„Planirano je da Raketne strateške snage pređu na komplekse ’Jars‘, mobilnog i stacionarnog baziranja. Takvi savremeni kompleksi naoružanja već čine 62 odsto Raketnih strateških snaga, a do kraja 2017. godine njihov udeo će se povećati do 72 odsto“, rekao je predsednik. Udeo savremenog naoružanja Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije iznosi 66 odsto, a do kraja 2017. godine trebao bi da dostigne 68 odsto, rekao je Putin. „Za naoružavanje Vazdušno-kosmičkih snaga nastavljaju da stižu novi avioni i helikopteri, sredstva PVO i PRO, kosmička vojna tehnika“, dodao je ruski predsednik. Otvarajući sastanak vojnog vrha i rukovodstva vojne industrije, šef države je pozvao da se sačuva postignuti tempo modernizacije i osigura kontinuitet sadašnjeg državnog programa naoružanja.

Ruski odgovor

Medijski “moćno propraćeno” postavljanje američkih raketa presretača u Rumuniji i Poljskoj, u okviru takozvanog NATO štita, nije izazvalo strah u Rusiji. O tome se više pisalo i govorilo u zemljama koje su pružile gostoprimstvo Amerikancima i koje “katastarski” učestvuju u pravljenju mnogohvaljenog američkog PVO. U slučaju velikog rata, te zemlje domaćini će prve dobiti “raketnu porciju”. Za rušenje radara koji su deo sistema američkog PVO, Rusi već imaju spremljen “lek”, mnogo hvaljene, vrlo precizne i razorne sisteme “iskander”, kojima sada dodaju nove rakete s još većim dometom. Predsednik Vladimir Putin je više puta otvoreno govorio o tome da Rusija ne namerava da pravi skupi sistem analogan američkom PVO, već da sprema asimetrični odgovor. On nije skrivao ni to da će Rusija “pogurati” razvoj svojih udarnih sistema koji mogu da prođu kroz bilo kakvu odbrambenu zaštitu protivnika. – Ukoliko nam neko preti, jasno je da će naše rakete biti usmerene ka njegovoj teritoriji – kazao je otvoreno Putin nedavno, na savetovanju proizvođača vojne tehnike. Putin, kao i mnogi drugi u svetu, smatra da američka protivraketna odbrana direktno narušava postojeći raketni paritet, pa se tako zaljuljala celokupna globalna i regionalna stabilnost. U čemu se sastoji ta “asimetrija”, kao glavni odgovor Kremlja na američke presretače u Rumuniji i Poljskoj, nije tajna – ubrzaće se modernizacija atomskih arsenala. Sve stare ruske rakete biće zamenjene novim do 2022. Komandant Raketnih jedinica strateške namene Sergej Karakajev tvrdi da će Rusija usavršavati svoje rakete jer se Amerikanci neće zadržati na sadašnjim presretačima, već će nastojati da imaju bolje. Osnovni zadatak ruskih konstruktora raketa biće da prave još brže projektile koje u fazi poletanja neće moći da stignu američki presretači. Osim toga, i dalje će se raditi na usavršavanju sistema koji omogućavaju raketi da u fazi pada može da menja trajektoriju i tako zavara protivničku protivraketnu odbranu. Rusi već sada imaju raketu koja može da “dribla”, ali se radi na tome da bude još bolja. Ruski generali smatraju da na sadašnjem nivou američki prestretači ne mogu da zaustave, tj. obore najnovije ruske mobilne balističke rakete “jars”. Ali tek predstoji velika trka konstruktora raketa dvaju najvećih konkurenata – Amerike i Rusije. Dok Amerikanci rade na novoj generaciji presretača, Rusi nastoje da naprave rakete koje niko neće moći da spreči da dođu do cilja. Putin je kazao, ovih dana, da će se povećati vojni budžet njegove zemlje. Do 1. januara 2018. biće obnovljeno 70 odsto ruskih raketnih potencijala, a ostatak u sledeće četiri godine. Ove godine “jars” dobijaju četiri ruske divizije koje se nalaze u Irkutskoj oblasti, Joškar-olinskoj i Novosibirskoj oblasti, kao i Kozeljskoj i Nižnjetagiljskoj. Lane je Rusija proizvela 21 balističku stratešku raketu “jars” koju je konstruisao Moskovski institut toplotne tehnike kojim rukovodi akademik Jurij Solomonov. On je autor i mnogo hvaljenih kompleksa “topolj”, koji su bili osnova za pravljenje “jarsa”. Tu raketu koja može da preleti 11.000 kilometara ruski generali nazivaju jedinstvenom zbog svojih manevarskih sposobnosti, ali i znatno poboljšane preciznosti. “Jars” može da nosi tri ili četiri bojeve glave koje se u fazi pada odvajaju i mogu autonomno da lete. Da podsetimo, “topolj” je bio na bojevom dežurstvu oko 30 godina – od jula 1985. NJegov domet je 10.500 kilometara. Od 2000, Rusi su napravili veći broj modernizovanih “topolja” koji su bili bazirani u bunarima, a od 2007. proizvode se mobilne rakete “topolj-M”. Domet tih mobilnih raketa je 11.000 kilometara. Sledeće, ili najkasnije 2018, ruska vojska bi trebalo da se naoruža raketom “sarmat”, kojom će se zameniti do 2020. čuvene rakete “vojvoda”, koje na Zapadu zovu “satana”. Skidanje “satane” s bojevog dežurstva ne znači da će one ići na rezanje. Ruska objedinjena kompanija za pravljenje oružja će do 2017. godine početi proizvodnju lansirnih rampi s kojih će pomenute rakete poletati u kosmos. One će podizati i satelite. U Moskvi ne skrivaju da već rade na modernizovanju raketa “jars”. Jedan od najuglednijih raketnih eksperata, penzionisani general-pukovnik Viktor Jesin, koji je bio na čelu Štaba raketnih jedinica strateških namena od 1994. do 1996, kategorički tvrdi da se nijedna raketa na svetu ne može upoređivati s “jarsom-M”. Neki eksperti ističu da to što Rusija ima različite tipove raketa poskupljuje njihovo održavanje. Jesnin to ne negira, ali objašnjava da je ta “šarolikost raketa” specifičnost ruske raketne strategije. A šta će biti, postavljaju neki pitanje, ukoliko Rusi ne budu napadali iz vazduha nego s mora iz vode? Pre nekih šest meseci Amerikance je uhvatila panika kada je procurila informacija o tome da Rusi prave takav torpedo koji može da na protivničkoj obali napravi atomsku pustoš. Za takvu vrstu oružja u SAD nemaju efikasnu odbranu. Radi se o okeanskom sistemu “Status-6”. Od ovih ruskih podmornica se NATO najviše plaši. Ameri im dali zlokobno ime, zovu ih Crne rupe. Više o tome čitajteOVDE. Izvor: rs.sputniknews.com, Večernje novosti