Rekao je i da će se svom snagom boriti protiv podela koje podrivaju njegovu zemlju, delujući u korist svih Francuza. Makron je održao svečani govor u štabu svog izbornog tima u 15. pariskom arondismanu, pre nego što se uputio ka dvorištu Luvra, gde njegove pristalice proslavljaju njegovu pobedu u danas održanom drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj.

Priznao je da u francuskom društvu postoje podele koje su navele ljude „da glasaju za ekstremne partije”, istakavši da će se boriti protiv podela u zemlji nakon što je, kako je naveo, izborna kampanja iznela na videlo „gnev, zabrinutost i sumnje” mnogih glasača.

Novoizabrani šef francuske države pozdravio je dosadašnjeg predsednika Fransoa Olanda, ali i svoju protivkandidatkinju Marin Le Pen.

Poručio je da će, kao predsednik, braniti i Francusku i Evropu, i da će nastojati da evropske institucije približi evropskim narodima.

„Nova stranica ove duge istorije se otvara večeras i želim da to bude stranica nade i ponovo uspostavljenog poverenja”, istakao je Makron.

Uz to, obećao je da će Francuska biti „u prvim redovima borbe protiv terorizma, kako na domaćem tako i na međunarodnom tlu”.

Emanuel Makron, osnivač i lider nezavisnog pokreta „U marš!”, koji je danas pobedio na predsedničkim izborima u Francuskoj, bivši je bankar koji se nikada do sada nije kandidovao na izborima, a bio je ekonomski savetnik sadašnjem predsedniku Fransoa Olandu i potom ministar ekonomije.

Ovaj ambiciozni 39-godišnji novajlija u političkim vodama, koji važi za zagovornika poslovanja i deregulative, uzdrmao je, međutim, francusku politiku umećem iskusnog političara.

Novi predsednik Francuske, u skladu sa francuskim zakonom, preuzeće dužnost od dosadašnjeg predsednika Fransoa Olanda i položiti zakletvu najkasnije 14. maja, navode francuski mediji.

Novi predsednik neće imati mnogo vremena za slavlje, jer već 11. i 18. juna Francuzi ponovo izlaze na birališta, ovoga puta birajući 577 članova Nacionalne skupštine. Ishod parlamentarnih izbora odlučiće o tome da li novi predsednik može da ostvari većinu koja će biti kadra da izdejstvuje usvajanje reformskog programa, ili će, pak, često nailaziti na prepreke u parlamentu. Po zakonu, predsednik francuske države ima pravo na maksimalno dva petogodišnja mandata. Francuski predsednik, pored ostalog, ima ovlašćenje da raspušta Nacionalnu skupštinu i da imenuje premijera. Uz to, on upravlja spoljnom i odbrambenom politikom i može da raspiše referendum bez odobrenja parlamenta. Šef francuske države može i da predlaže zakone i da, sa premijerom, izdejstvuje usvajanje zakona u parlamentu, ukoliko mu se ne izglasa nepoverenje. Kao vrhovni komandant oružanih snaga, predsednik može da pokrene vojnu intervenciju bez prethodne konsultacije s parlamentom, a takođe ima ovlašćenje da naloži upotrebu nuklearnog oružja. Predsednik Francuske uživa imunitet od krivičnog gonjenja dok je na dužnosti i ima pravo da amnestira osuđene zločince. 

Potiče iz severnog grada Amjena, iz lekarske porodice, a školovao se u Parizu gde je studirao filozofiju, nakon čega je postdiplomske studije završio na prestižnom Institutu političkih nauka i u elitnoj Nacionalnoj školi administracije (ENA).

Godine 2008. pridružuje se kući „Rotšilf & Si”, gde četiri godine radi kao investicioni bankar, a prvi put je „ukus vlasti” osetio pod Olandom kome je postao ekonomski savetnik, da bi 2014. preuzeo i dužnost ministra ekonomije.

Kao ministar je ukinuo propise koji su dotad važili u nekim industrijskim sektorima i dozvolio da prodavnice duže rade nedeljom.

Radio je za socijalističku vladu, ali su mu se pojedini u levom krilu partije suprotstavili, pa je posle dve godine provedene na funkciji ministra podneo ostavku i osnovao sopstveni, nezavisni pokret.

Strastveno se zalaže za evropske integracije i tržište EU smatra ključnim za Francusku kako bi, kaže, preporodila svoju iscrpljenu ekonomiju.

Za veći deo francuske poslovne zajednice postao je „dašak svežeg vazduha”, s listom političkih predloga u korist poslovanja usmerenih na podsticanje privrednog rasta.

Makron ima plan o javnim investicijama vredan 50 milijardi evra koji bi obuhvatio obuku za posao, prelazak sa uglja kao energetskog izvora na obnovljive izvore energije i modernizaciju infrastrukture.

Planira značajna smanjenja poreza za korporacije i više prostora za kompanije u pregovorima o 35-časovnoj radnoj nedelji, odnosno planira da mladima produži radne sate, dok bi zaposlenima u petoj deceniji omogućio kraću radnu nedelju.

Namerava da smanji stopu nezaposlenosti sa sadašnjih 9,7 na sedam odsto, ali i da zabrani upotrebu mobilnih telefona u školama za mlađe od 15 godina.

Makron sebe predstavlja kao „neprijatelja nacionalizma” i kandidata „otvorene Francuske koja ima svoje interese - bezbednosne, ekonomske i socijalne, koje želi da brani, ali operiše u otvorenom svetu”.

U žustroj televizijskoj debati održanoj 3. maja pokazao je da ume da uputi uvrede žestoko koliko i njegova nacionalistička protivnica Marin Le Pen, dok i naziv njegovog pokreta - „U marš!” - opisuje karakter ovog ambicioznog čoveka „u pokretu”.

NJegovu strastvenost za govornicom mnogi ismevaju, ali je on uspeo da sebi obezbedi pozamašnu podršku i prenese poruku biračima, dok njegov pokret ima više od 200.000 sledbenika s platformom koja kombinuje javna ulaganja s politikom naklonjenom poslovanju.

Od 2007. oženjen je svojom bivšom nastavnicom drame Brižit Tronje, koja je 24 godina starija od njega, a koja kaže da joj je još kao 17-godišnjak obećao da će, šta god radila, ona biti njegova supruga.

VAŠINGTON - Predsednik SAD Donald Tramp čestitao je Emanuelu Makronu izbor za predsednika Francuske i naglasio da se raduje radu sa njim.

„Čestitke Emanuelu Makronu na njegovoj velikoj pobedi danas na izborima za predsednika Francuske. Veoma se radujem radu sa njim!”, napisao je Tramp na Tviteru.

BERLIN - Portparol nemačke kancelarke Angele Merkel i nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel čestitali su večeras među prvima Emanuelu Makronu pobedu u danas održanom drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj.

„Vaša pobeda je pobeda za snažniju ujedinjenu Evropu i francusko-nemačko prijateljstvo”, poručio je putem Tvitera portparol Merkelove.

LONDON - Britanska premijerka Tereza Mej čestitala je Emanuelu Makronu na pobedi na predsedničkim izborima u Francuskoj, saopšteno je iz njenog kabineta.

„Premijerka upućuje tople čestitke novoizabranom predsedniku Makronu na izbornom uspehu. Francuska je jedan od naših najbližih saveznika i radujemo se radu sa novim predsednikom na širokom opsegu zajedničkih prioriteta”, stoji u saopštenju.

PARIZ - Francuski predsednik Fransoa Oland saopštio je da je pozvao centrističkog kandidata Emanuela Makrona i čestitato mu na pobedi u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj.

Oland je rekao da Makronova pobeda pokazuje da je ogromna većina birača stala iza Evropske unije i otvorenosti prema svetu.

Oland je svojevremeno uveo Makrona u svet politike, postavivši ga za svog ministra ekonomije, podseća američka agencija.

Međutim Makron je napustio tu poziciju kako bi formirao sopstveni politički pokret „Napred” prošle godine i distancirao se od svog nekadašnjeg mentora.

BRISEL - Predsednik Evropske komisije Žan-Klood Junker pohvalio je francuske birače što su danas izabrali pro-EU kandidata, Emanuela Makrona, za novog predsednika svoje zemlje.

„Srećan što su Francuzi izabrali evropsku budućnost”, napisao je Junker na Tviteru.

Makron je porazio kandidatkinju krajnje desnice Marin le Pen koja je želela izlazak Francuske iz Evropske unije.

BRISEL - Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk čestitao je večeras Emanuelu Makronu na izboru za predsednika Francuske, ocenivši da su Francuzi izabrali „slobodu, jednakost i bratstvo” i „rekli ne tiraniji lažnih vesti”.

Pročitajte OVDE i šta je prvo, posle izbora, rekla da će uraditi Marin le Pen. Izvor: Tanjug