Žestina borbi u prethodnom periodu, uz čestu upotrebu oklopne tehnike i avijacije, napravila je od ovog dela grada ruinu kakva se viđa samo u apokaliptičnim filmovima. Bukvalno svaka zgrada je bila objekat borbenih dejstava. Ceo prostor je zatrpan hiljadama tona betona, armature, počupanih kablova i instalacija. Teroristi su maksimalno iskoristili ove ruševine da od njih naprave snažne vatrene tačke, kao i da izvrše masivno zaprečavanje urbanih komunikacija kojima su premrežena ova naselja, čime je ozbiljno narušen manevarski prostor za oklopnu tehniku.
U cilju izolacije i likvidacije terorističkih džepova otpora, sirijska armija koristi mešovite borbene grupe koje se pojedinačno sastoje iz nekoliko tenkova T-72M i borbenih oklopnih vozila BMP-2, 1-2 SPAT ZSU-23-4 „Šilka“ i 150-200 boraca naoružanih lakim automatskim oružjem i ručnim raketnim bacačima (specijalne snage i dobrovoljačke milicije). Čak su primećene i samohodne haubice 2s3 „Akaciя“ u kal 152mm, koje daju neposrednu vatrenu podršku trupama na zemlji, tj. koriste se kao klasični tenkovi.
Međutim, struktura samog fronta uzrokuje efekte koji dovode do toga da veoma mobilne i vešte terorističke grupe uspevaju nekako da se izvuku ispod vatrenog udara sirijskih snaga, i da izbegnu okruženje i uništenje. One pri tome koriste posebno prokopane tunele ili koridore u ruševinama grada, koji su imuni na vatrenu moć napadnih grupa. 
Dakle, sirijske jedinice koje izvode antiterorističku operaciju morale su nekako da povećaju vatrenu moć svojih napadnih grupa, kao i da obezbede veći manevarski prostor radi lakšeg kretanja tehnike u zoni neposrednog izvođenja akcije. Takođe, veliki broj protivtenkovskih i protivpešadijskih mina, kao i improvizovanih minsko-eksplozivnih sredstava (uz snajperiste) predstavlja veliki problem za napadača. Procentualno najveći broj gubitaka koje su imale sirijske jedinice upravo je posledica upotrebe ovih sredstava.
U poslednje vreme se u sastavu jedinica koje izvode urbanu antiterorističku operaciju pojavilo sredstvo koje je prvobitno namenjeno inžinjerijskim jedinicama za raščišćavanje mina. Ovo oruđe sa svojim karakterističnim izgledom u međuvremenu je postalo prava noćna mora za ušančene teroriste, a od početka njegova aktivne primene sirijske snage su ostvarile napredak kakav nije zabeležen od početka rata na ovom prostoru. Sama buka rakete ispaljene iz ovog sredstva, koja preleće iznad njihovih glava, kao i karakterističan zvuk detonirajućeg kabla koji fijuče prilikom razmotavanja i pada na tlo, stvara ogromnu paniku među terorističkim snagama. Pored psihološkog efekta na teroriste, ovo sredstvo ima i izuzetan destruktivni potencijal, koji u zavisnosti od želje operatera satire bukvalno sve na prostoru koji ima oblik pravougaonika sa dimenzijama 100h20 metara.
UR-77 Meteorit ili Zmeй Gorыnыč po liku troglavog zlog zmaja koji bljuje vatru i čuva most preko kojeg se prelazi u carstvo mrtvih, predstavlja sredstvo za razminiranje terena. Konstruisan je još u vreme SSSR-a, a njegovo usvajanje u naoružanje i serijska proizvodnja, započeta je 1978. godine. Osnovnu mobilnu platformu za integraciju ovog kompleksa čini pogon na gusenice, tj. hodni deo pozajmljen sa ruske samohodne haubice 2S1 Gvozdika (ovaj model haubice u svom naoružanju imaju i jedinice Vojske Srbije). Vozilo je u celini zaštićeno varenim oklopom. UR-77 Meteorit (Zmaj Gorinič) je napravljen sa namerom da zameni slično sredstvo UR-67 koje se nalazilo pre svega u naoružanju inženjerijskih jedinica Crvene armije.
Kompleks je napravljen u cilju razminiranja terena od neprijateljskih protivtenkovskih mina, koje su uglavnom postavljene na glavnim pravcima udara oklopno-mehanizovanih jedinica. NJegova upotreba garantuje stvaranje bezbedne „breše“ u minskom polju dužine 100-115 metara i širine oko 6 metara, što je dovoljno za bezbedan prolazak tenkovske kolone. Pored toga, ovo sredstvo vrlo efikasno može da uništi i posejane protivpešadijske mine, stvarajući nešto širi prostor za proboj trupa (do 14 metara).
Osnovni mehanizam za uništenje postavljenih mina predstavlja snažan udarni talas, koji stvara eksplozivno punjenje tj. raketa UZP-77 ispaljena iz bacača UR-77. Pored rakete, eksplozivno punjenje se nalazi i u specijalnom detonirajućem kablu DKRP-4, koji pada na tlo zajedno sa raketom. Ovaj kabl je napunjen sa 18-22 eksplozivna punjenja/sekcije težine 40kg pojedinačno, sačinjene od visokobrizantnog plastičnog eksploziva na bazi heksogena i aluminijuma, što sve zajedno stvara strahovitu eksploziju ekvivalenta od čak 1000kg TNT! Ovo eksplozivno punjenje se ispaljuje pomoću raketnih motora na čvrsto gorivo DM-70, omogućavajući raketi da preleti daljinu 200-500 metara. Udarni talas mehanički deluje na upaljače postavljenih mina, posle čega dolazi do njihove detonacije.
UR-77 Meteorit opslužuje posada od dva vojnika: vozač i komandir operater. Tokom lansiranja i razminiranja, posada ostaje u vozilu, a može i daljinski da aktivira eksploziju dok se nalaze i van vozila. Vreme jednog ciklusa razminiranja traje oko 3-5 minuta. Ponovno punjenje sistema traje oko 30-40 minuta. Kako Rusija i Kina stvaraju Novi svetski poredak pročitajte OVDE.
Izvor: Ruska reč
