Prema rečima Vladimira Krustaleva, ruskog eksperta za vojni program Severne Koreje, u pet do sedam godina Pjongjang bi mogao u svoj arsenal dodati rakete sa povratim bojevim glavama.
Očigledno je da Pjongjang ne vidi Vašingtonovo raspoređivanje THAAAD sistema u Južnoj Koreji kao odbrambenu meru. Severnokorejci čvrsto veruju da bi američki protivraketni sistem mogao biti iskorišćen da ih napadnu.
To znači da će odgovor Pjongjanga biti, prvenstveno, vojni, i da će uzeti u obzir slabosti THAAD-a. Vojni planeri Severne Koreje znaju da protivraketni sistem nije sposoban da pokrije celu teritoriju Južne Koreje.
Važno je napomenuti da Severna Koreja nema hitnu potrebu da razvije rakete sa uporedivim nivoom tehnologije kao one koje su u vlasništvu Rusije i SAD-a.
Da bi pokrili celu teritoriju Južne Koreje i Japana, uključujući i američke vojne baze, Pjongjang mora da ima rakete sa dometom do 3.000 kilometara. A da bi prevazišli protivraketni sistem, Severna Koreja samo treba da malo poveća broj raketa.
THAAD je dizajniran tako da se suprotstavi balističkim raketama u dometu do 200 kilometara i visinama od 40 do 150 kilometara. Da bi odbranili celu teritoriju Južne Koreje samo od raketa srednjeg dometa lansiranih iz Severne Koreje, potrebna su najmanje tri THAAD sistema.
Šta je Pjongjang već uradio
Očigledno, vojni stratezi Severne Koreje su pažljivo pregledali THAAD sistem i spremni su da iskoriste slabosti sitema u svoju korist.
Pre svega, tokom poslednjih nekoliko godina, Pjongjang je počeo da koristi KN-09 teški višecevni bacač raketa. Rakete dugog dometa su već sposobne da pogode područje gde je rapoređen THAAD.
Drugo, Severna Koreja aktivno radi na višecevnim bacačima. Vodeći se logikom zemlje, što je više raketa koje se kreću ka meti, manja je verovatnoća garantovanog presretanja.
U septembru 2016. godine, ona je simulirala puštanje u rad tri SCUD rakete a u martu 2017. godine je to učinila sa četiri rakete. THAAD nikada nije testiran u borbi protiv velikog broja balističkih raketa koje lete na jednu metu.
Treće, Hnjasong-10 raketa može da se probije kroz THAAD ako se lansira iz svemira, sa apogejom od 1.000 kilometara. Isto važi i za SCUD i Rodong-1 rakete.
I na kraju, Severna Koreja bi mogla “zabosti svoje neprijatelje u leđa.“ Ugao THAAD-a je samo 120 stepeni. To znači da balističke rakete lansirane sa podmornica iz Istočnog ili Žutog mora, lako mogu pokriti THAAD sistem koji gleda na Severnu Koreju.
Šta će Severna Koreja biti u stanju da uradi
Kako navodi koreska centralna novinska agencija sa sedištem u Pjongjangu, Severna Koreja aktivno razvija Pukguksong-2 rakete sa pokretljivim vozilom, koje garantuje prevazilaženje THAAD štita. Primarni testovi su sprovedeni 12. februara 2017. godine.
Severnokorejci bi takođe mogli razviti analogne britanske Polaris A-3 rakete, koje pored ovih bojevih glava nose takozvani pomoćni nosač.
Jedna takva raketa sprovodi oko 30 potencijalnih meta. Volej od 16 Polaris raketa lansiranih iz jedne podmornice može sprovesti više od 500 meta, uključujući 32 bojeve glave, koje gotovo garantuju prevazilaženje protivraketnog sistema. Severnoj Koreji, koja već lansira satelite na svemirskim raketama, biće potrebno pet do sedam godina rada da razvija takvu raketu.
Povrh toga, uz raspoređivanje THAAD-a u Koreji i potencijalno u Japanu, raspoređivanje drugih sistema protivraketne odbrane na moru i kopnu će verovatno gurnuti Severnu Koreju ka naprednijim merama, kao što je razvoj raketa na čvrsto gorivo. Pogledajte OVDE gde je zapaljen konvoj američke vojske. Izvor: webtribune.rs
