Toliko, da nikoga nije posebno uznemirio nedavni iskaz sa najvišeg mesta o Petom oktobru 2000. godine, kada je pao Miloševićev režim, kao danu kada su pobedile mračne sile prošlosti? Da li su glasovi koji pozivaju na kritičku distancu prema ulozi Srbije u raspadu Jugoslavije i ratovima devedestih utihnuli i zašto?
Milan Miljković, istraživač iz Instituta za književnost, kaže da je najvidljiviji nekritički odnos prema devedesetim godinama i ulozi Srbije u tadašnjim ratovima, najnovija retorika u odnosu na Kosovo, odnosno kosovske Albance.
– Građani se najčešće obaveštavaju o nekim događajima tako što prepuštaju tumačenja onima kojima veruju i koji, po pravilu, samo potvrđuju prisutne predrasude – kaže Miloš Hrnjaz sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Stepen uticaja nekog pogleda na prošlost zavisi od moći tumača. Hrnjaz kaže da različita tumačenja nemaju ravnopravan tretman u javnosti, ali da se nada da će za budućnost ostati makar svedočanstvo o pluralitetu pogleda na sporni period iz nedavne prošlosti.
– Problem je što Srbija nije prošla lustraciju, pa vinovnici događaja imaju sada priliku da revidiraju, prepakuju prošlost. Vodiči današnjih politika su oni koji su bili podmladak vladajućih partija iz devedesetih godina. Akademska javnost se ne čuje. Problem je i što su mediji pod kontrolom vlasti, što postoji cenzura, pa kritička promišljanja prošlosti nemaju prođu u mejn strim medijima – smatra sociolog Srđan Barišić.
– Kod nas ne postoji društvena briga ni o jednoj intelektualnoj temi, pa tako ni o devedesetim. I onda, kada ne postoji naučna produkcija, onda prazninu popunjavaju memoaristi i tumači samih sebe – konstatuje Marković.
Hoće li buduće generacije znati šta je „mračna prošlost Srbije“? Ratne devedesete, kada su na Srbiju padale NATO bombe a Milošević ubijao novinare i političke protivnike? Ili će naučiti da je mračna prošlost Srbije počela padom Miloševićevog režima? Pogledajte OVDE ko je Miloševića nagovorio da pusti Vokera i OEBS u Srbiju. Izvor: Slobodna Evropa/vesti-online.com
