Piše: Miroslav Lazanski
Ako se nekada borbena moć jedne armije merila po tonama čelika izbačenim u jedinici vremena, toj formuli se danas pridružila i gipkost i rastresitost borbenog rasporeda, kao i digitalna sfera borbenih operacija. Deo od svega toga videli smo na poligonu Nikinci, naravno, koliko je to bilo moguće s obzirom na dimenzije poligona. Odnosno, za samohodne haubice „nora B-52” kalibra 155 mm poligon Nikinci suviše je mali da bi ispalile artiljerijsko zrno na krajnji domet od 42 km, pa su sva gađanja bojevom municijom bila na dometu do 12,5 km.
Dakle, vežba je započela gađanjem iz pešadijskog naoružanja, iz snajpera 7,62 mm i teške snajperske puške „crna strela” od 12,7 mm. Pokazano je i dejstvo nove domaće puške modularnog kalibra od 6,5 mm „grendel”, koja bi mogla ući u sastav specijalnih jedinica vojske i policije, ili kao oružje vodnog snajperiste. Masovnije naoružanje novim, osnovnim, pešadijskim kalibrom teško je izvodljivo u sadašnjim ekonomskim uslovima, jer to zahteva sasvim novu logistiku. Osim toga, nijedna armija u svetu još nije usvojila pešadijski kalibar od 6,5 mm, uz činjenicu da bismo usvajanjem tog novog kalibra imali tri osnovna pešadijska kalibra: 5,56 mm, 7,62 mm i 6,5 mm. A to sebi ne mogu da priušte ni Rusija, ni Amerika. Jeste da se kalibar 6,5 mm pokazao kao precizan na udaljenosti od 500 metara, ali danas se moderan pešadijski boj ne vrši na tim daljinama. Snajperska borba, to je moguće.
Posle pešadijskih gađanja nastupila su borbena vozila iz lepeze proizvoda kompanije „Jugoimport–SDPR“: tri oklopna vozila „lazar 3” i jedno oklopno vozilo „miloš”. Dva „lazara-3” bila su naoružana DUBS-om od 12,7 mm, oni imaju kapacitet prevoza borbenog odeljenja pešadije od 10 vojnika i u toj su verziji zapravo oklopni transporteri. No, „lazar 3” sa ruskom kupolom, naoružan topom od 30 mm, automatskim bacačem granata od 30 mm i mitraljezom od 7,62 mm, odlično je borbeno vozilo pešadije kakvo odavno nedostaje vojsci Srbije. Problem je cena ruske kupole sa naoružanjem, koja ide do 400.000 dolara, što puno povećava ukupnu cenu borbenog vozila. U svakom slučaju, sa „lazarom 3” vojska Srbije, koja do kraja godine treba da dobije prvih 18 vozila, jača moć i ukupnu mobilnost svojih kopnenih brigada. Za kompaniju „Jugoimport–SDPR” to je odlična referenca za izvozne poslove, jer teško je prodavati neki borbeni sistem inostranim kupcima ako nije u naoružanju domaće vojske.
Na vežbi „Čelik 2017” nastupili su i jugoslovenski tenkovi M-84, tri tenka od kojih su dva imala određene modifikacije u vidu rešetke na zadnjem delu kao predoklopa za rakete, nešto u stilu „strajkera”, što su i Rusi primenili kod novog tenka tipa „armata”, novi dodatni aktivni oklop na čeonom delu korpusa tenka i kupole, DUBS sa mitraljezom od 12,7 mm na kupoli tenka i jača pogonska grupa – rezultat rada Vojnotehničkog instituta i Tehničkog remontnog zavoda Čačak.
Videli smo i borbena vozila BOV sa DUBS-om od 12,7 mm, nastupilo je i borbeno vozilo „miloš” takođe sa DUBS-om od 12,7 mm, sve proizvodi kompanije „Jugoimport–SDPR”. „Miloš” je na testiranjima pokazao odlične rezultate i policija i vojska Srbije dobijaju u njemu modernu borbenu platformu 4 puta 4, koja opciono može biti naoružana i PVO raketama „šilo”, ili protivoklopnim projektilima tipa „konkurs”. Takvo vozilo dugo nismo imali u arsenalu naše vojske.
Veliku preciznost u gađanju pokazao je i samohodni artiljerijsko-raketni sistem PVO „pasars” sa topom „bofors” od 40 mm, inače popularni „terminator”. Integraciju topa na standardni kamion FAP, sa dodatnom hidraulikom radi stabilizacije, izvršila je privatna kompanija „Srboauto”. Inače, i nova verzija višecevnog raketnog bacača „oganj” od 128 mm ima istu oklopljenu kabinu kao i „terminator”, što pokazuje dobar trend unifikacije i ušteda u vojsci Srbije.
Vrlo impresivno je bilo i gađanje iz šestocevnog lansera raketnog sistema „alas”, koji je razvijen za potrebe oružanih snaga Ujedinjenih Arapskih Emirata. Projektili tog sistema navode se putem optičkog kabla, a krajnji domet varira od verzije rakete, od 25 do 40 km. Sistem je razvila kompanija „Edepro” iz Beograda.
Negde na sredini vežbe iznad nas je protutnjao mlazni jurišnik „orao”, izbacio IC mamce i lansirao rakete, dok su borbeni helikopteri „gama” ispalili vođene protivoklopne projektile „maljutka”. Testiranje i probna lansiranja balističke rakete iz sistema „šumadija”, dometa 300 km, biće obavljeni ovih dana u Pakistanu, jer su tamošnje pustinje ipak veće od poligona u Nikincima. U Pakistanu se uspešno završava i testiranje naše samohodne haubice „nora 52”, Pakistanci najavljuju kupovinu fantastičnih 700 „nora” .
Vežba u Nikincima bila je u nekim digitalnim segmentima pokaznog bataljonsko-brigadnog nivoa, celu vežbovnu prostoriju neprekidno su „pokrivale” domaće bespilotne letelice. Završna scena vežbe bilo je spektakularno, istovremeno, lansiranje raketa iz sistema „morava” i „oganj”, što je podsetilo na završne operacije Crvene armije pred Berlinom 1945. Pravi Dan pobede.
A poruka jeste da Srbija jača i razvija svoje oružane snage radi stabilnosti i mira, kao prevenciju za bilo čije avanturističke planove ka našim prostorima i našim ljudima. I ništa više.
Da, treba čestitati i autoru koji je dao ime vežbi „Čelik 2017”. Napokon jedan pravi vojnički naziv za vojnu vežbu... Pogledajte OVDE ko će na francuskoj političkoj sceni izazvati najveći šok.
Izvor: Politika
