- Javne investicije Srbije zaostaju za 1,5 posto u odnosu na plan. U prvih pet meseci smo potrošili sedam milijardi dinara manje nego što smo planirali. Znači nismo uštedeli. Podbacili smo. Da smo sve planirane investicije ostvarili uz sedam milijardi manje troška onda bismo uštedeli, rekao je on, napominjući da odgovor na pitanje zašto smo podbacili upućuje na preduzeća Koridori Srbije, Putevi Srbije...

Put koji je započet, a nije završen, naglasio je Vujović, ne daje nikakve ekonomske rezultate, već daje pozitivne ekonomske efekte samo u meri u kojoj je građevinska operativa angažovana i podiže zaposlenost i plate i potrošnju materijala

Ministar je, takođe, naveo da naša zemlja ima 3,5 milijardi angažovanih neiskorišćenih sredstava, dodajući da ugovaramo nove, umesto da više pažnje posvetimo korišćenju postojećih sredstva i ne samo korišćenju, nego i dovođenju tih projekata do rezultata.

- Finansijska prokrvljenost privrede Srbije, pogotovo dugoročnim sredstvima, pretpostavljam i svih drugih zemalja u regionu je toliko ispod, da mi čak ne možemo da budemo partneri investitorima. Investicije su dovoljno velike, ali domaća strana tih investicija je jako mala, kazao je Vujović.

Ministar se takođe osvrnuo na problem stope nezaposlenosti, navodeći da je u Srbiji ona smanjena sa preko 25 odsto na 13 procenata do kraja prošle godine, što govori da je trend nesporno pozitivan, ali da taj procenat nije dovoljan, jer je i dalje reč o dvocifrenom iznosu.

- Što je najvažnije, ta cifra ne uključuje one koji su odustali i otišli da traže posao u belom svetu, pogotovo onaj deo tih ljudi koji ima visoko obrazovanje i koji je sposoban da podiže produktivnost.

Sve fabrike koje su proteklih godina u Srbiji otvorene će imati smisla, smatra Vujović, jedino ako uspeju da održe korak sa rastom produktivnosti u svetu.

- Deo te produktivnosti zavisi od naše sposobnosti ovde u regionu da uspostavimo neke ekonomske i finansijske veze, koje su bile osnov industrijskog, ali i rasta usluga, koje možemo da pružamo jedni drugima u regionu, a ne u Nemačkoj - poručio je Vujović, primetivši da je sektor usluga potcenjen u našem BDP-u u odnosu na industriju.

Ključni kvalitet za rast produktivnosti, kako je rekao, predstavlja zajednički kvalitet upravljanja u državi, u celom javnom sektoru i na kraju u privatnom sektoru.

- Mi imamo problem kvaliteta upravljanja na sva tri nivoa. Ja bih bio pristalica toga da se umesto političke alokacije potpresedničke funkcije ona alocira funkcionalno - da potpredsednci vlade budu odgovorni za pojedine segmente i da onda u okviru toga vrše koordinaciju” - objasnio je Vujović.

Koordinacija je, kako je ocenio, težak koncept na Balkanu, jer ljudi žele da neku subordinaciju pretvore u koordinaciju, a to ne funkcioniše.

On je ocenio i da ljudi ne shvataju da zajedničkim radom mogu da urade više, bolje i za jednu i za drugu stranu.

Ministar finansija smatra i da još jednu kočnicu unapređenju produktivnosti rada predtavljaju anahrone metode upravljanja menadžmenta, ističući da proces promena treba da se vodi, a ne da se diriguje.

Vujović je takođe naveo da menadžment i sindkati nisu na istoj strani, nalaze interes u tome da se ništa ne promeni i navodi da je to krupan politički problem da niko nehe da prihvati na sebe i donese tešku odluku i kaže to mora da se reši.

Naveo je primer da je vlada posle osam meseci rada usvojila program za restrukturiranje EPS-a, ali da se šest meseci posle nije ništa radilo, dok se kolektivni ugovor nije dogovorio, naveo je on.

- Zato što su ljudi hteli prvo da nađu mesto u svemu tome, nije cilj efikasna firma i efikasni EPS u kome će ljudi da nađu svoje mesto, nego obrnuto da oni svoje mesto trasiraju pa onda da grade firmu, rekao je Vujović, ilustrujući suštinu problema.

Podsetio je da je naša zemlja završila prve dve godine fiskalne konsolidacije sa odličnim rezultatima, koje citiraju i ministri u regionu i eksperti u međunarodnoj zajednici.

- Naš program se zasnivao na jednom trozubu, na jednom Mercedes znaku, gde je prvi zubac bio makroekonomska stabilizacija, drugi fiskalna a treći monetarna stabilizacija. To smo uradili u najkraćem mogućem roku i mislim da možemo da održimo na duži rok pod uslovom da se preostala dva dela programa reše.

Prvi deo programa je, kako je precizirao, konsolidacija finansijskog sektora, koji je nasledio probleme ekonomskog kolapsa od pre dve decenije, što se sad manifestovalo u formi problematičnih kredita (NPL).

Drugi se odnosi, dodao je, na praktični kolaps finansijskih tržista, odnosno tržišta kapitala, koje je na startu reformi bilo malo danas je četiri puta manje nego što je bilo.

Vujović je rekao danas u Bečićima da će povećanje plata i penzija biti razmatrano kada se bude pripremao novi budžet za 2018. godinu, i kada se bude videlo koliko iznosi trajan deo budžetskog viška.

Vujović je, u odgovoru na novinarsko pitanje o tome da li će višak od 600 miliona evra biti iskorišćen za povećanje plata i penzija, objasnio da to nije gotov novac u rukama.

- Ostvarili smo 44 milijarde dinara veće prihode, a 27 milijardi su nam manji rashodi u prvih pet meseci. Na kraju maja nam je suficit iznosio 12 milijardi dinara, a sa današnjim danom, čini mi se 20 milijardi dinara... Nama će glavni efekat toga biti smanjena potreba zaduživanja - rekao je on.

Kako je objasnio, Ministarstvo je na početku godine planiralo takozvano bruto zaduživanje, koje je sada manje za 600 miliona evra.

- Dakle u tom delu nećemo imati potrebe da se zadužujemo i plaćamo kamate, rekao je Vujović, dodajući da tek kada se bude videlo koji deo tog viška je trajno povećanje, onda će moći da se razgovara o tome šta je održiv procenat povećanja plata i penzija kada bude razmatran i pripreman novi budžet.

- To je moj način razmišljanja. Razmišljam o budžetskim ciklusima. Vanrerdne mere prepuštam ljudima koji će, uključujući možda i mene i ne znam koga sve ne, razmatrati to pitanje”, rekao je Vujović. Pogledajte OVDE šta su nemački mediji napisali o Srbiji. Izvor: Tanjug