnosti, južnokorejska pobuna protiv sistema THAAD.
Na Balkanu su nestajale imperije, potpuno uverene da su upravo krenule u novu fazu rasta. Nestaće i ova, evrounijatska, i njeno vojno krilo, NATO – jedina vojna alijansa u trenutnom svetu, koja se služi nečasnim i nevojničkim metodama za postizanje vojnih ciljeva, koju vode i koju čine isključivo kukavice, neznalice i vojni autsajderi. Erdogan želi novo Osmansko carstvo, a kako će Rusija reagovati pročitajte OVDE.
Izvor: geopolitica.ru
