Apsolutno nevin, kako sam kaže, a kako će, nada se, odlučiti i sud. Vreme koje je prošlo ne može da vrati, ali kao dovoljnu satisfakciju vidi skidanje ljage sa svog imena: "Da mi se izvine za sve i ljudi koji me znaju i ne znaju, konačno i zvanično vide da nemam veze sa gnusnim optužbama."
- Dobro sam. Vraćam se u normalan život i pokušavam da nastavim tamo gde sam zaustavljen pre tri godine i tri meseca. Ja sam slobodan čovek u formalnom smislu, a u političkom nemam ograničenja. Moja politička priča biće ista kao do sada. Dakle, socijaldemokratska priča prilagođena kosovskim prilikama. Ja sam član Socijaldemokratske partije Srbije koja je registrovana na pokrajinskom nivou kod OEBS-a. Međutim, pošto kosovske vlasti to nisu prihvatile i nisu nam dali da pod tim imenom učestvujemo na izborima, mi smo smislili "Srbija, demokratija, pravda" jer je akronim isti - SDP, priča Ivanović i kaže:
- Vaše kolege novinari često to čitaju Sloboda, Demokratija, Pravda, i možda su mi nešto i naslutili, tako da se i ne bunim. Sad mi sloboda mnogo više znači nego što mi je ranije značila, ističe on kao i zabrinutost, jer svi ovi incidenti, lomovi u Prištini, reakcije Albanaca, zapaljiva retorika... zastrašuju ljude, tako da je strah dominantan i imanentan.
- Nama je to i do ‘99. godine bila svakodnevica, ali sada je gore. Ko s tim može da se izbori, ko to može da podnese, ostao je ili se, eventualno, vratio, ali takvih je mali broj. Sada nemamo ni polovinu srpskog stanovništva na Kosovu koliko smo imali pre 1999. godine. Posle sedamnaest godina dolazi do određene iscrpljenosti i prezasićenosti. Zato je sad i potreban politički rad i ja ću probati da ljude ohrabrim i probudim im tu ideju ostanka i opstanka ako se već lome.
Kakva je vaša politička veza sa Beogradom?
- Sa Beogradom mora biti najbolja moguća veza i to je jedino što je apsolutno sigurno. Nikada Srbi sebi ne smeju dozvoliti takvu grešku da imaju politiku suprotnu stavovima Beograda. To ne znači apsolutnu poslušnost i nerazmišljanje svojom glavom. Međutim, mi smo ti koji će sa terena davati Beogradu tačne informacije o realnom stanju i predlagati šta bi bilo najbolje.
Za slučaj sa hapšenjem pa oslobađanjem Haradinaja koji je protresao region kaže:
- Svaki incident na Kosovu, pa čak i incidentna izjava poput onih Ramuša i Dauta Haradinaja izazivaju određenu zebnju kod ljudi. Pogotovo što mi znamo ko su tamo bili stvarni komandanti, a ko foleri koji su se pojavili nakon rata. Mi znamo ko su opasni ljudi.
Braća Haradinaj svakako jesu?
- Svakako. Oni spadaju u one koji su imali zonu kojom su komandovali i imaju odgovornost za ono što se tamo dešavalo. Međutim, te izjave nisu bile usmerene prema nama, poruka je slata sudu u Francuskoj. Oni su potencijalno pretili Srbima s namerom da sud to uzme u obzir i bude pragmatičan i jednim udarcem reši dve muve. Da se Francuska reši tog problema i sačuva svoje vojnike na terenu. Sigurno su o tome razmišljali, kaže Ivanović koji je sretao Haradinaja i Tačija, ali to su uvek bili neformalni razgovori ili na nekim prijemima ili na forumima i gde nema razgovora o osetljivim stvarima. Oni takvu vrstu razgovora izbegavaju, a i ja ne znam u čemu bi bila svrha da ja iniciram ta pitanja jer njih treba da tretiraju nadležni organi a ne pojedinac.
Aktuelna je ponovo priča o velikoj Albaniji, ona pliva svuda i uvek, nikada nije ugašena i ona se od Prizrenske lige naovamo pojavljuje po pravilu u vreme velikih kriza kad na to pitanje nemate pravi odgovor, objašnjava predsednik građanske inicijative.
- Albanci su mali narod, usotalom kao i svi ostali narodi na Balkanu, i kao takvi osećaju se nesigurno u okruženju koje, po pravilu, smatraju neprijateljskim. Otud težnja ka ujedinjavanju teritorija i nacionalnog korpusa, jer smatraju da će kao veća država sa većom teritorijom i većim brojem stanovnika biti sigurniji. Srpska zvanična politika ima malo drugačiju listu prioriteta i misli da je odnos sa Hrvatima i Bošnjacima značajniji nego odnos sa Albancima. Ja mislim da je naš prioritet otvoreno pitanje s Albancima i zalažem se za to da se tom pitanju posveti makar jednako velika pažnja. Potencijal za nevolje i sukobe najveći je na relaciji Albanci–Srbi i tu su najveći nesporazumi, ističe Ivanović i dodaje da je put za rešenje tog nesporazuma članstvo u Evropskoj uniji kao strateško pitanje i, drugo, uspostavljanje odnosa sa Albancima preko Tirane, što je politički ispravno i praktično će dati rezultate.
- Da ne bude zablude, ne mislim da je uticaj Tirane na kosovske Albance toliko veliki - oni su više svoji, ali to je malo lakši put. Nekom iz Beograda koji je dobro primljen u Tirani i u Prištini će se lakše otvoriti vrata.
Da li smo mi u nečemu pogrešili u tom odnosu s Albancima kroz istoriju?
- Potcenili smo ih. Pogrešno smo ih procenili, a onda i potcenili. Oni su dosta tradicionalan i prilično konzervativan narod i kao takvi se ne mogu porediti s drugim narodima i, shodno tome, odnos sa njima ne može biti građen na iskustvima koja smo imali gradeći sa drugima. Ali, moramo se prilagoditi i moramo naći ključ za komunikaciju. Mi imamo stereotipe o Albancima, a suštinski ih uopšte ne poznajemo. Ništa ne znamo ni o njihovoj istoriji, kulturi, običajima, a držimo se stereotipa ma kakve posledice bile. Teško je na pogrešnim premisama donositi prave odluke. Ja sam za to da ih analiziramo i dobro upoznamo jer će nam oni u budućnosti biti sagovornik, ne nužno i protivnik. Kosovo neće prestati da bude deo Srbije. Još jednom će morati da se sedne i da se ozbiljno razgovara o statusu. To će biti onoga trenutka kad Srbija bude na vratima EU i razgovori će, po mom ubeđenju, krenuti po kiparskom modelu. Kad se Kipar sa problemom između Turaka i Grka primakao ulasku u EU, tog trenutka su aktivirani i intenzivirani razgovori.
Pročitajte OVDE o čemu je Vladimir Putin razgovarao sa Vučićem, a tiče se Kosova? Izvor: Blic
