Tri ruska satelita, koji su u orbitu poslati 2013. godine i do sada nisu bili u aktivnoj funkciji, u poslednje vreme se kreću po nepredvidljivom obrascu.

Niko u redovima stručnjaka koji se bave svemirskim tehnologijama ne zna tačno kojim mogućnostima raspolažu ovi sateliti čiji su kodni nazivi „Kosmos-2491“, „Kosmos-2499“ i „Kosmos-2504“.

Postoje tvrdnje da su namenjeni dopunjavanju goriva drugih satelita ili čišćenju svemirskog otpada. Tadašnji načelnik ruske državne korporacije „Roskosmos“ Oleg Ostapenko izjavio je 2014. godine da se ovi sateliti koriste isključivo u mirnodopske svrhe.

Ostapenko sigurno najbolje zna koja je namena pomenutih kosmičkih uređaja, ali je takođe činjenica da oni mogu da se koriste i u antisatelitskim (ASAT) dejstvima.

Oni pripadaju sistemima koji mogu da napadnu i oštete komunikacione i sisteme za prikupljanje informacija drugih satelita, čime se postiže prednost u eventualnom sukobu dok na Zemlji nije ispaljen još nijedan metak.

Ovakvim vojnim kapacitetom Moskva raspolaže još od 1968. godine kada je realizovan projekat „Istrebljivač satelita“.

Uzimajući u obzir činjenicu da je Moskva lider u razvoju ASAT opreme, možemo slobodno da zaključimo da njeni moderni sateliti raspolažu mnogo naprednijim tehnologijama. Nekada su ovakvi sistemi jedino mogli da se usmere na neprijateljski satelit i unište ga prilikom sudara, pri čemu bi i sami stradali, dok današnja „pametna“ oprema ima sposobnost da ošteti elektronske sklopove drugih uređaja.

Koordinisani napad na satelite neprijateljske strane može u velikoj meri da umanji njenu sposobnost da lansira sopstvene ili otkrije ruske rakete. Bez mogućnosti da obavlja komunikaciju među svojim trupama protivnik bi morao da odstupi od svojih agresivnih planova.

S obzirom da je ekonomija Rusije manjeg kapaciteta u odnosu na privredu SAD i nekih evropskih zemalja, Moskva je svoje snage usmerila na razvoj sistema koji mogu da nanesu veliku štetu armijama opremljenim vrlo skupim naoružanjem.

U prethodnim decenijama uspešno je proizvedena različita vojna oprema koja može značajno da oslabi borbenu sposobnost neprijatelja i to bez ijednog ispaljenog metka.

Prema sajtu Defense News Rusija može da onemogući funkcionisanje protivničke komandno-kontrolne mreže putem ometanja radio-komunikacije, radara i GPS signala.

Za razliku od SAD, Rusija poseduje značajan arsenal opreme namenjene elektronskom ratovanju, pre svega elektronskim dejstvima po ciljevima na tlu, kao i ometanju komunikacija i radarskih i komandno-kontrolnih mreža.

U vreme krimske krize, u proleće 2014. godine, SAD su u Crno more poslale razarač „Donald Kuk“. Brod je u više navrata nadletao ruski frontovski bombarder Su-24 pošto je prethodno „oslepeo“ sofisticiran radar sa faznom antenom sistema „Idžis“ (Aegis), koji je sada uobičajen deo opreme brodova NATO-a.

Ovde prenosimo sažetak incidenta onako kako je predstavljen na sajtu Live Leak: „Američki razarač ,Donald Kuk‘, naoružan krstarećim raketama ,Tomahavk‘, 10. aprila 2014. godine uplovio je u međunarodne vode Crnog mora. Cilj manevra bila je demonstracija sile i pokušaj pritiska na Rusiju povodom njenog stava u vezi sa Ukrajinom i Krimom. Ulazak američkog razarača u ove vode bio je u suprotnosti sa Konvencijom iz Montrea koja ograničava ulazak i dužinu boravka u Crnom moru vojnih brodova necrnomorskih država.“

Sajt Live Leak izveštava da je ruska strana na ovaj potez odgovorila tako što je u susret američkom razaraču poslat nenaoružan bombarder Su-24.

Dalje se navodi: „Ali, stručnjaci tvrde da je avion bio opremljen najnovijim ruskim sistemima za protivelektronsku borbu.“

„Prema ovoj verziji događaja sistem ,Idžis‘ je uočio avion koji leti ka brodu i reagovao je aktiviranjem alarma. Sve je funkcionisalo u skladu sa planovima za takve situacije i američki radari počeli su da vrše izračunavanje brzine mete koja se približava. Međutim, njihovi ekrani su odjednom pocrneli. ,Idžis‘ je prestao da funkcioniše i informacije o potencijalnom cilju više nisu stizale do brodskih raketa.“

Ruski bombarder je preleteo preko palube razarača, okrenuo se i simulirao raketni napad, stoji na pomenutom sajtu. „Avion je ovaj manevar izveo ukupno 12 puta.“

Ratna mornarica SAD demantovala je navode da je ruska letelica njenom brodu isključila komandne i kontrolno-komunikacione sisteme. S druge strane, američko Ratno vazduhoplovstvo bilo je mnogo iskrenije.

Supertajni avion F-22 je tehnološki najnapredniji stelt-lovac na svetu, ali u jednom izveštaju Pentagona se navodi da u američkoj vojsci raste zabrinutost povodom nagoveštaja da njegove dalekometne rakete vazduh-vazduh mogu da budu elektronski ometene, što bi značajno oslabilo odbranu američkog vazdušnog prostora u slučaju napada.

Rusi su razvili napredne uređaje za ometanje koji memorišu dolazeći signal radara rakete vazduh-vazduh i zatim ga šalju ka inicijalnom odašiljaču i tako utiču na ponašanje rakete.

Po NATO je još gora činjenica što su rakete proizvođača „Rejteon“ AIM-120 AMRAAM primarno dalekometno naoružanje ne samo američkih, već i većine aviona Severnoatlanskog pakta, tako da pomenuti ruski uređaji za ometanje mogu da neutrališu dejstva najvećeg dela vazdušnih snaga NATO-a.

To znači da je u praksi potrebno ispaliti čak nekoliko raketa da bi se pogodio protivnički avion, čak i u slučaju tehnološki naprednog stelt-lovca F-22, priznao je jedan viši oficir Ratnog vazduhoplovstva SAD. Stariji američki lovci, poput F-15, F-16 i F/A-18 mogu da imaju sličan problem.

Predstavnici ruske Ujedinjene korporacije za proizvodnju uređaja, OPK („Obъedinennaя priborostroitelьnaя korporaciя“) navode da su prvi na svetu razvili naoružanje koje za borbu protiv vojnih dronova koristi energiju mikrotalasa.

Prototip je uspešno testiran, što znači da može da se otpočne sa proizvodnjom ovog naoružanja koje za uništavanje mete, umesto municije ili granata, koristi usmerenu mikrotalasnu energiju.

NJegove mogućnosti su na izvanredan način prikazane u Ukrajini i donekle u Siriji. Da bi se neutralisali dronovi isporučeni Ukrajini od strane Amerikanaca korišćen je kompleks za radio-elektronsku borbu „Krasuha-04“ namenjen dejstvima protiv radara i aviona.

Magazin Foreign Policy je izvestio: „Ubrzo pošto je ruska oprema za protivelektronska dejstva prešla ukrajinsku granicu, jedinice ukrajinske vojske su shvatile da ne mogu da koriste radio-opremu i telefone i po nekoliko sati.“

Štaviše, GPS sistem svakog od dronova bio je izložen intenzivnom ometanju. Komandant oružanih snaga SAD u Evropi general-lajtnant Ben Hodžis opisao je kapacitet ruske opreme za radio-elektronsku borbu korišćene u Ukrajini kao „vrhunski“.

Lakoća sa kojom su Rusi izvršili elektronsko ometanje ukrajinskih dronova i komunikacionih sistema ukazuje na to da će Moskva biti spremna za slična dejstva u eventualnim većim sukobima.

Prema Dmitriju Gorenburgu, istraživaču i analitičaru Centra za pomorsku analizu u Vašingtonu, ruska radio-elektronska sredstva nisu intenzivno razvijana samo da bi se koristila u sukobima u Ukrajini, već da mogu da se nose sa mnogo ozbiljnijim protivnikom, odnosno samim NATO-om.

Kancelarija za strane vojne studije armije SAD smatra da političko i vojno opredeljenje Rusije da osnaži svoj kapacitet za elektronsko ratovanje ovoj zemlji daje sposobnost da „oslepi“ ili značajno omete digitalne komunikacije protivnika, što je naročito važno ako on poseduje veliku vojnu moć.

U ovom trenutku samo 813 vojnika armije SAD je angažovano u oblasti elektronskog ratovanja. S obzirom da američka vojska planira da broj svojih pripadnika smanji sa 450.000 u 2017. godini na 420.000 u narednom periodu, Amerika trenutno nije u mogućnosti da poveća broj vojnika u jedinicama za protivelektronska dejstva.

Pored toga, američka vojska se suočava sa smanjenjem priliva finansijskih sredstava, tako da se čini da je u doglednoj budućnosti osiguran primat Rusije u domenu radio-elektronske borbe. „Oni imaju preduzeća, bataljone i cele brigade posvećene protivelektronskim dejstvima“, rekao je za Foreign Policy pukovnik DŽefri Čerč, načelnik službe za elektronsko ratovanje američke vojske.

Ove jedinice primenjuju „posebna sredstva radio-elektronske borbe i imaju posebne lance komandovanja“, dodao je.

Osnovni razlog zašto SAD zaostaju u oblasti elektronskog ratovanja je to što fokus usmeravaju na špijunske zadatke, pritom zanemarujući razvoj svojih snaga za protivelektronsku borbu.

Pentagon i različite američke obaveštajne agencije izdvajaju desetine milijardi dolara za istraživanja u oblasti presretanja signala, što im omogućava da ostvare neprekidni globalni nadzor u tom domenu, ali istovremeno Amerika ima ograničenu sposobnost da reaguje na osnovu prikupljenih informacija.

Lori Bakhout, nekadašnji načelnik službe za elektronsko ratovanje armije SAD, kaže: „Imamo odlične rezultate u otkrivanju signala, sve vreme možemo da ih pratimo i vršimo nadzor, ali je njihova [ruska] sposobnost da aktivno deluju na protivničke sisteme daleko veća od naše. Imamo nizak nivo zaštite od njihovih eventualnih napada na našu mrežu.“

Svaka zapadna nacija je trenutno na samoubilačkom putu samouništenja. Šta se događa pročitajte OVDE.

Izvor: Ruska reč