U osnovi, ovi ešeloni će se sastojati iz perspektivnih borbenih sistema koji se nalaze pri kraju tehničkog razvoja. Prvi ešelon odbrane će činiti raketni kompleks PRO ekstremno velikog dometa, u drugom ešelonu će se nalaziti raketni kompleks PVO/PRO srednjeg i velikog dometa, i u trećem ešelonu PVO kompleksi kratkog dometa.

Intenzivan rad na obrazovanju jednog ovakvog ultra-sofisticiranog sistema odbrane isprovociran je ubrzanom izgradnjom američkih protivraketnih baza na prostoru Istočne Evrope. Naime, postoji opravdana sumnja da silosi u kojima se nalaze projektili namenjeni presretanju ruskih strateških raketa, vrlo lako mogu da posluže i za smeštaj napadnog oružja kakve su npr. balističke rakete zemlja-zemlja srednjeg dometa. Sve ove rakete, poput interkontinentalnih balističkih raketa, mogu da nose nuklearne bojeve glave. Raketni silosi u kojima se zvanično nalaze antibalističke rakete Standard SM-3, mogu se sa tehničke strane okvalifikovati kao višenamenski, tj. osposobljeni da posluže za smeštaj veoma opasnog ofanzivnog oružja dometa do 5,000km.

Prvi ešelon odbrane (govorimo o sredstvima ekstremno velikog dometa) je baziran na koncepciji projekta A-135 „Amur“. Naime, na bazi ovog kompleksa koji je inače namenjen neposrednoj odbrani Moskve od nuklearnog napada, ruski konstruktori razvijaju kompleks A-235 „Nudolj“. Ovaj projekat bi trebao da bude gotov do 2020. godine. Za ovaj sistem su predviđena 2 tipa antibalističkih raketa. Za oba tipa ovih raketa je predviđeno da mogu da nose atomske bojeve glave. NJihova snaga se kreće u rasponu od 10kt-2mt. Trenutno se ovaj sistem nalazi u fazi intenzivnih testiranja na raketnim poligonima u Kazahstanu.

Prilikom integracije kompleksa PRO A-135 „Amur“, za njega su konstruisane 2 rakete. Raketa oznake 53T6 „Gazela“- kratkog dometa i raketa oznake 51T6 Azov - „Gorgona“ velikog dometa. Početkom 2006. godine započeo je proces razoružanja ovog kompleksa raketama velikog dometa 51T6, usled isteka njihovog resursa. Od tada je A-135 „Amur“ opremljen samo raketama 53T6 koje se nalaze u operativnom stanju. Ova raketa prema tehničkoj specifikaciji može da presretne i uništi balističke objekte na daljinama do 100 km, dok je zona uništenja cilja po visini do 30 km. Međutim, realni pokazatelji koji su dobijeni na kompleksnim tehničkim testiranjima ove rakete, dokazali su da raketa 53T6 poseduje znatno bolje sposobnosti od onih koji su prikazani u tehničkoj dokumentaciji prilikom njihovog atesta. Generalni konstruktor ovog kompleksa, ruski elektronski inženjer i ekspert za radarsku elektorniku general A.G. Basistov, izjavio je da raketa 53T6 u odnosu na fabričke podatke za 2,5 puta ima veći horizontalni, a za čak 3 puta veći vertikalni domet! To praktično znači da ova raketa, prema najnovijim operativnim procenama, može da presretne ciljeve do 250 km po daljini, i do 90 km po visini.

Što se tiče rakete 51T6 „Gorgona“, koja je podsećamo namenjena presretanju balističkih ciljeva na ekstremno velikim daljinama i visinama, ona se zbog isteka tehničkih resursa povukla iz operativne upotrebe. Međutim, na ovim hiperbrzim raketama su u međuvremenu intenzivno radili ruski naučnici koji su hteli ne samo da iskoriste njen nesumnjivo visok potencijal, nego i da sa novim tehničkim rešenjima povećaju njene ukupne borbene mogućnosti. Prema podacima koji dolaze iz neimenovanih izvora iz VPK (vojno-industrijski kompleks), ruskim konstruktorima je pošlo za rukom da stvore pravog „monstruma“ od ove rakete. Naime, izvor operiše informacijama da su tehničko-taktičke mogućnosti ove rakete naprosto fantastične. Prema tim podacima, operativna daljina uništenja balističkih ciljeva modernizovanom raketom 51T6 „Gorgona“ iznosi čitavih 1,500 km, dok je vertikalna zona uništenja dosegla 750km! Dakle, ona nije sposobna samo da presretne i uništi balističke objekte, već i satelite u orbiti, te se sa pravom može nazvati i „ubicom satelita“.

Izuzetno važna novina koju poseduje A-235 „Nudolj“ u odnosu na kompleks PRO A-135 „Amur“, jeste pokretljivost, mobilnost. Rakete se nalaze na transportnim platformama sličnim kao i kod kompleksa strategijske namene „Topolj-M“. Ranije su rakete bile stacionirane u raketnim silosima, što je značajno smanjivalo njihove operativno-taktičke mogućnosti. Kada se ovaj sistem usvoji u naoružanje i pokrene njegova serijska proizvodnja, očekuje se da do 2025. godine prvi ešelon odbrane pokrije sve raketne koridore od strateškog značaja po teritoriju Ruske Federacije, i da ih sa ostalim linijama odbrane učini praktično neprobojnim.

Srednji ešelon odbrane će biti poveren novom višenemenskom sistemu S-500 „Prometej“. Zašto višenamenskom? Pa zato što je S-500 „Prometej“ namenjen da se efektivno suprotstavi gotovo svim letećim objektima, u celokupnom svom dijapazonu, od interkontinentalnih balističkih raketa čije bojeve glave dolaze iz kosmosa, pa sve do avio-bombi. Priča se da će S-500 biti sastavljen od 2 međusobno uvezana autonomna podsistema. Jednog koji je namenjen izvršavanju zadataka koje imaju klasični PVO sistemi, i drugog koji će biti namenjen protivraketnoj odbrani. Takve mogućnosti će mu obezbediti poseban set raketa, koje se razvijaju za ovaj sistem. Jedna od njih nosi oznaku 40N6M, čiji horizontalni domet dostiže čitavih 600 km. Radi se o remek delu ruskih konstruktora, o jednoj izuzetno potentnoj raketi, koja za 3 puta premašuje maksimalni horizontalni domet američkog PRO sistema THAAD. Pored gore pomenute rakete, za S-500 su predviđena još 2 tipa raketa 77N6-N i 77N6-N1 koje je razvila kompanije „Fakel“, a koje spadaju u kategoriju antibalističkih raketa koje su po svojim karakteristikama bliske raketi 53T6 „Gazela“, a koja se nalazi u sastavu klasičnog sistema PRO A-135 „Amur“. Ove rakete razvijaju izuzetno veliku brzinu prilikom svog leta, i spadaju u najbrže rakete takvog tipa na svetu. Za razliku od američkog analoga THAAD, čija raketa leti brzinom od 1000 m/sek., rakete ispaljene iz ruskog kompleksa S-500 „Prometej“ dostizaće brzine od čitavih 3,600 m/sek.! Zahvaljujući ovoj brzini, ruske rakete će moći da obaraju minijaturne balističke ciljeve čija brzina dostiže 7,000 m/sek, što je misaona imenica za američke sisteme PRO. Novi tipovi radara sa aktivnom faznom radarskom rešetkom, koji će biti deo ovog kompleksa, omogućiće otkrivanje balističkih raketa na daljinama do 2000 km (a one sa minimalnim radarskim odrazom EPR 0,1 m2 na daljinama do 1200km).

I na kraju treba spomenuti i poslednji borbeni ešelon u sklopu ovog sistema, a koji će se sastojati uglavnom od sistema kratkog dometa. NJegov osnovni zadatak je borba protiv raketa vazduh-zemlja, klasičnih i navođenih avio-bombi, protivradarskih raketa i ostalog visokopreciznog oružja poslednje generacije, aviona taktičke i lovačke avijacije, krstarećih raketa, helikoptera, bespilotnih letelica itd... Gledajući složenost pobrojenih zadataka, najbolje oruđe za njihovo uspešno rešavanje pripada raketnom kompleksu kratkog dometa PVO „Tor-M2“.

Kompleks PVO „Tor-M2“ poseduje visok stepen automatizacije kompletnog procesa od otkrivanja cilja, njihove selekcije, pa sve do momenta njihovog gađanja tj. uništenja. Kompjuter koji je deo ovog kompleksa vrši odabir najopasnijih vazdušnih ciljeva, sprovodi njihovo permanentno praćenje i vrši njegovo gađanje čim uđu u  zonu dometa rakete. Osnovno oružje po kojoj je „Tor“ prepoznatljiv jesu njegove rakete. Radi se o izuzetno agilnim raketama koje su sposobne da manevrišu pod opterećenjem do 30g, pri čemu razvijaju brzinu od oko 3000 km/č. Ovakve letne sposobnosti rakete omogućavaju izvršavanje širokog spektra različitih zadataka. Rakete su pohranjene u vertikalne spremnike, što omogućava dejstvo u svim pravcima (krug 360 st.) Horizontalni domet ovih raketa je do 15 km, dok je po visini raketa sposobna na uništi cilj koji leti 10 km visoko od tla. Pored raketnog kompleksa „Tor-M2“, ruski konstruktori su razvili i hibridni, topovsko-raketni kompleks PVO „Pancir-S2“. Ovaj kompleks se u jedinicama ruske vojske pojavio 2015. godine. Odlikuje ga izuzetno kratko vreme reakcije, od otkrivanja cilja pa do dejstva po njemu. Ovaj proces traje svega nekoliko sekundi, dok je vreme između lansiranja 2 rakete 1,5 sek. Po ovim parametrima „Pancir-S2“ nema dostojnog rivala u svetu. Pored obaranja aviona i helikoptera, njegova posebna poslastica su bespilotne letelice i krstareće rakete, kao i ostali tipovi visokopreciznog vazduhoplovnog oružja čija brzina dostiže 1000 m/sek. Ciljevi koji imaju smanjenu  radarsku reflektivnost i koji su praktično nevidljivi EPR 0.03-0.06 m2, ovaj kompleks uništava sa visokim stepenom uspešnosti (0.7 sa jednom raketom, 0.99 sa dve rakete). Zona uništenja ciljeva je 20 km po daljini i 15 km po visini. Pored raketa kojim je opremljen ovaj sistem, tu se nalaze i spareni automatski topovi 2A38 u kal.30mm borbene kadence od 5,000 granata u minuti. Borbeni komplet jednog kompelksa „Pancirь-S2“ se sastoji od 12 raketa i 1400 granata spremnih za momentalnu upotrebu. Pročitati OVDE zašto Srbija još nije tražila dozvole za uvoz ruskih Migova? Izvor: Ruska reč