Svake godine 28. juna, pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju Vidovdan, najpoznatiji kao datum Kosovske bitke i praznik svetog mučenika Vida i srpskog cara Lazara Hrebeljanovića.

Car Lazar rođen je 1329. godine u Prilepu. Još kao dete bio je blage naravi, oštrouman i dobrodušan. Vaspitavan je u hrišćanskoj veri i uvek je bio pobožan.

Još za vreme vladavine cara Dušana, postao je slavan i uvažavan na dvoru, i to od svih, pre svega zbog svoje čestitosti, viteštva i pobožnosti. Oženio se carevom rođakom Milicom, ćerkom kneza Vratka, koja je bila potomak loze Nemanjića. Godine 1353 proglašen je za kneza.

Jedna od najvećih briga kneza Lazara bila je kako da pomiri Srpsku i Carigradsku Patrijaršiju. Kao izaslanika Carigradskom patrijarhu poslao je monaha Neaniju, da ga zamoli da sa Srba skine prokletstvo (anatemu), što je i učinjeno. Knez Lazar borio se protiv Turske najezde i stradao u bici na Kosovom Polju 1389. godine.

NJegovo telo preneto je i sahranjeno u njegovoj zadužbini, manastiru Ravanici kod Ćuprije, a zatim preneto u Ravanicu (Sremsku), odakle je 1942. godine preneto u Sabornu Crkvu u Beogradu.

Za vreme svog života obnovio je manastir Hilandar i Gornjak, podigao manastir Ravanicu i Lazaricu i mnoge druge crkve i manastire.

Sada se njegove svete i čudotvorne mošti ponovo nalaze u manastiru Ravanica kod Ćuprije, gde se dešavaju mnoga čudesa i isceljenja bolesnih i ubogih. Svima onima koji mu se sa iskrenom molitvom obrate on pomaže, a mnogi vernici tvrde da je molitva upućena Svetom knezu Lazaru na Vidovdan uvek uslišena, kao i da se na ovaj dan dešavaju čudesna iscelenja.

U srpskom narodu Vidovdan je i dan žalosti, pa vernici danas nikako ne treba da prave slavlja, igraju i pevaju, jer se na ovaj dan to smatra velikim grehom.

Za noć uoči Vidovdana postoji jedno zanimljivo verovanje. Naime, veruje se da vidova trava, koja se od davnina smatrala biljkom za gatanje, može nešto da vam otkrije ovu noć.

Udate žene bi trebalo ovu travu uoči Vidovdana da stave pod jastuk i šta sanjaju te noći, to će im se i desiti. Međutim, za devojke važi drugo verovanje. One bi trebalo vidovu travu, parče hleba i malo soli da stave pod jastuk. Pre nego što legnu, treba da izgovore:

"Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen. Neka mi izađe na san".

U nekim krajevima, žene su ovaj običaj obavljale uz pomoć bosiljka - predveče uoči Vidovdana, odlazile su do panja na kojem su cepana drva za prethodnu zimu, idu oko njega, posipaju ga sušenim bosiljkom i izgovore: Ja bosiljak sadim oko drvenika, da noćas sanjam svoga suđenika.

Postoji još jedno verovanje, a to je da će vam vidova trava pomoći da kroz vrlo kratko vreme upoznate budućeg muža.

Pročitati OVDE zašto ne treba nikada piti vodu iz flaše koja je stajala u autu.

Izvor: Kurir