Piše: Đoko Kesić Od tog trenutka, od rata u kojem je u temelje Srpske ugrađeno više od četrdeset hiljada srpskih života, u tom ratu za stvaranje Srpske ugrađeni su i brojni porazi srpske države s desne obale Drine, rat za Srpsku traje i danas. Srpska je odolevala suludim jurišima iz Sarajeva koje insistira na državi “jedan čovek, jedan glas” uz svesrdnu podršku Zapada, odolela je i perfidnoj politici institucije “Visokog predstavnika Međunarodne zajednice” koja je uzela Srpskoj 68 državnih nadležnosti, od vojske do carinske službe, izdržala je i napade komšija – Stjepan Mesić je potrošio ceo drugi predsednički Mandan dokazujući da je “RS genocidna tvorevina”…
Međutim, svi pomenuti neprijatelji Srpske su lagana, relaksirajuća terapija, u poređenju sa napadima Srba iz Republike Srpske na Republiku Srpsku. U Banjaluci, u toku je organizovana akcija opozicije protiv Režima, ali opozicija neće nikad priznati da u vrhu politike RS, svi su bili i vlast i opozicija – niko nije nevin. Nema sumnje, Republiku Srpsku će ubiti korupcija, organizovani kriminal sprega politike, sudova, tužilaštva i mafijaških klanova.To svakako dokazuje afera “Alumina”, u toku je najveća pljačka u Srpskoj, od Dejtona do danas.
O pokušaju kriminalne otimačine Fabrike “Alumina” u Zvorniku, o sprezi Osnovnog suda u Zvporniku i kriminalnog klana čiji su vidljivi predstavnici Zoran Stevanović gradonačelnik Zvornika, visoki funkcioner Dodikovog SNSD, i Godrana Pavlovića, ali i neki ministry u Vladi RS premijerke Željke Cvijanović. U ovu zaveru protiv Republike Srpske uključeni su u mediji u Srpskoj. Za njih slučaj “Alumina” ne postoji! Apsolutno skaradno, tvrdim Republika Srpska nestaje ili se definitivno brani sa svim onim vidljivim i nevidljivim što se događa u zvorničkoj fabrici “Alumina”.
Šta se novo događa u Zvorničkom Rašomonu? U širem rakusu ovih zbivanja nisu trenutno bitni pomenuti organizmi iz mafijaškog klana. Bitna je država Litvanija, koja je svoju UKIO banku uvela u stečaj zbog gubitaka od oko 650 miliona evra. Znači Srpska nema ništa s bankom u bankrotu nego sa državom Litvanijom, koja broji 2,9 miliona stanovnika i godišnjim budžetom od oko devet milijardi evra. Litvanija od RS potražuje 154 miliona evra na ime kredita koji su bivši vlasnici uzeli na ime kredita za “Birač”, a pare nisu ni stigle u Zvornik. Ako jedna država potražuje pomenutu sumu od bilo koje zemlje,u to akciju uključuju se automatski diplomatija, nadležna ministarstva i bezbednosne strukture.
Šta radi Srpska, njena Vlada i grupa smutljivih ministara. Zoran Tegeltija, ministar finansija vodi akciju da se “Pavgordu” prizna deo potraživanja na ime navodno kupljenog litvanskog duga!? Ministar Tegeltija je ili glup ili ima kriminalne namere. Pa poslednji idiot vidi da - ako Srpska prizna makar i jedan evro duga Litvancima, priznala je kompletnu krivicu pred međunarodnom arbitražom, što bi RS i BiH kao garante koji su pojavljuju pred međunarodnim sudom, jer oni će namirivati dug od bar 400 miliona evra…
Pravosudno nasilje Osnovnog suda u Zvorniku, sudija Tadić-Todorović, po kome bi “Alumina” pripala klanu “Pavgord”- Stevanović – Tegeltija, Srpska bi pored fabrike koja vredi oko 200 miliona evra izgubila još 100 miliona litvanskog “duga” koji je de fakto izmišljen a izgubila bi još 300 miliona računajući očekivanu dobit od “Alumine”, stabilne firme koja bi te pare zaradila u naredne tri četiri godine. To je prvo, apsolutno pogubno rešenje za RS, za koje, niko upućen u ovu priču, ne isključuje da će se dogoditi. To bi bio kraj RS, pobeda mafije nad državom, nastao bi haos.
Međutim, ukoliko bi Okružni privredni sud u Bijeljini potvrdio važeću presudu u kojoj stoji da su litvanski sud i potraživanja “Pavgorda” apsolutno nezakoniti, ukoliko bi to potvrdili i drugi sudovi, “Alumina” bi izašla iz stečaja i njeno vlasništvo definisano kao AD društvo u funkciji privrede RS. Nadležni organi RS bi procenili u kom pravcu bi trebalo da se vodi ovo preduzeće: Unapređenje poslovanja kroz vlasničku transformaciju ili eventualnu prodaju koja bi u budžet RS donela oko 200 miliona evra.
To je drugo moguće rešenje, što bi otvorilo put pravdi i zakonu: da se pred sudom nađu odbegli Litvanci, ali i svi oni – od Stevanovića, Pavlovića, Tegeltije… da se uz saglasnost i inicijativu VSTV procesuiraju sudije i tužioci koji su u saradnji s kriminalnim klanovima “radili” ili nisu uopšte radili svoj posao, i time da se svetu pokaže da je Srpska društveni proctor pod kontrolom zakona.
Da li sve ovo vide vlasti u Banjaluci? Ili da pitanje preformulišemo: Da li sve ovo vidi predsednik RS Milorad Dodik, čovek čija je moć u RS nesumnjiva, čovek koji je veoma upućen u mnoge i sitnije stvari u Srpskoj, a tek “Alumini”? Da li se pljačka- otimačina “Alumine” odvija uz njegovo znanje i saglasnost, ili je on zapravo nemoćan, možda je izgubio kontrolu nad Srpskom, pa sad njome upravlja mafija? Jer evidentno je da “Aluminu” kradu, otimaju iz državnih, Vladinih, kancelarija, ministarstava, stranačkih i pravosudnih funkcija. Uostalom, kako to da je Zoran Stevanović još uvek funkcioner SNSD, kako to da oni (Stevanović i Pavlović) vrata Vlade otvaraju nogom i možda slučajno, idu u Ministarstvo finansija?
Zbog čega predsednik Dodik ne sazove press konferenciju, zbog čega ne pozove medije pod vladinom kontrolom, i saopšti da je Srpska ugrožena? Može li on to?
Privredni criminal, korupcija i bahate otimačine postale du deo folklora. Recimo, Svetlana Bijelić, tužilac RS, nadležna je da istraži pljačku i isisavanje kapitala iz “Birača” od strane litvanskih kriminalaca, koja iznosi po tvrdnji Vlade, 1,7 milijardi KM. Godišnji budžet RS je 1,6 milijardi KM? Već četiri godine ćuti. U njenoj nadležnosti su i aktuelna događanja u “Alumini”, a ona ćuti. Zašto ćuti o umešansti visokih državnih funkcionera u “Aluminu”, zašto nije priveden Zoran Stevanović, zašto nije saslušan Tegeltija…?
Ni bijeljinsko tužilaštvo pod tutorstvom izvesnog Novaka Kovačevića ni uvom ne mrda, a Srpska gori!
Jasno je da predsednik Dodik nema ingerencije da utiče na sudove i tužilaštva, ali može i mora izaći i reći istinu, dokazato ko je u kojoj koloni, a koja je to kojom on komanduje? Progovori sliko! Ako ćuti, život ga jasno svrstava u poznatu kolonu.
Rubeži grabeži
Bračni par Rubež, pravnici iz Zvornika, nisu toliko poznati po struci koliko po karakteru. Muž Nenad bio je advokat Litvanaca, pisao je njihove tužbe protiv “Birača”. Sonja Rubež, njegova supruga, bila je šef pravne službe u “Biraču” primala veliku platu i doturala suprugu važna dokumenta. Ona je zbog toga oterana iz Birača, pa se pridružila mužu u advokaturi. Kad su Litvanci pobegli, Rubeži su se obreli u “Alumini”, rade patriotski i prave se ludi. Na kraju su i odatle oterani? Pogledajte OVDE kako se sistematski pljačka narod Srbije. Izvor: Pravda
