Ekonomske reforme, saradnja u regionu i pregovori o članstvu u EU su označene kao teme u kojima je Srbija dosta uradila, ali tu poslu nije kraj. Naprotiv.
Evo koje oblasti EU vidi kao “problematične”, i koje će u narednom periodu morati da budu u fokusu srpskih vlasti.
1. Nezavisno pravosuđe
Kako piše u Predlogu rezolucije, određen napredak u ovoj oblasti postoji, ali “nezavisnost pravosuđa nije sprovedena na delu”.
Od Srbije se traži da obezbedi evropske norme u pravosuđu i “smanji politički upliv na biranje i postavljanje sudija i tužilaca”. Reforme pravosuđa postoje, ali više na papiru, a manje u praksi.
2. Borba protiv korupcije
U jednom delu dokumenta piše da je EP “zabrinut zbog pomanjkanja napretka u bitki protiv korupcije”. Srbija se poziva da primenjuje nacionalnu strategiju u ovoj oblasti, pokaže jasnu političku volju za rešavanje problema, ali i da usvoji novi zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Iako je pohvaljen rad na suzbijanju organizovanog kriminala, od vlasti se traži “brzo rasvetljavanje slučaja Savamala”, uz “puno učešće sudskih vlasti u istrazi", kako bi se počinioci priveli pravdi.
3. Usklađivanje spoljne politike
U dokumentu piše i da Srbija ima status kandidata za članstvo u EU, zbog čega bi trebalo da postepeno usaglašava svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU, uključujući i politiku prema Rusiji.
Upravo je Rusija “trn u oku” Brisela, zbog čega ni zajedničke vojne vežbe Srbije i Rusije nisu prošle nezapaženo. Naprotiv, upravo to je jedna od zamerki.
4. Nastavak dijaloga Beograda i Prištine
EP ističe da su nužni dalji koraci kako bi se rešila sva otvorena pitanja u dijalogu između Beograda i Prištine, da su oni hitni, i da “obe strane krenu u punu primenu dogovora”.
To, između ostalog, znači i uspostavljanje Zajednice srpskih opština (ZSO), što je pre svega zahtev za prištinsku stranu, dok se navodi da je Srbija “učinila važne korake ka normalizaciji odnosa sa Kosovom”.
5. Uzdržati se napada na nezavisne institucije
U Predlogu rezolucije srpski zvaničnici se pozivaju da “ne optužuju i ne vrše politički neosnovane napade na ombudsmana”, ali i da osiguraju rad svih nezavisnih tela i institucija.
6. Evropa nema alternativu
Od Srbije se traži i to da među građanima govori o tome koliko je EU važna kao donator, kolika novčana pomoć stiže iz Unije, i da je to od vitalnog značaja za poboljšanje ekonomske situacije u zemlji.
Međutim, srpskim vlastima se skreće pažnja i na to da se uzdrže od poruka uperenih protiv EU.
7. Zabrinutost za stanje u medijima
Ovo nije prvi put da se ističe briga za stanje u medijima i slobodu govora, štaviše, rečeno je da je u ovoj oblasti došlo do pogoršanja situacije.
Kritika se odnosi na to da se postoji “politički upliv u medije, pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara, uključujući fizičke napade, verbalne i napade u pisanom vidu, kao i nasrtaje na njihovu imovinu”. Od vlasti se traži osuda napada na novinare, ali i to da njihovi počinioci budu pronađeni i privedeni pravdi.
Pročitajte OVDE kako su to Hrvati zaboli prst u oko Rusiji?
Izvor: Blic
