Putin je ušao u veliku politiku 1999. godine, bio je prvi zamenik i vršilac dužnosti predsednika Vlade Rusije. On je 2000. godine postao drugi predsednik Rusije, nakon Borisa Jeljcina. Tu funkciju je zauzimao dva puta za redom, a 2008. godine novoizabrani predsednik Dmitrij Medvedev je potpisao ukaz o imenovanju Putina za predsednika Vlade Rusije.
Treći put Putin je postao predsednik 2012. godine, počevši svoj posao potpisivanjem takozvanih „majskih ukaza“ — širokim socijalnim programom. Treći Putinov mandat se završava u proleće 2018. godine.
Prema mišljenju eksperata, za proteklih 17 godina Zapad je odlično shvatio „ko je mister Putin“. Kao i u Rusiji, i u inostranstvu ga smatraju političarem svetskog značaja, ali često i nepredvidljivim.
Član uprave Nemačko-ruskog foruma Martin Hofman smatra da je početkom sadašnjeg Putinovog mandata otvorenost njegove politike prema Zapadu i želja za saradnjom bila mnogo veća nego što je danas.
Šef Fonda za razvoj civilnog društva Konstantin Kostin smatra da za zapadnu publiku Putin ostaje nepredvidljiv političar. Niko, navodi on, nije očekivao Minhenski govor, akcije koje se tiču zaštite interesa Rusija i uključivanje Krima u sastav Rusije, kao i spremnost da se suprotstavi svakom pritisku.
- Svi znaju da je Putin odlučan političar. Već mu je posvećeno na hiljade članaka, pročitao sam više od 20 knjiga koje su izdate na Zapadu gde istraživači pokušavaju da objasne motive ponašanja Putina. Čini mi se da je ovde zagonetka upravo u vrednostima. Žalbe zapadnih lidera na nepredvidljivost ruskog predsednika izgledaju prilično čudno. U politici, kao i u šahu, prednost je kod onog ko može bolje da razume korake konkurenata, a da se pri tome njegove akcije ne mogu odgonetnuti do kraja partije - naglasio je on.
Eksperti su skloni da smatraju da spoljna politika i pozicija Rusija na međunarodnoj areni pod zavesom trećeg predsedničkog mandata Putina treba da odu u drugi plan i da će tako najverovatnije i biti, dok će fokus biti na unutrašnjim problemima. Preostalo vreme, kao i četvrti predsednički mandat u slučaju učešća i pobede na izborima, Putin će posvetiti promeni sistema.
U isto vreme eksperti smatraju da način uspešnog rukovođenja može da oslabi, ako ne budu preduzete reforme.
Kako smatra predsednik predsedništva Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Fedor Lukjanov, u uslovima kada se mnoge zemlje okreću unutrašnjim problemima, Rusija će morati isto to da uradi, „jer bez toga ne može biti ni spoljnih uspeha“.
Osim toga, Lukjanov je naveo da kod Putina može da nastane potreba za menjanjem sistema i oslobađanjem od tzv. „ručnog upravljanja“.
- Mislim da će time morati da se bavi tokom narednog mandata, ako krene na njega - rekao je on.
Pitanje učešća Putina na predsedničkim izborima, koje će biti održani 2018. godine, još nije rešeno. Na pitanje o učešću predsednika Rusije Vladimira Putina u kampanji 2018. godine njegov portparol Dmitrij Peskov je rekao da tema predsedničkih izbora za sada nije na dnevnom redu Kremlja.
Međutim, početkom ove godine Peskov je rekao da se nada da će Putin učestvovati na narednim predsedničkim izborima.
Ranije je Fond za civilno društvo saopštio da bi u slučaju učešća na predsedničkim izborima 2018. godine za Putina glasalo između 70 i 75 odsto birača. Pogledajte OVDE kakav dalji razvoj situacije na Balkanu predviđa Miroslav Lazanski. Izvor: rs.sputniknews.com
