Ove godine svet obeležava 72. godišnjicu Velike pobede u najstrašnijem u istoriji celog čovečanstva – Drugom svetskom ratu. Ali nije ni pola veka prošlo kada se 1991. godine na Balkanu zajedno sa raspadom Jugoslavije razbuktala nova serija ratnih konflikata. NATO agresijom i bombardovanjem Srbije i Crne Gore 1999. godine završilo se dvadeseto stoleće. Ali i posle 18 godina od tih tragičnih događaja, očigledno nisu svedeni računi krvavog raspada Jugoslavije i politika protekcionizma koju na Balkanu sprovode SAD, NATO i Evropska Unija ne obezbeđuje stabilnost i bezbednost u regionu. Čak naprotiv, dinamika događaja poslednjih dana aprila potvrđuje da se Balkan nalazi na pragu opasnog konflikta čije posledice mogu biti pogubne za celu Evropu.

Podsetiću da je 27. aprila u Makedoniji proalbanska opozicija na čelu sa Zoranom Zaevom prekršila važeće procedure i samoinicijativno za predsednika parlamenta izabrala nekadašnjeg komandanta proalbanske takozvane „Narodno-oslobodilačke Armije“ Talata DŽaferija. Istog dana francuski sud oslobađa lidera kosovskih pobunjenika Ramuša Haradinaja, optuženog za ratne zločine, uprkos upornim zahtevima za njegovom ekstradicijom od strane Srbije. Jedan dan kasnije u Crnoj Gori poslanici Skupštine donose suprotno volji većine građana zemlje odluku o stupanju u NATO.

Na prvi pogled unekoliko čudno deluje to da predstavnik Stejt Departmenta Hojt Ji, evropski komesari Federika Mogerini i Johanes Han, evropske diplomate uz aktivnu podršku Soroš fondacije kao i zapadnih specijalnih službi koordinisano i ciljano „dave“ dugogodišnjeg i predanog pristalicu evroatlantske i evropske orijentacije Makedonije Nikolu Gruevskog, koji se nalazi na čelu vladajuće partije VMRO-DPMNE.

Novi favorit Zapada Zoran Zaev, lider proalbanske opozicije zalaže se za realizaciju takozvane „tiranske platvorme“. Kao element projekta „Velike Albanije“ ta platforma predviđa federalizaciju Makedonije, a u suštini podelu zemlje na albanski i makedonski segment, iza koje sledi ubrzano stupanje nove ili novih tvorevina u sastav NATO. Ali sami Makedonci koji čine osnovni deo stanovništva zemlje kategorički su protiv toga. Zato desetine hiljada ljudi izlazi na proteste, koji se svakodnevno organizuju u Skoplju i u drugim gradovima zemlje. I treba posebno istaći da se oni pre svega bore protiv nasilne podele svoje zemlje i samo zato podržavaju VMRO – DPMNE, koja zahteva očuvanje nacionalnog jedinstva. Već je bilo prvih sukoba u makedonskom parlamentu, napetost raste svakim danom i postoji rizik da ona pređe u potpuni konflikt.

Ali zašto Zapad danas otvoreno podržava nacionalistički projekat „Velike Albanije“ koji preti da ugrozi stabilnost Makedonije, Srbije, čitavog balkanskog regiona, pa i Evrope u celini?

Do današnjeg dana, nažalost, u Vašingtonu se očigledno odigralo pomeranje težišta snaga prema stavu jastrebova koji se izjednačavaju sa Sentaorom Mekejnom i uticajnim neokonzervativnim lobijem koji se naziva „duboka država“ (deep state). Te snage rade logikom „hladnog rata“ i cilj im je formiranje monocentričnog modela upravljanja svetom koji bi se kontrolisao sa Kapitol Hila. Smatram da činovnici Stejt Departmenta SAD, kao što je Metju Palmer, koji određuju balkansku strategiju, kao i ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije zadovoljno konstatuju da „Velika Albanija“ može da postane svojevrsni detonator i okidač evropske dezintegracije.

Konflikt na Balkanu, ako se uzme u obzir situacija koja se stvara u Evropi može da podstakne Evropsku uniju ka procesu raspada i likvidacije evra kao rezervne svetske valute. Indikativno je to da je još januara meseca ove godine poslednje dve okolnosti prognozirao kandidat za mesto američkog ambasadora u EU Ted Melok.

Pod takvom pretpostavkom razvoja događaja ono što Vašington preduzima potpuno je objašnjivo. Sa više od sto godina iskustva sticanja koristi u dva svetska rata i čitavoj seriji regionalnih konflikata koji traju do današnjeg dana potpuno se može pretpostaviti negativni scenario u kojem SAD još jednom u nizu planiraju da na Balkanu potpale bure baruta cele Evrope.

Koji su načini za sprečavanje mogućeg žarišta konflikta na Balkanu?

To je pouzdani put ka smanjenju verovatnoće pojave oružanog žarišta bilo kog regionalnog konflikta. Ako govorimo o vojnoj ravnoteži na Balkanu, vojni potencijal Srbije treba da bude veći od ukupnog potencijala zemalja koje su joj mogući protivnici. Za Srbiju su to dve NATO zemlje – Albanija i Hrvatska, kao i kosovsko-albanske nezakonite naoružane jedinice. Konflikt sa Srbijom mora da postane neprihvatljiv i nemoguć zbog nemogućnosti odbijanja i zbog snage kontraudara. Za stvaranje tih uslova neophodno je u veoma kratkom roku izvršiti kvalitativno i kvantitativno jačanje odbrambenog potencijala Srbije. Taj pravac danas zauzima ključno mesto u međudržavnim odnosima Rusije i Srbije. U okviru razvoja vojno-tehničke saradnje na dnevnom redu su pitanja isporuke ruskih kompleksa PVO Srbiji, među njima i S-300, modernizovanih lovaca MIG-29, tenkova i druge vojne tehnike. Posedovanje najsavremenijeg i snažnog vojnog potencijala treba da osigura Srbiji mesto vodeće regionalne snage.

Jačanje spoljnih pretnji od Srbije zahtevaju da sprovede ne samo modernizaciju oružanih snaga, već i da izvrši kvalitativne reforme u ekonomiji i socijalnoj sferi. Za to je potrebna konsolidacija građanskog društva i vlasti u zemlji. Predsednički izbori koji su u Srbiji održani 2. aprila ove godine pokazali su visoki nivo poverenja prema novom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji je u prvom krugu osvojio 55% glasova. Bez obzira na seriju protesta sa ciljem da se ospori legitimitet zakonito izabranog predsednika, organizovanih spolja, Aleksandar Vučić i vladajuća koalicija na čelu sa Srpskom naprednom strankom ima čvrste pozicije. Politička logika razvoja događaja u Srbiji ako se uzmu u obzir spoljni i unutrašnji faktori pretpostavlja stvaranje jake predsedničke administracije, kao i perspektivu proširenja predsedničkih ovlašćenja. Ne treba isključiti takođe ni mogućnost da se u Srbiji dogodi postepeni prelaz sa parlamentarnog na parlamentarno-predsednički sistem državne uprave.

Sa tačke gledišta uloge koju je Beograd imao u regionalnim, evropskim i svetskim procesima, danas je formiranje savremene regionalne koncepcije u Srbiji, koja bi odredila uzajamno delovanje Srba, Crnogoraca, Makedonaca i drugih istorijski bliskih balkanskih naroda, zasnovana na mnogo razloga kao što su bezbednost, očuvanje nacionalno-istorijskog identiteta i tradicije, ekonomski i drugi faktori. U određenom smislu osnova za stvaranje takve strategije danas je projekat B4 koji podrazumeva plasiranje vanblokovskih pristupa, jačanje bezbednosti i razvoj ekonomskih veza na Balkanu. Treba podvući da će regionalna koncepcija omogućiti takođe i Moskvi da pored klasičnog sistema odnosa sa balkanskim zemljama istovremeno podrži Balkance u realizaciji njihove sopstvene regionalne strategije. Pogledajte OVDE ko je dao ključeve DŽaferiju. Izvor: Informer