Piše: Rostislav Išćenko Izgubila je konkurenciju sa Rusijom, rat u Donbasu, sopstvenu državnost, čak i samu ukrajinsku ideju. Zombi, kojeg još možemo da posmatramo između Crnog mora, Pinskih blatišta, Karpatskih planina i narodnih republika Donbasa — već odavno nije država, čak nije ni društvo. To je velika (nekoliko desetina miliona ljudi) potpuno atomizovana grupa individuuma, koje brine samo kako da prežive. To što među njima postoje desetine ili čak stotine hiljada adekvatnih ljudi koji shvataju ili slute u kakvu provaliju sada lete ostaci Ukrajine, ništa ne menja. Čak i ako su takvi spremni da se bore. Kao prvo, tih ljudi je krajnje malo s obzirom na to da je Ukrajinu već napustilo desetak miliona, a da je još najmanje deset miliona spremno da je napusti. Poznato je da ljudska populacija organizovna u državu – čim broj njenih pripadnika padne ispod određenog nivoa (izraženog u procentima, a ne u apsolutnim brojkama) – više nije u stanju da opstane, niti da se povrati. Na taj kritični prag se staje kada na tertoriji ostane 30-50 odsto stanovništva koje je na njoj prvobitno živelo. Tada procesi postaju nepovratni, a grupe entuzijasta mogu ginuti u borbama, mogu praviti razbacana naselja, u kojima će živeti do boljih vremena, ali sve to više ne može da izmeni sudbinu već bivšeg društva. Uostalom, sličan period je Ukrajina u svojoj istoriji već prežvela u 17. veku, u periodu takozvane Ruine. Poljske državne strukture su se u to vreme već bile povukle iz Ukrajine, ruske još nisu bile stigle, a sopstvene nisu pustile koren. Getmanska vojna uprava možda je bila efikasnija od sadašnje ukrajinske vlasti, ali je sve ipak funkcionisalo kao veliki "ofis" preko kojeg se skupljao i delio plen.
"Evrointegratori" su želeli da po svaku cenu uđu u Evropsku uniju. Ne da instaliraju Evropu u Ukrajini, već sebe u Evropskoj uniji - sa Ukrajinom ili bez nje. Za to vreme su proruski aktivisti u Ukrajini – zavisno od toga da li su bili leve ili desne orijentacije – težili vaskrsnuću SSSR-a ili uspostavljanju prirodnih granica Rusije. Ukrajina je, sve u svemu, pre 25 godina bila prosperitetna zemlja sa jakim institucijama državne vlasti koja je imala punu kontrolu nad društvom (čak ni ukrajinsku nezavisnost nisu proglasili nacionalisti nego komunisti), sa razvijenom industrijom, moćnom trgovačkom mornaricom i desetinama velikih luka u kojima se voda nikada ne zamrzava, sa plodnom zemljom i blagom klimom, sa trećom po moći armijom u svetu, sa brojnim, obrazovanim i kvalifikovanim stanovništvom i moćnom akademskom i primenjenom naukom. Povrh svega, Ukrajina je bila i tranzitna i kosmička sila. Sada je crna rupa koja je u stanju da, bez ikakve koristi za svoje stanovništvo i kreditore, momentalno i bez traga rastvori u vremenu i prostoru čak i najizdašnije spoljno finansiranje. Pogubni za Ukrjinu procesi bili su predodređeni jednom neprimetnom i, kako je u jednom momentu izgledalo, nebitnom greškom – precenjivanjem resursnih mogućnosti Zapada. Ta greška je rezultirala bezalternativnim kursom koji se sve više odvaja od realnosti... Prvi čovek Donjecke Narodne Republike Aleksandar Zaharčenko, takođe je najavio potpuno urušavanje Ukrajine, kojoj je dao još svega nekoliko meseci "života". Šta je Zaharčenko ponudio ukrajinskom narodu koji preživljava ovaj bolan proces, pročitajte OVDE.Izvor: fakti.org
