Kao glavni razlog za otpočinjanje diplomatskog rata navodi se da zvanična Doha finansira terorističke grupe, što ostatak Zaliva ne želi da toleriše. Međutim, da li je zaista samo to razlog?
Kolovođa blickriga na Katar je Saudijska Arabija, koja je i sama nebrojeno puta optuživana da finansira ektremne džihadiste, ako ne i više nego Katar. Koncentracija bogatstva u ovim zemljama je enormna, a elementi radikalnog islama su i te kako prisutni, te momenat u kom Saudijci optužuju Katar za finansiranje terorizma podseća na Hičkokov film "Drž'te lopova", s tim što su u ovoj situaciji i jedni i drugi i te kako umešani.
Tenzije između Rijada i Dohe datiraju još d 1995. godine, kada je Katar počeo da ostvaruje enormne rezultate u proizvodnji tečnog prirodnog gasa (LNG). "Gasna revolucija" je od Katara vrtoglavom brzinom napravio jednu od najbogatijih zemalja sveta, i prvu državu po visini godišnjeg prihoda po glavi stanovnika, koji iznosi čak 130 hiljada dolara. Malena država je ujedno postala i najveći svetski izvoznik tečnog prirodnog gasa.
Severno polje, koje se nalazi u dubinama Persijskog zaliva i iz kojeg se crpi sav gas koji ova zemlja proizvodi, Katar deli sa Iranom, arhineprijateljem Saudijaca i ostalih zemalja Zaliva. Upravo zbog činjenice da svoju žilu kucavicu deli sa šiitskom silom, Katar se trudio da sa Iranom vodi znatno blaže odnose nego ostatak Zaliva. Pored toga, Katar je 2016. postao veliki deoničar u ruskom "Rosnjeftu", kupivši udeo vredan čak 10,5 milijardi evra, čime sada kontroliše 19,5 posto akcija u ruskom naftnom divu.
- Katar je bio saudijska vazalna država, ali je iskoristio svoju ekonomsku nezavisnost zahvaljujući ogromnom novcu od gasa i izgradio se kao nezavisan igrač na Bliskom istoku. Od tada ostatak Persijskog zaliva vreba šansu da skreše krila Kataru - ističe za "Blumberg" DŽim Krejn, viši savetnik za pitanja energetike na Institutu Bejker pri univerzitetu Rajs u Teksasu.
Saudijskoj Arabiji u izolaciji Katara pridružili su se Egipat, Bahrein, Ujedinjeni Arapski Emirati, Jemen i ostale zemlje regiona, prekinuvši sve veze sa Dohom.
Prirodni gas omogućio je Kataru da formira sopstvenu spoljnu politiku, nezavisnu od one koju vode Saudijci. Rijad je jedva čekao ovu priliku da napadne Katar, optuživši ga za podršku Muslimanskom bratstvu u Egiptu, Hamasu u Gazi i naoružanim grupama koje se bore protiv uticaja EAU i Saudijske Arabije u Siriji i Libiji. Mnogi smatraju da je ovakvoj neočekivanoj odluci Saudijaca kumovala poseta Donalda Trampa, koji je ubrzo izneo punu podršku Rijadu. Kao da je zaboravio da su Saudijci ti koji podržavaju ozloglašeni al-Nusra front, kao i pojedine frakcije al-Kaide.
Pored toga, Saudijska Arabija i ostale zalivske zemlje suočile su se sa porastom tražnje za prirodnim gasom kako bi proizvodili struju. Kako Katar ima najniže troškove crpljenja gasa, a odbijao je da po jeftinim cenama prodaje svoju robu komšijama, Rijad je morao da se okrene drugim, daleko skupljim izvorima.
- Možete da preispitujete zbog čega Katar nije bio voljan da snabdeva komšijske zemlje svojim gasom. Ostatak Zaliva je verovatno očekivao da će dobijati katarski gas po diskontnim cenama, ali zvaničnoj Dohi to nije padalo na pamet. Možda u tome treba tražiti još jedan unizu razloga za animozitet prema malenom susedu - kaže za "Blumberg" Stiven Rajt, profesor na Katarskom univerzitetu.
Dodatni zaplet desio se kada su Kataru u pomoć priskočili Iran i Turska, koji šalju hranu i vodu u izolovanu zalivsku zemlju, a Redžep Tajip Erdogan je čak najavio i raspoređivanje 5.000 turskih vojnika u toj državi, kao podršku u slučaju "neželjenih situacija", čime se dodatno zaoštrila situacija u celom regionu.
Pročitajte OVDE i kako je to Katar neutralisao posledice blokade i ko trpi najveću štetu?
Izvor: Blic
