Pravda

- Evropa baca Ukrajinu na kolena, moja zemlja od nje neće dočekati pomoć, dodao je Kučma. Bivši predsednik Ukrajine ovo je izgovorio na Međunarodnom forumu „Svitanje Evrope: Istorijska zakonomernost civilizacijskog kretanja napred“. - Mi se radujemo slobodnom izboru, Evropi i trgovini s njom, ali mi sa njome možemo da trgujemo samo pšenicom i medom, a kvotiranje je surovo. Za prvi kvartal 2017. smo kvotu izabrali, a sada nas Evropljani bacaju na kolena i traže da sečemo svoje šume i da im prodajemo drvo. Gde je njihova pomoć Ukrajini? Kad postanemo siromašni, kome ćemo uopšte biti potrebni?, poručio je nekadašnji lider Ukrajine. Kučma se požalio i da je EU već zaboravila Ukrajinu i čak otvoreno upitao: "Zbog čega mi nikada nismo bili država?", dodajući: - Mi se raspadamo. Ostali smo faktički bez privrednih grana sa visokim tehnologijama. Ne pravimo više ni rakete ni avione. Postajemo sirovinski dodatak drugima. Kuda mi uopšte idemo? Sliku je još mračnijom učinio ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov koji je saopštio da je dosad samoubistvo izvršilo oko 500 učesnika "Antiterorističkih operacija" (ATO) koju Kijev od 2014. vodi protiv ustanika u Donbasu. A bivša hunta, iza koje stoje Vašington i Brisel, poslednjih dana još pokazuje nameru da obnovi rat. Čak kao da se nada da će biti u stanju da izvede blickrig protiv Luganske i Donjecke Republike. U tu svrhu, premijer Ukrajine Grojsman boravio je u Hrvatskoj, gde je dobio uderavanja svog hrvatskog kolege Plenkovića, da će im Zagreb pružiti svu neophodnu logističku pomoć pri rešavanju "ruskog pitanja" u Ukrajini, po principu rešavanja "srpskog pitanja" u Hrvatskoj. Više o Plenkovićevoj ponudi Ukrajincima, pročitajte OVDE. Šef ukrajinskog Saveta za nacionalnu odbranu i bezbednost Aleksandar Turčinov već je zatražio da se ATO obustavi i da Ukrajina "pristupi novoj etapi zaštite od hibridnog rata" i predložio hitno formiranje radne grupe koja bi razradila konkretan "plan mera i dejstava". Kijevski analitičari već govore o potrebi "munjevite ofanzive na širokom frontu", sa izbijanjem na granicu sa Rusijom i uništavanjem svega što bude pružalo otpor. Drugi, oprezniji, predlažu postepeno napredovanje u okvirima sadašnje "operacije". Indikativno je da pristalica "hrvatskog scenarija" nema previše među ukrajinskim generalima i vojnim ekspertima. Generalštab u Kijevu nije protiv napadačke operacije, ali je objavio da još "izučava pitanje". Upozorio je da je za napad potrebno imati tri puta više vojnika na frontovima nego donbaske armije, a da bi čak i tada gubici mogli da budu veoma veliki. Svi se u Kijevu slažu u jednom: glavni cilj operacije, pored nanošenja poraza donbaskim republikama, mora biti preuzimanje kontrole nad granicom sa Rusijom. Ukrajinski vojni vrh naročito zazire od ruskih jedinica koje se nalaze uz međudržavnu granicu i opominju najvatrenije zagovornike novog rata da se nipošto ne bi smeo isprovocirati otvoreni ulazak Rusije u rat. Najmanje pobornika ima "nemačka varijanta", odnosno - nevojna reintegracija Donbasa u sastav Ukrajine. Oni upozoravaju da bi "hrvatski scenario" Ukrajinu mogao koštati 20-30 hiljada poginulih vojnika i gubitka znatnog dela vojnog potencijala. Oprezniji generali posebno opominju: nepripremljena ofanziva biće - put u pakao i stoga predočavaju da se armija može dobro pripremiti tek za pola godine, a još bolje - do narednog proleća. Ukrajinski generali su se opekli i na nedavnom proboju kod Želoboka. Tu su u prvom naletu imali beznačajan uspeh, ali je armija Luganske Republike ubrzo Ukrajincima nanela ozbiljne gubitke na malom prostoru. Najvatrenije struje u Kijevu žele rat najkasnije početkom septembra ove godine. Izvor: fakti.org, Pravda