Na srpskoj političkoj sceni u ovom trenutku puno je nepoznanica - ne zna se kada će novoizabrani predsednik tačno stupiti na dužnost, ko će ga zameniti u Nemanjinoj 11, kao i ko će sesti u fotelju Siniše Malog, koji, kako je obećao Aleksandar Vučić, od leta više neće obavljati funkciju gradonačelnika Beograda.
Na sva ta pitanja odgovor bi trebalo da dobijemo u narednih mesec dana, moguće samo formalnim izborom u republičkom i gradskom parlamentu, a moguće i na izborima.
U igri je nekoliko opcija.
Opcija 1 - Vanredni parlamentarni i beogradski izbori
Ovaj scenario u ovom trenutku bi bio najveće iznenađenje, ali verovatno i najbolji taktički potez vlasti. Spekuliše se da bi izbori za Skupštinu Srbije, a time i za novi sastav vlade, mogli da budu održani već na jesen ove godine, a zajedno sa njima i vanredni izbori za grad Beograd.
Nekoliko stvari moglo bi da ide u prilog ovoj opciji - čekanje Vučića da izabere svog naslednika u Nemanjinoj 11, odlazak Siniše Malog sa mesta gradonačelnika (što je premijer najavio za ovo leto), kao i strateški potez vlasti koja bi u tom slučaju iskoristila dobar rejting i potpunu nespremnost opozicije za vanredne izbore.
Vanredne parlamentarne izbore na jesen nije isključio ni visoki funkcioner SNS-a i ministar policije Nebojša Stefanović.
- Sve je uvek moguće, nemamo za sada odluku o tome - naveo je Stefanović.
Da ova opcija nije nerealna smatra i Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida. On navodi da to zavisi od Aleksandra Vučića i njegove strategije.
- U ovom trenutku parlamentarni izbori imaju smisla, ako se sprovede brza kampanja i vlast iskoristi situaciju u kojoj za tako nešto opozicija nije spremna. Saša Janković, koji je ostvario dobar rezultat na predsedničkim izborima, nema infrastrukturu po Srbiji, još se nije konsolidovao, a imamo i stranke koje su ostvarile dobar rezultat na parlamentarnim, a loš na predsedničkim - navodi Klačar.
On podseća da je DJB u padu, da nisu uspeli da formiraju stranku, a da LDP i SDS teško nešto samostalno mogu da učine.
- Opoziciji ovaj trenutak nikako ne odgovara - zaključuje Klačar.
Opcija 2 - Redovni beogradski i vanredni parlamentarni izbori u martu 2018.
Ova opcija za analitičare je najmanje verovatna, iz prostog razloga što bi raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora na jesen bio taktički bolji potez vlasti.
- Stranke koje nisu na vlasti do proleća sledeće godine imale bi vremena da se konsoliduju, a SNS bi negde izgubio zamah - dodaje izvršni direktor Cesida.
Vladimir Pejić, direktor Faktor plusa, smatra da bi istovremeno održavanje beogradskih i vanrednih parlamentarnih izbora bilo logično i iz ugla vlasti i iz ugla opozicije.
- SNS-u svaka opcija odgovara, ali i pojedinim predstavnicima opozicije. Saša Janković, koji je na predsedničkim izborima bio drugi po snazi, formalno nema svoje predstavnike u Skupštini, kao ni Vuk Jeremić. Sa druge strane, imamo stranke poput SDS i LDP koje nemaju gotovo snagu, DJB koji je u padu, kao i nikad više samostalnih poslanika - ističe Pejić.
On dodaje da bi neki delovi opozicije trebalo da priželjkuju izbore.
- Slažem se da se opozicija nije konsolidovala, ali za Jankovića je ovo dobar trenutak, jer bi mogao da materijalizuje odličan rezultat sa predsedničkih izbora. I DS se konsolidovao - zaključuje Pejić.
Opcija 3 - Održavanje samo izbora za Grad Beograd na proleće 2018.
Ova opcija je za sada jedina zvanična. Novu gradsku vlast Beograđani će birati najkasnije krajem marta sledeće godine. Aktuelni gradončelnik Siniša Mali otići će sa tog mesta tokom ovog leta, a u ovom trenutku potpuna je nepoznanica ko će ga zameniti.
Ukoliko se izbori za grad Beograd budu održavali 2018, najveće šanse da sedne u fotelju gradonačelnika sada ima Andreja Mladenović, sadašnji zamenik Siniše Malog. On bi tu funkciju obavljao do izlaska na birališta, dakle još šest meseci po odlasku aktuelnog gradonačelnika. Izvor: Blic
