Nekoliko nedelja kasnije, sastanak Šangajske organizacije za saradnju u Astani predstavio je neophodne uslove za uspeh kineskog projekta, kao što je osiguranje velikih područja evroazijskog bloka i poboljšanje dijaloga i poverenja među državama članicama. Sastanak AIIB (Azijska infrastrukturna investiciona banka) u Severnoj Koreji će postaviti ekonomske potrebe za finansiranje i održavanje projekata inicijative Pojas i put.

Šangajska organizacija za saradnju (SCO) i Kineska inicijativa Pojas i put (BRI) imaju mnogo zajedničkih karakteristika i na mnogo načina izgledaju komplementarno. SCO je organizacija koja se u velikoj meri usredsređuje na ekonomska, politička i bezbednosna pitanja u regionu, dok je BRI kolekcija infrastrukturnih projekata koji uključuju tri petine sveta i vođeni su ekonomskom moći Pekinga.

U tom kontekstu, Evroazijski blok nastavlja da razvija naredne inicijative za podršku mega projekata i BRI-a i SCO-a. Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (CTSO) je organizacija sa sedištem u Moskvi koja se fokusira uglavnom na borbu protiv terorizma, dok je Azijska infrastrukturna investiciona banka (AIIB) investiciona banka sa sedištem u Pekingu koja je odgovorna za stvaranje značajnih sredstava za dugoročne inicijative Pekinga duž njegovih pomorskih ruta (luka i kanala) i kopnenih ruta (putevi, mostovi, železnice, cevovodi, industrije, aerodromi).

Sinergije između ovih inicijativa nalaze još jednu tačku konvergencije u Evroazijskoj ekonomskoj uniji (EEU). Zajedno, SCO, BRI, CTSO, AIIB i EEU pružaju ubedljivu indikaciju pravca u kojem čovečanstvo ide, što znači, kroz diplomatiju ka integraciji, saradnji i mirnom razvoju.

Sa druge strane imamo “stari svetski poredak“ koji čine MMF, Svetska banka, Evropska unija, UN, NATO, STO, a Vašington je vođa u centru ove vizije svetskog poretka. Stoga ne čudi što bi Vašington trebalo popreko da gleda ove evroazijske inicijative koje prete da pobiju njegovu centralnu i komandujuću ulogu u globalnom poretku u korist većeg glasa Moskve, Pekinga, NJu Delhija, pa čak i Teherana.

Jedan od najznačajnijih i najzanimljivijih događaja u poslednjem mesecu, pa čak i poslednjh godina, bio je pristup Indije i Pakistana u SCO, dve nuklearne sile sa istorijom međusobne tenzije i sukoba. Ove dve zemlje su ključne za mirnu i plodnu integraciju Evroazije.

Peking je potpuno svestan da je nemoguće pobediti terorizam bez postavljanja temelja za ekonomski rast u nerazvijenim zemljama u Africi, Bliskom istoku, centralnoj Aziji i južnoj Aziji.

Terorističke organizacije su generalno u stanju da učine bolju regrutaciju među stanovništvom koje pati od niskih prihoda i lošeg školovanja. SCO je dužna da upravlja i kontroliše najnestabilnijim oblastima svojih članova (republikama centralne Azije, indijsko-pakistanskom granicom, odnosima između Pekinga i NJu Delhija) i da posreduje između stranaka. BRI i SCO idu ruku pod ruku, jer ni jedno nije u stanju da radi bez drugog, kako su u više navrata rekli Si i Putin.

SCO i BRI su sposobni da zadovolje izazove ekonomskog rasta kroz razvoj i napredak. Samo posmatranje velikih projekata BRI-a pomaže da se razume nivo i stepen integracije koji je postignut.

Evroazijski kopneni most počinje u zapadnoj Kini i završava se u zapadnoj Rusiji. Ekonomski koridor Kina-Mongolija-Rusija počinje u severnoj Kini i stiže do istočne Rusije. Centralna Azija će biti povezana sa zapadnom Azijom, što praktično znači da se Kina povezuje sa Turskom.

Koridor Kina-Indokina se proteže od južne Kine do Singapura; a koridor Bangladeš-Kina-Indija-Mjanmar počinje u južnoj Kini i stiže do Indije. Skoro završeni koridor Kina-Pakistan počinje u jugozapadnoj Kini i dostiže Pakistan. Konačno, pomorska ruta kojoa vodi sa kineske obale do Singapura, doći će do Mediterana u Grčkoj ili, u budućnosti, u Veneciji.

Ono što je očigledno je to da zemlje poput Indije, Singapura, Turske i Mjanmara ne žele da propuste priliku da se pridruže ovoj inicijativi koja obećava da će revolucionizovati trgovinu i globalizaciju kakve ih mi znamo. Današnji glavni ekonomski problemi, kao i problem koji predstavlja terorizam, proističu iz nedostatka ekonomskog rasta izazvanog globalizacijom koja obogaćuje elite na račun običnih ljudi.

U ovom procesu transformacije dobrog dela sveta, neke zemlje koje su trenutno izvan SCO organizacije su ipak u potpunosti deo integracionih šema i odigraće odlučujuću ulogu u budućnosti. Konkretno, Iran, Turska i Egipat su glavni fokus kada pogledate njihov geografski položaj. Značaj ove tri zemlje u odnosu na SCO proizilazi uglavnom iz potrebe ove organizacije da nastavi svoj rad političke ekspanzije i, u budućnosti, da vojno reši problem terorizma i njegovog širenja.

Ulazak Irana, Egipta i Turske u SCO je neizbežan, uz dobijanje snažnog ohrrabrenja od Kine i Rusije, naročito u pogledu buduće povezanosti BRI-a i drugih infrastrukturnih projekata koji su deo EEU. Prednosti su sasvim očigledne svima, dovođenje do veće integracije i infrastrukturnih veza, povećanje trgovine između nacija i opšte saradnje u zajedničkom razvoju.

Naravno, u ovoj delikatnoj ravnoteži, Evropa je pozvana da odigra odlučujuću ulogu u budućnosti. SAD, sa svojom politikom “Amerika na prvom mestu,“ su već spalili mostove sa kineskom BRI revolucijom, i zaista se nadaju da će sprečiti kineske radove. Evropske zemlje, uključujući Englesku, Francusku, Nemačku i Italiju, već su počele da potpisuju različite kineske predloge. Čini se da američki saveznci više ne slušaju svog bivšeg šefa. Evropska centralna banka je po prvi put preinačila 500 miliona dolara u valutu juan, a London, zajedno sa Rimom, Berlinom i Parizom, je bio prisutan u Pekingu za pokretanje BRI-a.

U ovom procesu evroazijske integracije postoje neke ključne zemlje koje treba imati na umu, ali su već načinjen prvi koraci sa gotovo neraskidivim vezama između Moskve i Pekinga, kao i monumentalno uključivanje Pakistana i Indije za istim stolom. Uz razumevanje između Indije, Rusije i Kine, kao i manjak neprijateljstva prema projektu u Iranu, Izraelu, Nemačkoj, Engleskoj, Turskoj i Egiptu, moguće je ubrzati ovu globalnu promenu, dovodeći je do afričkih zemalja, Zalivske monarhije, južnoazijskh zemalja, pa čak i Južne i Centralne Amerike. Čak se i Vašingtonovi istorijski saveznici, poput Izraela, Saudijske Arabije i EU, suočavaju sa takvom mogućnošću da prošire svoje vidike sa značajnim dobicima.

SAD imaju dve dijametralno suprotne opcije pred sobom. Mogu da funkcionišu uz BRI projekat, pokušavajući da osmisle sopstvenu sferu uticaja, iako manju nego zemlje koje žive na evroazijskom kontinentu; ali, naravno, za Vašington ne bi bilo dovoljno jednostavno biti deo velikog projekta, jer su oni navikli da sve bude po njihovom i sve druge države podređuju njihovim interesima. Ako SAD odluče da pokušaju da sabotiraju BRI sa svojim običajnim sredstvima kao što je terorizam, vrlo je verovatno da će zemlje koje su u ovim poslovima istorijski povezane sa Vašingtonom (poput Pakistana i Saudijske Arabije) biti podvrgnute kineskom ekonomskom pritisku i podstaknute da umesto toga učestvuju na pozitivniji način.

Glavno pitanje je u kojoj meri će kinesko ekonomsko uverenje uspeti da prevaziđe američke vojne pretnje. U tom smislu, SCO će biti odlučujući faktor jer proširuje svoj uticaj van evroazijskog bloka u Afriku i na Bliski istok. Do danas, SCO se ne može smatrati vojnim blokom protiv NATO-a. Sve će zavistiti od pritisaka koje će SAD vršiti na zemlje učesnice. Zbog toga je verovatno da će SCO evoluirati da uključi snažan vojni aspekt kako bi se suprotstavili američkim naporima za destabilizaciju.

Teško je predvideti da li će SAD biti neutralne ili ratoborne. Ali, s obzirom na noviju istoriju, američko neprijateljstvo će verovatno primorati Moskvu i Peking u asimetrični odgovor koji će pogoditi Vašington tamo gde najviše boli, u njihove ekonomske interese.

Ciljanje na dolar, a posebno petrodolar, čini se kao najbolji ulog za napredak BRI-a, preteći masovnom de-dolarizacijom koja bi se završila kao katastrofa za Vašington. Ovo je nuklearna opcija koju Peking i Moskva razmatraju, sa mnogo većom željom da se ubrza ova ekonomska promena.

Budućnost čovečanstva se izgleda menja na uzbudljive i jedinstvene načine. Potpuna integracija evroazijskog bloka će na kraju dovesti do promene toka istorije, omogućavajući državama koje su trenutno slabe i siromašne da izdrže kolonijalne pritiske i prošire svoju saradnju i dijalog. Mir kao metod za razvijanje sinergija i prosperiteta čini se kao nova paradigma, u kontrastu sa ratom i uništenjem, kao što je bio slučaj u poslednjih nekoliko decenija.

SAD i Kina krupnim koracima prema proglašenju vojno-ekonomske "Velike dvojke"!Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: webtribune.rs