Da li je u pitanju licemerje bez presedana ili bumerang efekat, pitao je u emisiji „Na nišanu Lazanskog“ naš poznati novinar i vojnopolitički komentator Miroslav Lazanski svoje goste, politikologa Aleksandra Pavića i političkog analitičara Dragomira Anđelkovića.

Pavić se slaže sa ocenom Lazanskog da u novijoj istoriji SAD nije zabeležen ovoliki stepen „rusofobije“ još od doba „makartizma“. Na pitanje da li je to vezano samo za Donalda Trampa ili predstavlja refleks Amerike na buđenje Rusije kao svetske supersile, Pavić kaže su SAD počele da zaziru od Moskve još od čuvenog govora ruskog predsednika Putina na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti.

„Tada su im se upalile crvene lampice, a blaga ’rusofobija‘ postala je ozbiljna zbog Ukrajine i kada je Rusija povratila Krim, dok se u pravi cunami pretvorila pobedom Donalda Trampa. Liberali, neoliberali, klintonisti i neokinzervativici Rusiju su instrumentalizovali kao političko oružje protiv Trampa“, smatra Pavić. Dodaje da je bivši predsednik SAD Barak Obama nakon pobede Trampa pokušao da još više zatruje američko-ruske odnose, kako bi novom predsedniku otežao da vodi politiku poboljšanja odnosa sa Rusima za koju se zalagao u kampanji.

Dragomir Anđelković kaže da je Rusija realno sagledavala situaciju i da nisu naivno poverovali da će se dolaskom Trampa promeniti američka spoljna politika.

„Ja ne bih odbacio Trampovu želju da menja dosadašnju američku politiku, ali je on od strane sistema sateran u ćošak sa pričom o impičmentu, pa mora da se brani i preduzima poteze kojima misli da će kupiti milost. Međutim, time neće ništa postići jer će one koji su ga podržavali gurnuti od sebe, a protivnike ohrabriti da ga još više udaraju. Međutim, iz ruske perspektive, Amerika koja je zaokupljena sobom je ipak bolja od one iz prethodnog period“, kaže Anđelković.

„Nišanu Lazanskog“ nije promakla ni halabuka oko Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu i izjave zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Hojta Brajana Jia o tome da je reč, maltene. o špijunskom centru.

Anđelković ocenjuje da je svima jasno da to nije špijunski centar niti to može da bude i da treba analizirati to da se američki zvaničnici usuđuju da daju takve izjave i da nam određuju kome smemo da damo humanitarnu status.

„Ovde se radi o preusmeravanju pažnje jer Rusima sa vojnog stanovišta taj centar ništa ne znači, već znači nama. Rusima on znači samo sa aspekta saradnje sa Srbijom koja je solidan partner i sa kojom imaju razvijene odnose, pa je red da im damo jednu vrstu imuniteta. Mi to već duže vreme izbegavamo pod pritiskom Zapada, a mislim da smo došli do tačke kada moramo to da uradimo jer samo prizivamo nove nesreće. Ako to ne uradimo, sutra ćemo imati nove pretnje i uslovljavanja“, kaže Anđelković.

Sličnog stava je i Aleksandar Pavić, koji smatra da Srbija nije dužna da Americi s tim u vezi bilo šta objašnjava.

„Pa šta i ako je špijunski centar, koliko Amerikanci ovde imaju špijunskih centara? Pa šta je Bondstil“, upitao je Pavić.

On ističe da je humanitarni centar nama potreban i da je davanje imuniteta najmanje što možemo da uradimo, a on opet ne bi bio ni blizu svemu onome što smo dali NATO-u i imunitetu koji oni imaju. 

„Rusi ovde ne samo da pomažu oko poplava već razminiravaju i ono što je NATO posejao i to rade o svom trošku. Ako im ne damo imunitet, to će biti ogromna sramota i verujem da će Rusi to shvatiti vrlo negativno. Na to imaju i pravo jer ako nismo u stanju da humanitarcima damo imunitet, to onda treba da nam zamere“, kategoričan je Pavić.

Anđelković smatra da zapadni centri koji vode kampanju protiv Rusa ne gađaju njih već Srbiju.

„Svesni su da nam je Rusija ključna potpora u odbrani ovo malo pozicija na KiM i u odbrani Republike Srpske. Pritiskom na Beograd da koči neke stvari u domenu unapređenja saradnje sa Moskvom mi guramo Ruse od sebe, a konsekvence mogu da budu samo da Rusija smanji entuzijazam da nas podržava u nekim važnim pitanjima. Zapravo, Zapad nas ovakvim stvarima tera da se okliznemo i polomimo ruku i nogu. Neće Rusija imati veliku štetu ako im ne damo imunitet, već mi ako Moskva shvati da smo pali na testu prijateljstva i korektnosti“, upozorava Anđelković.

Lazanski se upitao da li neko kod nas upravo to i želi — da Rusija odustane od podrške Srbiji, a da mi moramo da pristanemo na sve zapadne uslove oko Kosova i RS. To bi kaže, zaista bio vrhunski dvostruki scenario. Aleksandar Pavić ukazuje da sasvim sigurno ima onih koji žele da nas Rusija odgurne i ako neko vodi tu priču, to fenomenalno radi. Anđelković pak dodaje da je upravo zato i dobro da čitava stvar oko centra kulminira kako bi došlo do raspleta situacije.

„Najgore je kuvanje žabe, jer kada se proces odvija dugo, ne znamo mu ni uzrok ni posledicu. Stigli smo do tačke kada moramo raščistiti stvari sa centrom u Nišu i na osnovu toga i mi zauzimamo poziciju prema Rusima i oni prema nama, ali i javnost prema političarima. Zato navijam da se ta stvar sistemski sa obe strane postavi“, ocenjuje Anđelković.

Na pitanje Lazanskog kakva bi poruka bila eventualno zatvaranje Centra u Nišu, Anđelković kaže da je to poruka građanima Srbije po pitanju Kosova i Republike Srpske i ocenjuje da taj centar simbolički nadilazi humanitarne situacije i mnogo više govori o srpsko-srpskim odnosima. Kako kaže, to pitanje svakako treba staviti na dnevni red, a očekuje da će i Moskva u tom smislu uskoro biti mnogo aktivnija.

Na „nišanu“ Miroslava Lazanskog našao se i američki ambasador u Srbiji koji je izjavio da bi u slučaju sukoba hrvatskih „kajova“ helikoptera i ruskih „migova“ u sastavu srpske avijacije zasigurno pobedili Hrvati. Lazanski je rekao da nijedan ambasador bivše Jugoslavije ili Srbije ne bi mogao tako nešto da izjavi u bilo kojoj zapadnoj zemlji i ocenio da bi srpski ambasador u Vašingtonu, da je kojim slučajem Amerikancima rekao: „Vama taj raketni štit u Rumuniji ne treba, šta će vam to, to ugrožava i Srbiju“, odmah bio poslat u ludnicu.

Dragomir Anđelković kaže da je jasno da američke diplomate ne obraćaju previše pažnje na Bečku konvenciju i da se kod nas ponašaju onako kako su se ranije ponašali u zemljama koje smatraju postkolonijalnim posedima.

„Meni ova izjava zapravo deluje kao otvorena pretnja Srbiji, jer je jasno da ne može helikopter da pobedi miga. NATO nam preti da bismo, ako bi bili u sukobu sa Hrvatskom, imali problema sa Amerikancima“, upozorio je Anđelković.

Miroslav Lazanski je primetio da na ovu izjavu američkog ambasadora nije reagovalo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, što je Anđelković prokomentarisao time da nije problem ako nas neko tretira kao koloniju, već ako mi takav tretman prihvatamo i složio se sa Lazanskim da se ponašamo kao urođenici u sopstvenoj zemlji i imamo kompleks zapada, jer se ponašamo kao neko koga je ujela zmija, pa se boji i guštera.

„Mi smo ’90-ih prošli kroz pakao i doživeli NATO agresiju, pa narod i dalje misli da Srbija može opet biti bombardovana. Iako to ne ide tako jednostavno, političari ponekad znaju da nacionalnim interesima plaćaju sopstveni opstanak, a znaju i da Amerikanci mogu da im zagorčaju život. Zato političari idu logikom — ako im se suviše suprotstavim snosiću velike konsekvence, zato je bolje da im popuštam, a kišobran za to je strah građana zbog svega što nam se desilo ’90-ih“, ističe Anđelković. Novu kolumnu Lazanskog "Američka imperija i četiri ruska vatrogasca u Nišu" možete pročitati OVDE.

Izvor: rs.sputniknews.com