Pravda

NJegova sahrana je održana na Vidovdan na groblju u Moskvi uz vojne počasti, u vojničkoj uniformi i sa odlikovanjima koja je stekao boreći se protiv ukrajinskih fašista od Peskija i Donjecka do Luganska. Dimitrije je sahranjen uz pesmu, što je bila njegova poslednja želja. NJegovi prijatelji u Srbiji istog dana održali su pomen u crkvi u Petrovaradinu, a kasnije je upriličeno i paljenje sveća na Trgu u Novom Sadu jer su od Dimitrija hteli da se oproste i brojni prijatelji koji nisu pravoslavne vere. To najbolje pokazuje kakav je to mladić bio, srpski rodoljub i pravoslavac, koji je ljude delio samo na dobre i zle.  Juče su se od njega oprostili i navijači kluba Vojvodina, za koji je i sam navijao. Navijači Vojvodine prošetali su glavnim gradskim bulevarom do stadiona, pevajući pesme i noseći transparente i slike u znak sećanja na palog saborca i vernog navijača Vojvodine, člana navijačke grupe Pandora i pripadnika pokreta SNP Naši. Navijači Vojvodine i prijatelji iz kraja i podgrupe ”Pandora” su uz bakljadu i pesmu u njegovu čast ispratili prijatelja, komšiju i heroja Novorusije. U dirljivoj atmosferi, uz baklje, njegovi prijatelji su otpevali pesmu "Pukni zoro" koja je mnogima naterala suze na oči. Inspirisani njegovim junaštvom i podvigom, Dimitriju su počast odali i navijači Crvene Zvezde tako što su na svojoj severnoj tribini postavili transparent posvećen njemu. Srbija je prepoznala junaštvo Dimitrija Saše Jojića, i pokazala zahvalnost borcu za slobodu. Istinu o njemu i njegovom podvigu nisu mogle da prikriju razne laži pojedinih medija koji su, za šaku klikova, pokušali da Lesu, kako su ga prijatelji zvali, prikažu kao "plaćenika" i "psa rata". Svako ko ga je poznavao zna da se Lesa nije borio za novac, zna da je otišao iz Srbije jer nije mogao da podnese ropstvo i poniženje u kom se naš narod nalazi. Otišao je jer je bio borac i zato što je želeo da se bori za slobodu. Otišao je jer su Novorusiji bili potrebni takvi junaci da se suprotstave povampirenom fišističkom zlu, a Lesa od borbe nikada nije bežao. Da je mogao da bira, borio bi se u Srbiji, za Kosmet, za Krajinu, ali Srbija je izabrala poniženje i ropstvo umesto borbe za slobodu. To je ono što ga je odvelo na daleke frontove.  Dimitrije Saša Jojić - Lesa bio je srpski rodoljub i pravoslavni vitez. Voleo je svoj narod i Srbiju, voleo je ruski narod i Rusiju. Poreklom je bio iz Foče, odrastao u okolini Novog Sada, porodicu je zasnovao u Moskvi gde se oženio Ruskinjom i dobio sina. Delima je stvarao vezu između naša dva naroda, kao muž i otac, i kao borac koji je ratovao rame uz rame sa ruskom braćom. NJegovom pogibijom Srbija je izgubila sina koji je bio spreman da se za nju bori i da je brani do kraja. Malo ljudi sa takvom ljubavlju i požrtvovanjem voli svoj narod i državu kao što je voleo Lesa, a još manje ih je spremno na žrtvu. Sve borbe u kojima je učestvovao za njega su bile samo priprema za one buduće u kojima je želeo da se bori, borbama za slobodu svog naroda. Stradao je u ratu dobra i zla, boreći se na strani dobra, rame uz rame sa braćom Rusima. Neka mu Bog podari carstvo nebesko. Izvor: Pravda/Igor Marinković