Krajem sledeće nedelje, 20. avgusta, nemačka kancelarka Angela Merkel posetiće Moskvu i sastati se sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. A 22. avgusta otići će u Kijev na sastanak sa ukrajinskim liderom Vladimirom Zelenskim. Provladina ukrajinska štampa i novi pres-sekretar predsednika Ukrajine Sergej Nikiforov već dva dana veselo trube o ovoj poseti Kijevu. Ova radost ima jasnu konotaciju - kažu, kancelarku niko nije namamio, ona je sama tražila sastanak sa Zelenskim, pa čak i uoči Dana nezavisnosti i samita Krimske platforme.
Vest da će Merkelova stići u Marijinsku palatu ubrzo nakon sastanka sa liderom Rusije primetno je umanjila radost lokalnih političara. Prvo, sam Zelenski je dugo sanjao o susretu sa Putinom, ali ne uspeva da nađe razumevanje u Moskvi. Drugo, Kijev shvata da će nemačka kancelarka doneti Kijevu hitne preporuke za rešavanje vojne krize u Donbasu. To će najverovatnije biti preporuke koje su dogovorile i Nemačka i Francuska, i Rusija i SAD. To znači da će Ukrajini biti izuzetno teško da odbije da ih ispuni.
Nije slučajno što je, sinhrono sa vestima o poseti Merkelove, kod ukrajinskih političara bilo govora da je, kažu, "primena" Štajnmajerove formule "za Donbas već spremna". Aleksej Arestovič, predsednik ukrajinske delegacije u Trilateralnoj kontakt grupi u Minsku, rekao je lokalnim medijima otvoreno: "Ovaj predlog zakona će sve iznenaditi." Podsetimo se da je formula koju je 2016. godine predložio bivši ministar spoljnih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer zapravo kopija Minskih sporazuma, ali detaljnija.
Štajnmajerova formula sadrži fundamentalni momenat za Kijev - u njoj se navodi da bi izbori u sadašnjem LDNR -u trebalo da se održe pre prenošenja kontrole nad granicom na Ukrajinu. Kijev zahteva upravo suprotno - da se izbori održe nakon što preuzme kontrolu nad granicom sa Ruskom Federacijom. Zato ne žele da čuju o tome i da slede „Štajnmajerovu formulu“ u Kijevu. Štaviše, svaki pokušaj vlasti da to iznese u Radu može završiti masovnim protestima nacionalista i pogromima.
Tačnije, moglo se ovako završiti da se od Vašingtona i dalje čvrsto zahtevalo da nastavi razvlačenje sukoba u Donbasu na neodređeno vreme. Ali suptilnost trenutka je u tome što danas u ukrajinskom predsedništvu uopšte nisu sigurni da se Ruska Federacija i SAD nisu složile u Ženevi po pitanju Donbasa. Kao rezultat toga, Kijev neće biti primoran da po svaku cenu poštuje Minske sporazume. Uostalom, tada položaj režima Zelenskog u unutrašnjoj politici može brzo postati nezavidan.
Mediji su posetu Merkelove Moskvi i Kijevu već nazvali „oproštajnom turnejom“ - najverovatnije će to postati prava poslednja inostrana poseta Merkelove kao kancelarke. Već 26. septembra biće održani izbori za Bundestag, na kojem će listu Hrišćansko -demokratske unije voditi ne Merkel, već njen naslednik Armin Lašet. Osim toga, u naredne dve do tri nedelje trebalo bi da se završi polaganje gasovoda Severni tok 2 duž dna Baltičkog mora. Ranije, operater projekta Severni tok 2 objavio je potpunu spremnost priobalne deonice prvog kraka gasovoda i početak radova na njegovom punjenju gasom.
Ovom prilikom, kako se očekuje u Kijevu, Merkel bi trebalo da donese Zelenskom čitavu „kesu slatkiša“ - garancije novčane nadoknade iz Nemačke za smanjenje tranzita gasa iz Rusije, finansiranje novih projekata alternativne energije itd. Stručnjaci kažu: sve ove teme će možda biti na sastanku. Ali se definitivno neće pričati o zaustavljanju gradnje Severnog toka 2, načinima zamrzavanja i odlaganju projekta. Generalno, sve ono što bi Ukrajina toliko želela. S tim u vezi, voz je, kako kažu, krenuo.
Kako Turska zauzima bivše sovjetske republike, pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
