- Trampova spoljna politika je još u istraživanju, mislim da ni on sam ne zna šta hoće, a time ni drugi. Mislim da Amerika nema nameru da preuzme ovaj problem iz ruku EU - rekao je Crnobrnja za Tanjug.
On je kao izuzetak naveo albansko stanovništvo u Albaniji i na Kosovu, tačnije odnos SAD prema njima.
Kosovo, Albanija i interesi
- Iz nekog razloga imaju neki interes. Verovatno zbog toga što se "biju" sa muslimanima na Bliskom istoku, pa žele da pokažu da mogu da budu kompatabilni i solidarni i da podstiču muslimane u Evropi - rekao je Crnobrnja.
Komentarišući nedavni sastanak u Beogradu visokog funkcionera američke administracije Hojt Jia sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem, održan, inače, istog dana kada i večera lidera zapadnog Balkana u Briselu kod Federike Mogerini, Crnobrnja napominje da ne vidi ništa sporno u činjenici da je Srbija ključni igrač u regionu, pogotovo ako se ima u vidu da je najbrojnija zemlja.
Nema rešenja bez Srba
- Već sama veličina, a pogotovo činjenica da Srba ima i u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, ali i delom u Makedoniji, govori da će biti teško svako rešenje za Balkan bez učešća Srba, konsultacija sa Srbima i nalaženja rešenja koja će imati i srpske interese u vidu - rekao je Crnobrnja.
On je naglasio i da je politika Vlade Srbije, odnosno njeni pokušaji da se uspostavi normalna komunikacija u regionu, najbolja koja može da se vodi u ovom trenutku.
- Nama je EU prvi prioritet, ali to ne znači da okrećemo leđa Rusiji i Kini, koja sve više postaje aspirant na Balkanu i u Evropi. Mislim da ta multipolarna politika koju pokušavamo da vodimo ima smisla, s jasnom naznakom da u perspektivi želimo da budemo članovi EU - zaključio je Crnobrnja.
Poenta sastanka sa Mogerini
Radna večera premijera država Zapadnog Balkana i visoke predstavnice EU za spoljnu politiku, koja se poklopila sa posetom Jia, nije imala za cilj da se postigne nekakav konkretan dogovor, kako se to možda u javnosti očekivalo.
Poenta je bila, kaže predsednik Evropskog pokreta, da se pokaže da je proces proširenja EU još i ugri, da nije ugašen i stavljen na stranu.
Čudi ga, međutim, što Berlinski proces uopšte nije spomenut.
- A to je sada glavni okvir kroz koji jedan broj zemalja Evropske unije, na čelu sa Nemačkom, komunicira sa Zapadnim Balkanom - rekao je Crnobrnja.
Zapadni Balkan kao istureno odeljenje EU
Upitan kako komentariše nezvanične informacije da Zapadni Balkan, do pristupanja u EU, bude nekakvo "istureno odeljenje" Unije, Crnobrnja smatra da je to realno.
- I Junker, predsednik Evropske komisije, rekao je prilikom svoje inauguracije da za njegovog mandata neće biti proširenja. U međuvremenu desilo se nekoliko snažnih istovremenih izazova u EU, poput dužničke i izbegličke krize, Bregzit, nacionalizam... Za mene je normalno da EU prvo pokušava da sredi svoju kuću, pre nego što primi nove stanare - rekao je Crnobrnja.
On je ukazao na činjenicu da zemlje Zapadnog Balkana nisu ni Švedska, Finska, niti Austrija, već slabo uređene zemlje, a za čije je uređenje potrebno mnogo energije, volje i novca.
- EU ima razumne prioritete: Prvo će oni da srede svoju kuću, pa će onda ovo drugo. Ne verujem da je politički, ekonomski i socijalno moguće da se dovodi Balkan u red, a da oni budu u neredu - rekao je Crnobrnja.
Na taj način "odgovorio" je na izjavu nekadašnjeg visokog međunarodnog predstavnika u BiH i izaslanik EU za Kosovo Volfganga Petriča, koji je rekao da je potrebna nova evropska strategija za region, pošto do proširenja neće skoro doći. Pogledajte OVDE viđenje Vašingtona i Berlina u pogledu situacije na Balkanu. Izvor:
