Ali otkako postoje nosači, mornarice su razvijale planove kako da ih pobede. Detalji ovih planova su se promenili tokom vremena, ali su principi ostali isti. Međutim, sve je više onih koji tvrde ruske i kineske vojne inovacije prebacuju težište pobede u sukobu daleko od nosača aviona. Ovu su realne opasnosti koje bi mogle ponos američke mornarice da odvedu na poslednje putovanje.

Torpedo 

Dana 17. septembra 1939. godine nemačka podmornica torpedom U-29 potopila je "HMS karedžiz". To je bilo prvi put da je nosač aviona izgubio od podmorničkog napada, ali ne i poslednji. Tokom Drugog svetskog rata, SAD, Velika Britanija i Japan izgubili su brojne nosače od podmornica. Podmornička torpeda su i dalje kritična pretnja modernim nosačima. Ruske i kineske podmornice redovno izvode vežbe mogućih napada na nosače SAD, kao i one srodnih mornarica. Moderna torpeda izazivaju oštećenja od eksplozija ispod brodova, a mogu imati dramatiče efekte. Doduše, takav torpedo nikada nije udario u brod veličine američkog supernosača, iako je Američka mornarica uradila niz testova 2005. koji bi mogli da imaju kao ishod potapanje. Na njihovu sreću, do toga nije došlo. Niko ne zna koliko bi moderna torpeda američki nosači mogli da podnesu pre potapanja, ali možemo da procenimo bez sumnje da bi čak i jedan izazvao veliku štetu i ozbiljno poremetio operaciju. 

Krstareće rakete 

Godine 1943. Nemci su koristili precizno vođene bombe da unište italijanski vojni brod "Roma". Takve bombe ubrzo su prerasle u krstareće rakete na sopstveni pogon, koje su mogle da se pokrenu iz aviona, brodova, podmornica, ili površinskih instalacija. Tokom Hladnog rata, Sovjeti su razvili vrtoglavi niz platformi za lansiranje krstarećih raketa od malih patrolnih brodova do masovnih formacija strateških bombardera.  Danas Kina, Rusija i nekoliko drugih zemalja imaju širok spektar krstarećih raketa sposobnih za brisanje borbenih nosača aviona SAD. Ove rakete variraju u veličini, brzini i sredstvima pristupa, ali najnaprednije mogu da lete velikim brzinama. Kao i kod torpeda, dostupni dokazi o efikasnosti krstarećih raketa protiv modernog supernosača su praktično na nuli. Čak i mnogo manji brodovi su preživeli takve udarce. Ipak, čak i nefatalni krstareći projektil može dovesti do ozbiljnog oštećenja na palubi, ometanja ili potpunog zaustavljanje operacije broda.

Balističke rakete

Najznačajniji razvoj u tehnologiji za uništavanje nosača tokom poslednje decenije je bio kod protivbrodskih balističkih raketa (ASBM). Kineske DF-21 imaju potencijal da pogode američke nosače sa velikih daljina, i sruše postojeći sistem odbrane. Projektilima se može manevrisati u terminalnoj fazi, ciljanjem nosača koji se kreće čak i velikom brzinom. Kinetička energija tog oružja može da nanese poražavajuću štetu na palubi, ostavljajući nosač van akcije, ako ne i da ga skroz potopi. Razvoj DF-21 je primorao Američku mornaricu da značajno pojača svoje napore za odbranu od balističkih raketa. Međutim, sposobnost SAD da manevriše u slučaju napada moćnim ASBM pod velikim pitanjem; više nego bilo šta drugo, razvoj ASBM je primorao mornaricu SAD da preispita ulogu nosača aviona u ratu visokog inteziteta.

Preveliki troškovi

Nova Fordova klasa nosača CVN-78 košta negde oko 13 milijardi dolara, što je cena koja ne uključuje i avione. Sa kontingentima F-35Cs, F/A-18E/ FS i raznim drugim avionima za podršku, cena pojedinačnog nosača je jednostavno zapanjujuća, a cifre su još veće kada se uračuna i posada koja upravlja brodom. Iako će cena padati što više brodova bude naručeno, Fordu će trebati i više vremena jer će sa gradnjom novih nosača morati da ubaci i niz novih tehnologija.  Veliki troškovi SAD za odbranu značajno variraju tokom protekle tri decenije. Ako smanjenje izdataka uzme maha, generisani entuzijazam za troškove odbrane može postati sve manji. U jednom trenutku, vojna korisnost nosača aviona može postati bukvalno irelevantna, u odnosu na troškove izgradnje, održavanje i efikasno punjenje brodova i vazdušne podrške.

Preveliki oprez

Možda Rusija i Kina neće imati potrebe da "ubiju" nosače već će samo sačekati njihovo samouništenje. Svi navedeni faktori, odnosno sistemi oružja koji mogu da unište nosače, kao i troškovi u vezi sa ovim brodovima, mogu da stvore oprez u njihovom korišćenju. U slučaju sukoba, američki admirali i predsednik mogu zbog njihove ranjivosti da odluče da ih ne koriste nametljivo i efikasno. Izuzetna vrednost nosača postaće njihova najveća slabost; biće suviše dragoceni da bi bili izgubljeni, pa bi mogli ostati na marginama u slučaju rata visokog intenziteta. A ako nosači aviona ne mogu da doprinesu u najkritičnijim sukobima sa koji se suočavaju SAD, onda će postati nemoguće pravdati sredstva neophodna za njihovu izgradnju i zaštitu. To će, više nego bilo šta drugo, dovesti do zastarevanja, i kraja nosača aviona kao valute nacionalne odbrane. Ipak, nosači kao vojna platforma neće zastariti jer su Kina i Rusija neumorno radile da nađu načine kako bi ih uništile, jer oni vide te brodove kao bezbednosnu pretnju. Na kraju, Kina je pokrenula i sopstveni program nosača;  Ipak, nosači aviona suočavaju se sa realnom opasnošću od naprednih vojnih tehnologija a najveća pretnja i dalje ostaju troškovi samog procesa pravljenja i održavanja. Šta je povodom najnovijeg zločina američkih snaga poručio ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, pročitajte OVDE, a kakav su odgovor Amerikancima pripremili SAA i Hezbolah, saznajte OVDE.