Jedini način na koji bi Rusija mogla da neutrališe američke sisteme HIMARS je da ih „sve uništi još dok se pripremaju za lansiranje“, rekao je ruski vojni stručnjak Dmitrij Litovkin za „Rusku reč“.
Tehnički gledano, drugi način i ne postoji. „Rakete ovog sistema su nenavođene: ako budu lansirane, stići će na svoje odredište“, rekao je Litovkin. „Nema smisla pokušavati oboriti ove rakete protivraketnim odbrambenim sistemima, jer rakete HIMARS su u poređenju sa njima veoma jeftine“, rekao je stručnjak.
Međutim, ne izgleda kao da vojska okupljena u južnom delu Sirije potkopava interese Rusije u Raki, ključnom gradu američke i ruske vojne kampanje u zemlji.
„Instrument genocida“
Sistem HIMARS može da dosegne cilj udaljen na najviše 300 kilometara, što Raku i okolno područje ostavlja van njegovog dometa. Dakle, glavni cilj SAD-a je uspostavljanje jednostrano proglašene „zone deeskalacije“ na tom području kako bi sprečio Iran da opremljuje sirijsku vojsku.
„Razmeštanjem sistema HIMARS SAD šalju jasan signal Moskvi i Damasku da neće dozvoliti da sirijsko-iračko-jordansku granicu kontrolišu provladine sirijske i iranske snage“, rekao je za „Rusku reč“ Aleksej Hlebnjikov, stručnjak za Bliski istok Ruskog saveta za međunarodne poslove. On kaže da je malo verovatno da razmeštanje ovih raketnih sistema ima ikakve veze sa planiranom ofanzivom na Raku.
„SAD pokušavaju da spreče provladine sirijske snage da zauzmu strateški grad Al-Tanf i put koji povezuje Damask, Bagdad i Teheran. Inače bi Iran direktno mogao slati oružje i druge zalihe sirijskoj vojsci. Zato su Sjedinjene Države odlučile da ovde uspostave sopstvenu 'zonu deeskalacije'“, smatra Hlebnjikov.
Iako se čini da HIMARS ne utiče na područje u blizini strateškog grada Raka koji je pod opsadom militanata „Islamske države“, američke rakete kritično ograničavaju mogućnosti sirijske vojske pošto blokiraju južni deo zemlje.
„HIMARS može da spali hektare i hektare zemlje. Ne samo da može da uništi živu silu protivnika, već može i da poseje široko područje protivpešadijskim i protivtenkovskim minama. To je jeftin i efikasan 'instrument totalnog genocida'“, rekao je Litovkin.
Ofanziva na Raku
Ipak, uprkos očitom neslaganju između Moskve i Vašingtona oko toga kako bi se ovaj rat trebao voditi, stručnjaci ne isključuju mogućnost saradnje između snaga koje oslobađaju Raku od militanata „Islamske države“.
Postoji mogućnost da će „sirijska vojska i snage Sirijske demokratske snage podeliti zone odgovornosti i svaka sa svoje strane osloboditi Raku od Islamske države“, rekao je Hlebnjikov, naglašavajući kako će to „sigurno smanjiti broj žrtava tokom ofanzive“ i pružiti „dobar primer za buduće operacije protiv Islamske države“.
Međutim, ne može se isključiti scenario po kojem bi se vladina sirijska vojska i Sirijska demokratska vojska takmičile za uticaj u Raki kada grad napokon bude oslobođen.
„Uloga Rusije i SAD je ovde ključna. Ako se Moskva i Vašington dogovore o koordinaciji tokom ofanzive na Raku, to će se preneti i na odnos između sirijske vojske i Sirijskih demokratskih snaga. Ako to ne učine, eskalacija između snaga koje podržavaju Rusija i SAD postaće verovatnija“, rekao je Hlebnjikov. Građanski rat u Siriji preti da preraste u sukob svetskih razmera!Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Ruska reč
