Bespilotne letelice u ruskoj armiji zasada tek uče da napadaju neprijatelja dok krstareće rakete to odavno umeju. Najmodernije pametne rakete tipa „Granit“ i „Oniks“ uništavaju neprijatelja sopstvenim umom i snalažljivošću.
Koga napada „raketni roj”?
Već sada postoji softver koji omogućava da se istovremeno rukovodi grupom od šest letelica, rekao je za „Rusku reč“ šef naučno-proizvodne kompanije „Setecentričeskie platformы“ Aleksandar Močalkin. Na testiranju je prenos izviđačkih podataka realizovan iz različitih uglova, zahvaljujući čemu je napravljen trodimenzionalni model terena. U perspektivi će „roj bespilotnih letelica“, po rečima konstruktora, napadati neprijateljske avione, helikoptere i krstareće rakete.
Princip po kome funkcioniše ovaj sistem je relativno jednostavan: na bespilotne letelice se postavlja specijalni softver i hardver koji reguliše ponašanje drona u odnosu na druge učesnike „roja“, a takođe nekoliko senzora za orijentaciju u prostoru.
Pa ipak, u ovoj fazi niko neće poslati dronove da samostalno ratuju. Sada njihov rad kontrolišu operateri sa daljinskim upravljačem u rukama.
Močalkin nije mogao precizirati kada će biti napravljen sledeći korak u pravcu samostalnijeg funkcionisanja sistema.
„Ako je princip samoorganizovanja robota rešen, ipak zasada nije dostignut nivo na kome oni mogu donositi samostalne odluke u situaciji koja se menja. To znači da će predloženi sistem biti samo robotizovani kompleks, tj. rešavanje postavljenog zadatka neće biti moguće bez operatera“, dodao je on.
Pametne rakete
U uskospecijalizovanom sektoru strateških nuklearnih snaga odvraćanja i vojnopomorskog naoružanja ruski naučnici su još 1970-ih uspeli da naprave prve rakete sa veštačkom inteligencijom.
Među njima je „Granit“ – supertajna protivbrodska krstareća raketa ratne mornarice Rusije (prema klasifikaciji NATO-a SS-N-19 Shipwreck – „Brodolom“). To je prvi sistem naoružanja koji poseduje veštačku inteligenciju sličnu ljudskoj. Zbog brzine, nepredvidivosti i moći dobila je naziv „ubica nosača aviona“. Ovu raketu poseduju nuklearne raketne krstarice projekta 1144 „Orlan“ i jurišne podmornice projekta 949 „Antej“.
„Osobenost sistema navođenja rakete na cilj je u tome što su u njenom softveru zabeleženi elektronski i fizički portreti stranih ratnih brodova“, rekao je za „Rusku reč“ Vladimir Poljačenko, saradnik muzeja vojnoindustrijske korporacije „Naučno-priozvodno udruženje za mašinogradnju”, gde je ovaj sitem napravljen.
Po njegovim rečima, to nisu samo razmere i konture objekata, nego i podaci o različitim elektromagnetnim i drugim poljima koja poseduje samo taj tip broda.
„Softver poseduje i čisto taktičke podatke o tipu brodskih formacija, što mu omogućava da tačno odredi kojoj formaciji se približava raketa – konvoju, nosaču aviona sa pratećim brodovima ili desantnoj grupi brodova – i da napadne glavne ciljeve“, dodao je on.
Krstarica i podmornica imaju 24 raketna lansera u kojima se nalaze „Graniti“. Ove rakete se ispaljuju u plotunu. Prva lansirana raketa će „čekati“ sve koje idu za njom, zaključno sa dvadeset četvrtom, i sve one će obaviti manevre blizu tačke sa koje su lansirane.
„Kada se sve rakete nađu u vazduhu one naprave formaciju i počinju napad. Samo jedna od njih može videti cilj, i ona ostalima ’javlja’ njegovu lokaciju i karakter. Ona predlaže taktiku napada i deli uloge, tj. određuje ko će napasti, a ko će se žrtvovati privlačenjem neprijateljske protivvazdušne odbrane. Posle toga počinje boj“, istakao je ekspert.
Kada unište glavni cilj rakete odmah ponovo raspoređuju zadatke i počinju sa uništavanjem ostalih ciljeva, opet počev od najvažnijeg.
Nemoguće je izbeći susret sa rojem „Granita“. Ove rakete lete nadzvučnom brzinom i intenzivno manevrišu tako da ih savremeni radari praktično ne vide. NJihov napad se može uočiti samo vizuelno, kada uglavnom više nema vremena za donošenje odluka o samoodbrani.
Šta sledi posle „Granita“?
Umesto raketa „Granit“ ruska mornarica već dobija najmodernije rakete P-800 „Oniks“ (po klasifikaciji NATO-a SS-N-26 Strobile). One su manje od „Granita“, ali su nasledile njegov sistem veštačke inteligencije.
Po rečima zamenika ministra odbrane Jurija Borisova, Ministarstvo odbrane je donelo odluku da modernizuje ruske nuklearne podmornice projekta 949 tipa „Antej“ i teške nuklearne raketne podmornice projekta 1144 tipa „Orlan“. Umesto 24 „stara“ raketna sistema „Granit“ u svaki slobodni raketni lanser će biti postavljena tri kontejnera sa raketama „Oniks“.
Tako će brodovi umesto sadašnjih 24 dobiti 72 nove nadzvučne krstareće rakete zahvaljujući kojima će brodovi postati prave morske tvrđave u okeanu. Prva krstarica projekta 1144 „Admiral Nahimov“ već je ukotvljena u Severodvinsku i čeka novo naoružanje, a na ruskom Dalekom istoku je ukotvljena prva podmornica projekta 949.
Sirijska vojska razbija ID na istoku Homsa. DŽihadisti potisnuti južno od Palmire. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Ruska reč
