Mada se „ruska karta“ – (nedokazane) optužbe za „saradnju“ sa ruskim zvaničnicima i službama u cilju izborne pobede – koristi kao glavni instrument američkog neolibkon establišmenta u rušenju Trampa, odnosno delegitimisanju njegove izborne pobede, Rusija ipak nije jedina stvar koja muči vašingtonsku „močvaru“.
Piše:
Aleksandar Pavić Jer, ispod površine na kojoj glavnu ulogu igraju „mahinacije zlog Kremlja“ u podrivanju devičanske smernosti američke demokratije, Trampova ekipa zadaje neke snažne udarce celoj globalističkoj ideologiji koja je čovečanstvu trebalo da donese ne samo Novi svetski poredak, već i neki „novi ljudski poredak“. Prošlog marta je na ovom mestu pisano o tome kako je Trampova administracija povukla prošlogodišnje uputstvo Obamine administracije, prema kojem se ravnopravnost propisana čuvenim Title IX zakonom iz 1972. godine, po kojem se zabranjuje polna diskriminacija u obrazovanju, sportu ili bilo kojoj drugoj aktivnosti koja se finansira sredstvima savezne vlade SAD – ima proširiti na „rodnu“ ravnopravnost. Konkretno, po Obami su devojčice koje se „osećaju“ kao dečaci i, obrnuto, dečaci koji se „osećaju“ kao devojčice – imali pravo pristupa toaletima, tuševima i drugim prostorijama rezervisanim za pol prema kojem se sada identifikuju. Tramp je počeo da staje na put tom (organizovanom) ludilu. Pre toga su februaru „trampisti“ ukinuli srodno uputstvo Ministarstva obrazovanja iz Obaminog vremena, po kom je osoblje osnovnih škola bilo obavezno da „pruži pomoć“ učenicima koji bi se odlučili da žele da promene pol. Uz to, škole čak nisu bile obavezne ni da uključe roditelje takve dece u „proces tranzicije“. Drugim rečima, državi je omogućeno da se, mimo roditelja, maloletnoj deci koja bi odjednom počela da se navodno osećaju kao pripadnici suprotnog pola, „nađe pri ruci“ i vodi ih kroz proces koji će ih trajno, doživotno obeležiti. Roditelji bi, razume se, kad-tad bar posredno saznali o tome šta se dešava sa njihovim detetom, odnosno u čemu mu to škola „pomaže“, pošto su, između ostalog, školama data uputstva da teraju ostalu decu da „transrodnu“ decu nazivaju novoizabranim imenima, i da koriste nove lične zamenice kada o njima govore („on“ umesto „ona“, ili obrnuto). Nije potrebno govoriti o ogromnim mogućnostima manipulacije krkih dečijih psiha od strane školskog „velikog brata“, kao i o tome koliko su (pred)pubertetlije uopšte sposobne da izađu na kraj sa hormonalnim promenama koje se dešavaju u njihovim telima i da imaju iole objektivnu sliku o tome. U maju su, pak, Trampovi ljudi u Ministarstvu zdravstva i ljudskih usluga (Department of Health and Human Services) pokrenuli proces izmena jednog pravila u još uvek važećem Obaminom sistemu univerzalne zdravstvene zaštite (tzv. Sekciji 1557), koje je trebalo da omogući svakom ko se osećao da je „transrodan“ da zahteva od lekara i drugog zdravstvenog osoblja da ga tretira i leči u skladu sa novodeklarisanim „rodom“. Zdravstveni radnici koji bi odbili da to urade bi mogli da budu tuženi za višemilionske iznose, što znači da je američka država bila izložena riziku sudskih gubitaka od više milijardi dolara. Bitka je, naravno, daleko od toga da bude gotova, s obzirom na činjenicu da čak 18 američkih saveznih država još uvek zakonski zahteva od zdravstvenih radnika da prihvate izabranu seksualnu identifikaciju „transrodnih“ pacijenata. U domenu heteroseksualnosti, Tramp je u još u januaru zvanično rehabilitovao Reganovu tzv. Meksiko siti politiku, koja zabranjuje da se sredstva američke savezne vlade koriste za promovisanje abortusa i sterilizacije u inostranstvu, a u maju je proširio zabranu na dodatne američke programe inostrane pomoći koji su se time bavili. Upravo je, pogodićete, Obama 2009. godine ukinuo tu Reganovu odredbu. U aprilu je Trampova administracija potpisala zakon koji dozvoljava američkim saveznim državama da uskrate državna sredstva organizacijama koje promovišu i izvršavaju abortuse u SAD. A početkom juna meseca je Tramp ponovo razbesneo (neo)lib establišment kad je na visoku funkciju u Ministarstvu zdravstva imenovao Valeri Hjuber, predsednicu i suosnivačicu organizacije koja u školama promoviše uzdržavanje od prerane seksualne aktivnosti. Ovo je u skladu sa predloženim Trampovim budžetom za 2018. godinu, koji između ostalog predviđa sredstva za program „Izbegavanja seksualnog rizika“ u školama, koji favorizuje promovisanje seksualne uzdržanosti za maloletnike naspram „seks edukacije“, koja podrazumeva da će tinejdžeri „po difoltu“ biti seksualno aktivni i usmerena je ka učenju studenata kako da koriste metode kontracepcije i „bezbednog seksa“. Kada se svemu ovome doda i odluka da sledeći američki popis, predviđen za 2020. ne sadrži rubriku o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu – postaje jasno na koliko žuljeva su Tramp i njegova administracija stali, od prvih dana njegovog mandata, kada su napravili plan da brzopotezno stave jednostrano ukidanje sankcija protiv Rusije na dnevni red – na zgražavanje neolibkon establišmenta, koji je na jedvite jade sprečio tu opasnu mogućnost izbijanja svetskog mira. A, kad smo već kod pitanja svetskog mira, da ne zaboravimo i halabuku koja se digla posle NATO samita krajem maja, kada je (neo)lib javnost upala u (još jednu) privremenu histeriju pošto je ustanovljeno da su na Fejsbuk nalogu Bele kuće bila nabrojana sva imena supruga svetskih lidera – osim Gotjea Destenija, „supruga“ luksemburškog premijera Havijera Betela. Posle silnih optužbi za „homofobiju“ plasiranih preko društvenih mreža, Bela kuća je, prema izveštajima, nažalost popustila. No, zasigurno je u ustima agresivnog međunarodnog LBGT lobija ostao „gorak“ ukus i još veće neprijateljstvo prema „grubijanu“ u Beloj kući. Kada se ovi potezi svi povežu, tek onda postaje jasno koliko je mir između SAD i Rusije zapravo normalna stvar. Inače ne bi svi ti silni promoteri degeneracije bili toliko protiv toga. The Saker surovo leden: "Trampov ples sa vukovima na Titaniku, a onda su došli Rusi i izdiktirali im uslove". Više o tome čitajte
OVDE. Izvor: Fond strateške kulture