Pravda

Prvi dolazak Donalda Trampa u Evropu u svojstvu američkog predsednika, zajednička borba protiv terorizma, povećanje vojnog budžeta, ali i prijem Crne Gore kao nove članice, koja će to de fakto postati sledećeg meseca, glavne su teme samita NATO koji je održan u Briselu. U čast američkog predsednika danas je inaugurisan novi generalštab NATO na periferiji glavnog grada Belgije, prekoputa starog sedišta, iako će 4.500 službenika u njegovih 250.000 kvadrata ući tek u decembru. Pre toga, Tramp je imao i svoj prvi sastanak u sedištu EU s najvišim evropskim zvaničnicima. Ostao je tokom pre podneva nešto duže u razgovoru sa predsednicima ES i EK Donaldom Tuskom i Žan-Klodom Junkerom, s kojima je razgovarao oko 45 minuta, a po pola sata popričao je i sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini i predsednikom EP Antoniom Tajanijem. Cilj ovih razgovora je bio da se omekšaju odnosi posle Trampovog izbora, koji nije pratila najopuštenija atmosfera s obe strane. Iz Evropske komisije su poručili da su razgovori protekli u dobroj i prijateljskoj atmosferi, a da je to bila prilika da se svi bolje upoznaju. Nije, međutim, sve išlo tako glatko. Trampov imenjak na čelu Evropskog saveta je, tako, poručio da su SAD i EU na istoj talasnoj dužini kada je reč o Ukrajini i sankcijama protiv Moskve, ali i mnoge iznenadio kada je rekao da "nije sto odsto siguran da postoji zajednički stav o Rusiji", aiko je Tramp na početku Samita naglasio da su glavni izazovi Alijanse - terorizam, migracije i Rusija. Evropljani nisu dobili ni garancije SAD u vezi s klimatskim sporazumom iz Pariza. Ipak, za prvi susret, zadovoljni su i u Briselu, i u Vašingtonu. Tramp se tokom prepodneva sreo i sa novim francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Popodne je bilo rezervisano za NATO, a na sastanak je pozvan i premijer Crne Gore Duško Marković, iako ova zemlja još zvanično nije postala član. Marković je, bar u jednom trenutku, zažalio što se našao u Društvu sa Donaldom Trampom, koji ga je u jednom trenutku žestoko odgurnuo, što je zabeleženo na snimku koji možete da pogledate OVDE. Manje države trudile su se danas da saznaju od Trampa kako će Amerika zaista reagovati u slučaju potrebne vojne solidarnosti. Sa svoje strane, američki predsednik zahteva da se poštuje dogovor o tome da zemlje članice izdvoje dva odsto svog BDP-a za odbranu do 2024. godine. Do sada su to uradile samo SAD, Velika Britanija, Grčka, Estonija i Poljska. Tramp traži i da NATO, kao celina, uđe u borbu protiv Islamske države. Uoči sastanka, generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg je poručio da NATO nikada od kraja Hladnog rata nije imao više izazova nego danas. Izvor: Novosti, Pravda