Poseta Vladimira Putina je vezana za 300-godišnjicu dolaska ruskog cara Petra Prvog u Francusku. Ovom jubileju je posvećena izložba u Versaju koju su oba lidera posetila posle tročasovnog razgovora.

Putin i Makron su pokrenuli mnogo različitih tema, uključujući i situaciju u Siriji i ispunjavanje sporazuma iz Minska vezanog za Ukrajinu. Francuski predsednik je na konferenciji za novinare izjavio da je u razgovoru bilo reči i o položaju ljudi nestandardne seksualne orijentacije u Čečeniji (Zapad je zabrinut zbog saopštenja da su oni diskriminisani) i delovanju nevladinih organizacija u Rusiji.

Pozivajući Putina u Francusku, Makron je želeo da ispravi ono što je pogrešno uradio njegov prethodnik Fransoa Oland, smatra Jurij Rubinski, direktor Centra za francuske studije na Institutu za proučavanje Evrope Ruske akademije nauka. U oktobru prošle godine Putin je u poslednjem trenutku otkazao posetu Parizu, kada je tadašnji francuski predsednik izjavio da nije siguran u svrsishodnost susreta sa ruskim liderom.

Ruski eksperti naglašavaju da je susret Vladimira Putina i Emanuela Makrona održan posle učešća francuskog lidera u samitima NATO-a i G-7 prošle nedelje. Rubinski u vezi sa tim ističe saopštenje Moskve o tome da bi bilo poželjno uključiti SAD u pregovore o Ukrajini, s tim da se ujedno sačuva i „normandijski format“. Pomenuto saopštenje je usledilo posle susreta predsednika Francuske i Rusije. „To je, po svemu sudeći, takođe potvrđeno u Versaju“, rekao je ekspert za „Rusku reč“.

Po mišljenju Andreja Suzdaljceva, predsednik Makron je u razgovoru sa Putinom pored ostalog ispunio i ulogu svojevrsnog poslanika koji sa ruskim predsednikom treba da razmotri neke nove puteve razvoja odnosa između Zapada i Rusije. Ekspert smatra da je reč o koracima koji su razmotreni u samitima zapadnih lidera pre versajskog susreta.

To nije bila laka misija jer situaciju komplikuje podeljenost koja se na Zapadu primećuje u periodu predsedničkog mandata Donalda Trampa u SAD. Nema jedinstva ni po pitanju razvoja odnosa sa Rusijom, uveren je analitičar.

Ekspert ističe i drugu novu ulogu koja je pripala mladom predsedniku Francuske. Naime, ranije su kontakti sa Rusijom bili prerogativa Nemačke. Makron je „u ovom slučaju potisnuo nemačku kancelarku Angelu Merkel“, smatra Suzdaljcev, naglašavajući da je zadatak francuskog lidera bio da nekako „nadmaši Merkelovu, i da u suštini ponovi podvige Nikole Sarkozija“. Sa misijom ovog poslednjeg dovodi se u vezu okončanje južnoosetijskog konflikta između Gruzije i Rusije u leto 2008 godine.

Zasada je teško reći šta je od toga realizovano, ali eksperti se slažu da je susret protekao prilično ujednačeno, s obzirom na komplikacije u odnosima između Rusije i Zapada tokom poslednjih godina. Sam format Putinove posete i susret u Versaju govori o tome da je Zapad zainteresovan za poboljšanje odnosa sa Moskvom. „Savremena Evropa ne može postojati ako na Istoku ima neki neprijateljski blok na čelu sa Rusijom“, smatra Suzdaljcev.

Analitičari su uvereni da ne postoji alternativa za nastavak i aktiviranje dijaloga sa Rusijom. U tom kontekstu oni pozitivno ocenjuju odluku o pokretanju foruma predstavnika građanskog društva Rusije i Francuske, po ugledu na ono što postoji između Rusije i Nemačke, tj. po ugledu na Peterburški dijalog, kao i na radnu grupu koja se bavi Sirijom i koja treba da iznese predloge o zajedničkoj borbi protiv terorizma u ovoj arapskoj zemlji.

Sa druge strane, govoreći o situaciji u Siriji Makron je dao oštru izjavu o neprihvatljivosti primene hemijskog oružja u toj zemlji, preteći da će u tom slučaju Francuska primeniti silu. Po pitanju Ukrajine predsednici su odlučili da održe još jedan samit u „normandijskom formatu“, ali nisu navedene nikakve dodirne tačke u stavovima o tom pitanju.

Složenost bilateralnih odnosa dobro ilustruje epizoda sa pitanjem dopisnice RT o tome zašto je ruskoj televiziji onemogućen pristup Makronovim predizbornim štabovima na kraju predizborne kampanje. Odgovarajući na pitanje, Makron je okarakterisao RT i Sputnik kao „organe uticaja i propagatore laži“. Portparol Kremlja je prokomentarisao ove Makronove reči izjavom da se ne slaže sa ocenom francuskog predsednika. Glavna urednica RT Margarita Simonjan je Makronovu izjavu okarakterisala kao „jeftini vodvilj o kanalu RT i agenciji Sputnik u izvođenju francuskog predsednika“. Ona je ujedno istakla da RT nije bio „protiv“ Makrona nego „nije bio za“ Makrona.

Ranije, početkom februara, Sputnik je objavio intervju sa francuskim parlamentarcem Nikolom Duikom i u njemu rekao da je Makron tesno povezan sa američkim biznisom, tvrdeći da iza njega stoji vrlo imućan homoseksualni lobi. Sa druge strane, Sputnik nije prva agencija koja se dotakla te teme, a Duik nije prvi političar koji se izjasnio po tom pitanju. Le Monde je još u novembru prošle godine pisao o glasinama koje prikazuju Makrona u negativnom svetlu, a bivši predsednik Sarkozi je na tu temu davao dvosmislene izjave. Makron je morao javno da demantuje pomenute tvrdnje.

Putin objasnio zašto Asada optužuju da je koristio hemijsko oružje. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Ruska reč