Kika, koja je ovaj nadimak dobila u ratu, rođena je u Mladenovcu 1920. ali je ubrzo s porodicom otišla za Paraćin, gde je završila školu. Početkom rata vraća se u rodni kraj i pridružuje Kosmajskom partizanskom odredu. Tada upoznaje svog budućeg supruga Dragoljuba Dražu Markoviću, kasnije visokog državnog i komunističkog funkcionera, čiji je rođeni brat Moma Marković otac Mire Marković.
- Ta žena pomalo je i podsećala na Miru Marković po hladnom pogledu - počinje priču Prvoslav Matović, meštanin Kovačevca, kraj spomenika ubijenim i nestalim meštanima u toku i posle Drugog svetskog rata.
Tek nedavno, zbog straha od komunista, smogli su hrabrosti da svojim precima koje su ubijali Kika i njeni saborci, poznati pod imenom „krvave trojke“, podignu spomenik kako imena žrtava ne bi pala u zaborav. Iako je od rata prošlo više od 70 godina, strah od Kike i Draže Markovića ne prolazi.
Starina Dušan Petrović bio je svedok zločina Mirine strine. U ratu i prvim godinama posle njega izgubio je četiri člana porodice.
- Bio sam mali. Imao sam četiri godine, ali se i danas sećam. Stradali su mi otac, stric, deda i sestra od strica. Strica su tužili kod Kike da se pozdravio sa oficirom kraljevske vojske, izvesnim Lazovićem. Posle tri dana uhvatili su ga i po njenom naređenju streljali. Moj otac je, kad je čuo šta se desilo, krenuo u potragu za bratom. Našao ga je. Stricu je bilo isečeno pola glave. Doneo ga je na ramenima i sahranio. Posle toga je otišao od kuće jer se bojao da će doći i po njega. Poljubio nas je sve, i nestao. Nikad ga više nisam video - tresući se kao prut priča Petrović.
O dedi je, kaže, tek 1979. godine saznao strašnu istinu.
- Deda je bačen u javni klozet, na mestu sadašnje autobuske stanice u Mladenovcu. Tu su, kako smo kasnije otkrili, bacali i žive ljude. Nijedan trag javnog klozeta nije ostao. Sagradili su autobusku stanicu, a većina Mladenovčana i ne zna da gazi po kostima svojim sunarodnika - priča Petrović kroz suze.
Najjeziviju sudbinu doživela je njegova sestra, koja je bila u dvadesetim. Kika je bila ljubomorna na njenu lepotu.
- U kuću su stigle osobe u plavim uniformama. Odveli su je i redom silovali. NJih dvadesetak. Toliko su je isprebijali da je imala strahovite bolove u bubrezima i stomaku. Vratili su je kući bolesnu i krvavu - zamuckujući kazuje Petrović.
U to vreme narod je bio prost, verovao je u svašta, pa se sestra dosetila šta su joj stariji u selu pričali.
- Tražila je da pije moju mokraću - trgao se u momentu Petrović.
- Seko, šta će ti moja mokraća? - pitao sam je.
- Ozdraviću. Proradiće mi bubrezi i biće mi bolje - odgovorila mi je.
- Jadna, ubrzo je umrla - završio je svoju ispovest Petrović, a već se još naroda sakupilo u centru sela da ispričaju svoju priču. Kako kažu, sva zlodela su sačuvana u crkvenim i partizanskim knjigama, koje je Kika lično ispravljala ostavljajući svoj rukopis. Nikola Kostadinović, prvi čovek lokalnog Subnora u Mladenovcu rekao je pre nekoliko dana prilikom postavljanja spomenika Kiki Damnjanović da su to izmišljotine. - Voleo bih da SPC ili bilo ko drugi ko se protivi podizanju ovog spomenika, pruži direktne dokaze da je Kika odgovorna za smrt toliko ljudi. Svaki rat, a posebno bratoubilački, ima dve strane. Moji saradnici i ja smo istraživali njen život i tvrdimo da nisu tačni podaci koji se o njoj iznose, da su na nivou pijačnih ogovaranja - tvrdi on. Ali za porodicu Branke Stevanović, Kika je "zlotvor": - Moj svekar Miloš Stevanović, bio je posle rata novinar "Politike" i išao po zadatku da piše o Ravnogorskom pokretu. Svratio je u kafanu u Gornjem Milanovcu, tamo mu je živeo brat, stomatolog. Ubrzo je došla Kika sa konjicom, jer je imala dojavu da su tamo simpatizeri četnika. Izvela je njega i još desetak studenata. Streljali su ih sve bez suđenja. Ona, lično, ispalila je svakom metak u čelo. Porodica nije mogla ni tela da preuzme, već su ih građani noću sahranili u Gornjem Milanovcu. Titov unuk Joška Broz, predsednik Komunističke partije, tvrdi da je Kika bila „normalna žena“ i da nije ona ubijala i naređivala likvidacije.
- Ma kakvi opasna.... To su u priče, krivo im što ima bistu. Nije ona toliko streljala i naređivala, to je radila služba. Cilj svega toga je da se rehabilituju Draža Mihajlović, Milan Nedić, Dimitrije LJotić i, na kraju, Adolf Hitler - smatra Broz. A gde možete da potpišete inicijativu za uklanjanje spomenka zahvalnosti Francuskoj, pogledajte OVDE. Izvor: Kurir, Novosti
