Promena imena Republike Makedonije bila bi kap u prepunoj čaši koju Makedonci ne bi mogli da istrpe. Nova makedonska vlada na čelu sa Zoranom Zaevim naveliko lupa glavu kako da ispuni predizborne uslove Vašingtona i Brisela i iz makedonskog Ustava izbaci zvanično ime Republika Makedonija — kako bi Grčka podigla veto i Makedonija ušla u NATO.
Makedonija se još od 2004. godine nalazi u „stanju veta“ kada su u pitanju prijem u EU i u NATO jer Grčka ne dozvoljava da ona bude primljena ni u jednu od ove dve organizacije čak ni pod međunarodno prihvaćenom odrednicom BJRM (Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija).
Upućeni tvrde i da je jedan od razloga što je Makedonija bila u skoro trogodišnjoj krizi i na ivici građanskog rata posle iznuđenih izbora od strane Zapada, koji su rezultirali time da je gubitnik uz pomoć Albanaca formirao vladu, upravo i bila promena imena Makedonije, kako bi Grčka odblokirala svoj glas, a NATO mogao da se prostre širom Makedonije. Geostrateški gledano, to bi značilo da bi NATO time „zatvorio“ krug i „zavladao“ od Egeja preko vardarske doline do Jadrana.
Zaev, novi premijer Makedonije, najavio je da bi ta država mogla da bude primljena u NATO i pod odrednicom BJRM, ali politikolog iz Skoplja Branko Đorđevski kaže da ne veruje da će Grčka na tako nešto pristati.
- Grčka ovaj problem sa imenom želi da reši dugoročno, a ne na kratke staze. Tako da mislim da Zaev više ovakvim izjavama želi da unese neku euforiju zarad unutrašnje političke slike. S druge strane, ovako nešto nije dobilo priznanje ni iz Grčke ali ni iz Brisela - kaže on.
Procene Aleksandara Mitevskog iz Centra za istraživanje i analitiku iz Skoplja, mnogo su sumornije. On smatra da bi bilo kakva mogućnost da se Makedonija drugačije zove izazvala novu krizu u toj državi, a da ni održavanje referenduma o promeni imena, koje se najavljuje, ne bi bio povoljan scenario.
- Da bilo koji političar, stranka ili vlada predlože referendum, samo bi prebacili krivicu sa sebe na narod. A s obzirom na to da znamo kako su prošli izbori prošle godine, i kako je prošao referendum 2004. za teritorijalnu reorganizaciju, niko ne veruje da bi taj referendum bio fer. Tako da svaka pomisao na menjanje imena države uzrokuje i novu krizu - kaže Mitevski.
I Đorđevski pod veliki upitnik stavlja referendum, napominjući da tu ima dosta nejasnoća — od toga kakvo bi referendumsko pitanje bilo, do toga ko bi nadgledao sprovođenje referenduma i tako dalje.
- Ja sam, što se toga tiče, pesimista. Nisam siguran da bi taj referendum uopšte i uspeo, a postoji mogućnost i da ga uopšte i ne bude. To kod mene izaziva veoma ozbiljnu zebnju povodom toga šta na kraju može da se proizvede kako bi se zadovoljila obećanja koja je nova vlada dala Zapadu - kaže on.
Nikola Dimitrov, novi ministar spoljnih poslova Makedonije, već je najavio i da bi Republika Makedonija, kako sada piše u Ustavu, mogla da promeni zvanično ime u Gornja Makedonija, što bi, kako je rekao, bilo dovoljno da zadovolji Grčku, a Skoplju otvori vrata Alijanse. Međutim, da bi se to desilo, Zaev bi morao da menja Ustav, a to bi značilo da mora da ima i dvotrećinsku većinu u parlamentu, koju sada nema.
Naši sagovornici kažu da bi podrška u parlamentu mogla da se nađe sasvim sigurno kod Albanaca, ali da je pitanje da li bi na to pristala najveća opoziciona opcija — VMRO-DPMNE.
U nezvaničnim ocenama tvrdi se da bi se tu možda i mogao naći neki kompromis jer se veliki deo ljudi iz bivše vlasti nalazi pred optužnicama za razne zloupotrebe i malverzacije, koje bi Zaev mogao da iskoristi kao ucenjivački kapital — sloboda u zamenu za glas u parlamentu.
Takođe, nezvanično, postoje indicije i da bi Albanci „iskoristili ovaj trenutak“ i od Zaeva zatražili da se u sklopu promene Ustava povodom imena ubace i neki elementi „tiranske platforme“, što bi bio njihov uslov da glasaju za promenu imena, a zarad NATO zagrljaja. Pogledajte OVDE kako su nam Amerikanci zapretili zbog ruskog humanitarnog centra. Izvor: rs.sputniknews.com
