Makron je politički pragmatičan i dugo je sebe predstavljao kao autsajdera. Bio je muzičar među svojim bankarskim kolegama i kapitalista unutar Socijalističke vlade, piše "Volstrit žurnal".
NJegova spremnost da se suprotstavi konvencijama kako bi postigao ciljeve na kraju ga je dovela do sukoba sa jednim od glavnih mentora koji ga je doveo u vladu Francuske – predsednikom Fransoom Olandom.
"Za 30 godina - predsednik republike"
Makron je studirao filozofiju i postao je asistent Pola Rikera, jednog od najpoznatijih francuskih savremenih filozofa. Zatim je diplomirao na Nacionalnoj školi za administraciju, elitnoj akademiji na kojoj su učili mnogi francuski ministri, centralni bankari i predsednici.
Makron je oduvek bio ambiciozan i prema nekim izvorima, kada je, nakon diplomiranja na prestižnoj akademiji kao jedan od najboljih u klasi, upitan gde vidi sebe za 30 godina, on je navodno rekao: “Kao predsednika republike”. Međutim, Makron je jednom prilikom rekao da to nisu njegove reči, već da je jednostavno izjavio da razmišlja o političkoj karijeri.
Dobio je mesto u Generalnom inspektoratu za finansije i sprijateljio se sa moćnim ljudima kao što su bivši premijer Mišel Rokar i čuveni broker Alen Menk.
Oni su ga, savetovali su ga da izbegava konvencionalnu politiku, jer mu ona neće obezbediti finansijsku sigurnost. NJegovi moćni zaštitnici su ga preporučili banci “Rotšild”.
- On je bio identifikovan kao veoma jedinstvena osoba sa puno kontakata - priseća se Siril Arfuš, veteran koji je obučavao Makrona.
Makron nije imao iskustva, ali je impresionirao šefove jer je uvek želeo više da radi i da nauči posao „na teži način“, ali i svojim mnogim veštinama, među kojima su i sviranje klavira.
U vreme kada je Makron napustio banku četiri godine kasnije, on je bio pregovarač koji je izdejstvovao dogovor vredan milijarde dolara i postao je jedan od njenih najmlađih partnera ikada.
On je zaslužan za to što je kompanija „Nestle“ kupila jednu od kompanija koja je bila u vlasništvu „Pfizer Inc“. Taj ga je sporazum obogatio i učinio traženim savetnikom, kakav je bio potreban francuskim političkim krugovima.
Primetio ga je i zaposlio kao svog savetnika lider francuske Socijalističke partije Fransoa Oland u vreme kada se borio za mesto predsednika države.
Nakon što je 2012. godine Oland pobedio na izborima, Makrona je postavio na mesto zamenika šefa kabineta. Makron je uspeo da ubedi Olanda da izmiri nesuglasice sa investitorima i biznismenima i ponovo se pokazao kao uspešan pregovarač.
Dve godine kasnije, Oland nezadovoljan svojim ministrom ekonomije ponudio je tu funkciju Makronu.
Makron je odmah insistirao na reformama i odmah predložio tadašnjem nemačkom ministru ekonomije Zigmaru Gabrijelu evropski „NJu dil“ koji je podrazumevao reforme, ali istovremeno i ubeđivanje Evrope da više investira.
On je smatrao da je tržište rada u Francuskoj ograničeno rigidnim obrazovnim sistemom i zakonima koji obeshrabruju kompanije da zapošljavaju mlade ljude. Rezultat toga je bilo skoro 10 odsto nezaposlenih ljudi, i skoro 20 odsto nezaposlenih mladih ljudi.
Makron je predložio zakon koji bi uprostio procedure zapošljavanja i otpuštanja i dozvolio većem broju radnji da rade nedeljom. Oland se međutim plašio da zakon neće proći u parlamentu pa ga je preoblikovao, izbacio ključne stavke o lakšem zapošljavanju i zabranama otpuštanja.
Tada je počela Makronova pobuna i ubrzo je počeo da govori o tome kako želi promenu režima.
Pokušavao je da ubedi Olanda da sprovede dublje reforme, ali uzalud. Makron je ubrzo počeo da smišlja kako da se kandiduje za predsednika. Oland se suočavao sa sve lošijim rejtingom, a Makron mu je prošlog proleća zadao dodatan udarac, kada je saopštio da osniva svoj pokret „Napred“.
Ubrzo je objavio i kandidaturu i polako, ali sigurno osvojio većinu glasača. Dogurao je do drugog kruga zajedno sa ultradesničarkom Marin le Pen. Pogledajte OVDE o čemu će danas razgovarati Putin i Tramp. Izvor: Blic
