Nakon svih ovih godina, dao je intervju za Večernje Novosti.
Idemo redom.
Tokom 1995 godine ispali ste iz političke trke, posle dogovora sa Holbrukom. Tvrdili ste da vas je on prevario?
– Odmah nakon Dejtona doneo sam odluku da se ne kandidujem. Shvatio sam da to treba da prodam, i da im potrošim vreme, da ne diskvalifikujem druge funkcionere. Vlast sam preneo na Biljanu Plavišić. Nisam očekivao da će slušati Miloševića, jer mu nije pružila ruku, ni Amerikance, jer je bila kritična prema njima. Delovala je čvršća u srpstvu od svih nas. Međutim, odmah su počeli da joj daju kaznene poene.
- Znao sam da bi tako uradili sa Krajišnikom, Buhom, Maksimovićem… Zato sam odlučio da budem tajnovit. Na Vidvodan 1996. godine odustao sam od kandidature uz sporazum sa Holbrukom. Sada već postoji i glagol “holbrukovati” nekog, što znači, prevariti nekog – priča Karadžić.
Koji dogovor je bio u pitanju?
– Da se povučem iz javnosti, a oni će me ostaviti na miru.
Šta se dalje događalo, nakon tog dogovora?
– Prvo sam se slobodno kretao po Palama i Republici Srpskoj, u uverenju sa Holbruk drži reč. Međutim, do mene su stizale informacije da Holbruk ne može da ispuni svoj deo dogovora jer je NATO pre za likvidaciju, jer ne znaju s čim mogu da izađem u javnost.
– Helikopter UN je lebdeo iznad moje porodične kuće. Tada smo već imali unuka i bio sam zabrinut i ljut, a glasine o likvidaciji su postajale sve uverljivije. To je potvrdila i Karla Del Ponte, a imam i taj snimak. Tada sam rešio da odvedem moju porodicu dalje od svega i da se ja malo sklonim.
Ipak, nisu vas ostavljali na miru?
– Moje obezbeđenje je na jednom udaljenom brdu, s kog se vidi naša kuća, otkrilo neko veoma moćno sočivo, sa mnoštvom akumulatora poslaganih okolo. Del Ponteova je Biljani Plavšić rekla da oni tačno znaju kada sam u kojoj sobi, da razlikuju mene od mog sina. Jasno nam je bilo da je u pitanju termovizija.
– Bilo je jasno sa SFOR izvodi neke aktivnosti koje se ne najavljuju unapred. Vežbe su se odvijale na mestima gde sam bio dan ranije. Od tog trenutka je počelo ozbiljno skrivanje. Krio sam se na mestima koja su bila baš blizu mesta na kojima su živeli predstavnici UN-a i Sfora.
Uspevali ste vešto da im izmaknete.
– Problem je bio moj laptop i svi elekstronski uređaji koje sam imao. Sve su mogli da lociraju termovizijskom kamerom. Moje obezbeđenje se trudilo da mi obezbedi smeštaj u urbanim sredinama koje su bnile blizu banaka, pošta, tamo gde ima mnogo kompjutera.
Tada ste došli u Srbiju?
– Kada je Đinđić ubijen, u isto vreme je usvojen Zakon o saradnji RS sa Hagom, a ja sam se tada zahvalio ljudima koji su me čuvali i završio saradnju, jer nisam želeo da ih inkriminišem.
– Tada sam počeo da živim sam, izlazio sam kasno noću, šetao i kupovao da jedem. Međutim, policija je počela da traga za “zemuncima” i njihovim skrovištima. Zanimali su ih stanovi u kojima navodno niko ne živi. Zato sam rešio da se pokažem komšijama, da vide da tu živi nekakav “čičica”. 
Pojavili ste se kao David Dabić.
– Najpre sam morao da sa 112 kilograma spadnem na 80. Počeo sam da nosim drugu odeću, rolke, široke majice, sve ono što nikad nisam. Govorio sam ekavski. Krenuo sam da se zanimam za zdrav način ishrane, pa sam se obreo na nekoliko predavanja i upao u sve to.
– U tom trenutku nestalo mi je para, pa sam počeo da držim predavanja o zdravoj ishrani. Radio sam za neke kompanije, a potom i kao konsultant u nekoliko privatnih lekarskih ordinacija.
-Završio sam kurs iz parapsihologije. Učitelj mi je bio jedan vrlo neobičan čovek, obdaren. On mi je dao ime David.
Uhapsili su vas 2008.godine. Šta ste tada prvo pomislili?
– Znao sam da je Hag kao razjareni bik. Još u avionu Vlade Srbije shvatio sam da im nisam nešto naročito bitan, osim kao srpska paradigma, koju će vaspitno i egzemplarno udariti, da se srpstvo, ili bar RS i njen narod, nikad ne oporave. Na prvom mestu mi je bilo da ne branim samo sebe, već celo srpstvo, jer me zbog toga i traže. Pogledajte OVDE najjači adut srpske vojske.
Izvor: Večernje novosti, Telegraf
