Ove godine ODKB praznuje „dvostruki“ jubilej. Ugovor po kome je ova vojnopolitička alijansa zemalja bivšeg SSSR-a dobila naziv potpisan je pre 25 godina (1992), ali 10 godina faktički nije važio. Tokom 1990-ih postsovjetski prostor su potresali konflikti – rat u Nagornom Karabahu (1992-1994), građanski rat u Tadžikistanu (1992-1997), Gruzijsko-abhaski rat (1992-1993) i konflikti na teritoriji ruske republike Čečenije (1994-1996. i 1999-2000).

Početkom 2000-ih se situacija stabilizovala, što je omogućilo da se oko ugovora iz 1992. godine formira funkcionalna međunarodna organizacija. Tako su 2002. godine, opet u maju, Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgizija i Tadžikistan osnovali ODKB. U statutu organizacije još uvek su propisani sledeći ciljevi: „jačanje mira i međunarodne i regionalne bezbednosti, kolektivna zaštita nezavisnosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta država-članica“.

Još pre institucionalizaicije ODKB (2001. godine) zemlje-članice su formirale zajednički vojni kontingent koji je dobio naziv Kolektivne snage za brzo reagovanje. Eksperti ističu da je glavni razlog pripreme zajedničke odbrane bila opasnost od širenja terorizma u Centralnoj Aziji sa teritorije Avganistana, gde su 1996-2001. godine situaciju kontrolisali talibani.

„Da nije počela operacija međunarodne koalicije u Avganistanu pod rukovodstvom SAD, upravo bi članice ODKB morale zajedničkim snagama da odbijaju nalete ekstremista sa teritorije Avganistana“, ističe Julija Nikitina, saradnica Centra za postsovjetske studije Moskovskog državnog univerziteta međunarodnih odnosa (MGIMO) u članku koji je objavio Ruski savet za međunarodna pitanja. „Zbog toga je bilo važno da se formiraju kolektivne snage“.

Međutim, u Avganistanu je počela operacija međunarodne koalicije, tako da su postsovjetske republike izbegle snažne nalete ekstremista. Pa ipak, savez ODKB kao organ kolektivne bezbednosti postepeno se razvijao. Tako se 2009. godine pojavio širi zajednički vojni kontingent pod nazivom Kolektivne snage za operativno reagovanje. Sada oba ova kontingenta broje oko 25.000 ljudi.

Savez ODKB dosada nije učestvovao ni u jednom ratnom konfliktu, ali ova organizacija svake godine organizuje zajedničke vojne manevre u kojima vojnici uvežbavaju suprotstavljanje teroristima i operacije protiv kriminala. Očekuje se da će 2017. godine biti organizovana velika vojna vežba u kojoj će učestvovati oba kontingenta i mirovne jedinice.

Julija Nikitina ističe da je delovanje ODKB sa vojnog gledišta svakako korisno, jer zajednički manevri pomažu da se uvežbaju sheme delovanja u eventualnom konfliktu i da se vojnici ujedno dodatno stručno osposobe. Sa druge strane, kako je u razgovoru sa dopisnikom „Ruske reči“ istakao Aleksej Malašenko iz nevladine organizacije „Moskovski centar Karnegi“, još uvek se ne zna koliko je zaista snažan savez ODKB jer ova organizacija nikada nije učestvovala u stvarnim konfliktima. „Niko nikada nije video tu organizaciju na delu. Zajednički manevri su dobra stvar, ali se oni uvek razlikuju od pravih borbi“, istakao je Malašenko.

Sa druge strane, stručnjaci smatraju da i samo postojanje ODKB doprinosi izbegavanju konflikata. „Pre 15 godina je većina eksperata predviđala novi talas sukoba sa primenom sile, na primer u Srednjoj Aziji. Ali to se nije dogodilo“, podseća u razgovoru za „Rusku reč“ Sergej Karaganov, dekan Fakulteta svetske politike Nacionalnog istraživačkog univerziteta „Visoka škola ekonomije“. „U velikoj meri je to tako zato što su Rusija i druge zemlje sarađivale i jačale svoje oružane snage“. Ako se gleda iz tog ugla, smatra ruski politikolog, ova alijansa je vrlo efikasna.

Sa Karaganovom se slaže Vladimir Žarihin, zamenik direktora Instituta za proučavanje članica Zajednice nezavisnih država. Po njegovim rečima, ODKB je formiran kao odbrambeni blok i on svoje zadatke izvršava vrlo efikasno. Pored borbe protiv terorizma Žarihin je pomenuo još jedan zadatak saveza ODKB: „Pomoću ove organizacije Rusija pokriva svoje saveznice iz Zajednice nezavisnih država ’nuklearnim kišobranom’ koji podiže stabilnost u zemljama-članicama ODKB“. Drugim rečima, nezvanični zadatak ove organizacije je da pruži otpor „obojenim revolucijama“ u državama-članicama, ističe Žarihin.

U zapadnim medijima ODKB se ponekad poredi sa NATO-om, ali se ističe da to poređenje nije sasvim korektno. Na primer, analitičar agencije Stratfor Judžin Čausovski u članku pod nazivom „Zašto se ne može reći da je ruska vojna alijansa novi NATO?“ ističe da članice ODKB često nemaju jedinstven stav po određenim političkim pitanjima. Na primer, vlasti Belorusije i Kazahstana mogu da demonstriraju nezavisnost od politike Moskve i da grade sopstvene odnose sa Zapadom, što znači da se ne može govoriti o jedinstvenom stavu članica ODKB.

Ruski eksperti ističu i drugu razliku ODKB od NATO-a. „Severnoatlantska alijansa je formirana kao odbrambeni blok, prvenstveno zapadnih zemalja, namenjen za odvraćanje komunizma“, podseća Vladimir Žarihin. „Sada su se promenili zadaci i sfere odgovornosti, NATO je izašao daleko izvan granica Evrope i postao ekspanzionistička alijansa“, dok je ODKB, po Žarihinovom mišljenju, i dalje striktno odbrambena organizacija sa istim ciljevima koji su važili i kada je formirana pre 15 godina. Tilersona pitali da li Putin prisluškuje Trampa, šta je odgovorio pogledajte OVDE.

Izvor: Ruska reč