Na to se Srbija obavezala Akcionim planom za poglavlje 23 i 24 u pregovorima sa EU.
Međutim, to najverovatnije neće biti i jedine ustavne promene, i sve se glasnije čuje da će jedna od glavnih tema biti i preambula o Kosovu, ali i promena broja poslanika, a možda i način izbor predsednika Srbije. Kost u grlu mogle bi da budu i odredbe o primatu evropskog zakonodavstva nad domaćim.
1. Pravosuđe - obaveza Srbije
- Srbija se Akcionim planom obavezala da će se baviti izmenama koje se tiču pravosuđa, i da će otkloniti primedbe Venecijanske komisije. Glavna stvar je ta da će iz pravosuđa morati da se uklone izvršna pa i zakonodavna vlast, tako da sudije i tužioci ne bi trebalo da budu birani u parlamentu. Jedna od zamerki je i da ministar pravde ne može biti član ni veća tužilaca ni sudija po funkciji, jer ona onda nisu nezavisna. Postoje i primedbe tehničke prirode - kaže za "Blic" Milan Antonijević, pravnik i koordinator radnih grupa za Poglavlja 23 i 24 Nacionalnog konventa o EU.
Osim pravosuđa, Srbija se nije obavezala na promenu drugih stvari, ali Ustav se najčešće menja dugoročno, pa ova oblast neće biti jedina. U srpskoj javnosti se već neko vreme govori o tome da i predmet promene mogla da bude i preambula Ustava o Kosovu, zatim broj poslanika, način biranja predsednika Srbije, a pominjala se i promena izbornih zakona.
2. Preambula o Kosovu
Nema sumnje da će promena, ili čak brisanje preambule o Kosovu, iako za tim nema zvaničnih zahteva, biti najveći izazov.
Spekuliše se da Brisel od Srbije traži upravo njeno brisanje, kako bi Briselski sporazum mogao da se primenjuje bez problema.
Jedna od varijanti za prenebregavanje ovog problema je da se, na primer, u tekstu navede da je Kosovo deo Srbije nad kojim ona nema suverenu vlast.
3. Pitanje jurisdikcije
Pred ulazak Srbije u EU, kada god on bio, građani Srbije će odlučivati i o primatu evropskih zakona nad domaćim. U Ustav bi trebalo da bude uvedena integrativna klauzula, koja predviđa da zakoni koji su usvojeni u Briselu automatski važe i u Srbiji.
Takođe, novi Ustav bi trebalo da utvrdi način na koji će građani Srbije glasati za Evropski parlament, ali i glasanje stranaca sa prebivalištem u Srbiji za lokalne organe vlasti.
U izmene bi mogle da budu uvršteni i:
- Manji broj poslanika
Populizam ili ne, ovo je tema o kojoj je u više navrata bilo reči, a ideja podrazumeva da se broj poslanika sa 250 smanji na 150 ili čak 125. I za ovo je neophodna promena najvišeg pravnog akta, jer je broj poslanika ustavna kategorija.
- Izbor predsednika u parlamentu
Jedna od ideja je i izbor predsednika države u parlamentu o kojoj se dosta pričalo, ali nikada kroz ozbiljniji dijalog. Predlog je bio da bi predsednika Srbije ubuduće mogao da bira parlament, a ne građani, kako što je do sada bila praksa.
Na ovu temu bilo je i razgovora o tome da predsedniku Republike treba povećati ovlašćenja, s obzirom na to da je on praktično jedini koga građani biraju direktno.
Vreme za razgovor o Ustavu
Promena Ustava jedna je od ključnih stvari kojom će se baviti novi predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je to najavio već u svom prvom obraćanju sa nove funkcije, uz opasku da posao neće biti nimalo lak.
I tu nije ni najmanje pogrešio jer, da bi se najviši pravni akt zemlje promenio, neophodan je i konsenzus, dijalog, podrška u javnosti, ali i u parlamenu i to dvotrećinska. Na kraju, završnu reč imaju građani na referendumu.
Za sve ovo, osim dobre volje i valjanih rešenja, potrebno je vreme, pa je pitanje da li će to Srbija uspeti da uradi do kraja godine, na šta se obavezala Akcionim planom.
- Želim da otvorim društveni dijalog o Ustavu i odnosu prema KiM, kao i o odnosu prema regionu, a koji će da traje tri, šest i više meseci - rekao je predsednik Vučić.
Ko pokreće raspravu
Vlada Srbije je donela akcioni plan, pa je za očekivati da će ona biti i jedan od inicijatora promene Ustava, objašnjava Antonijević.
- Nema jasno definisanog mehanizma ko pokreće raspravu, ali za to su dobra platforma i Skupština Srbije i Ministarstvo pravde, koje će najverovatnije i formirati radnu grupu koja će se time baviti. Koliko znamo, ona do sada nije formirana - kaže Antonijević.
Traže se predlozi
On navodi da je vladina Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom već zatražila od oganizacija koje se bave pravosuđem da pošalju svoje predloge izmena iz oblasti pravosuđa.
- Za promenu Ustava mora da postoji javna rasprava u kojoj učestvuju svi, od države, preko fakulteta, civilnog društva, građana... Mora se znati kakve ustavne promene se traže, zašto, šta su ciljevi, šta smo obećali EU. Javne rasprave, tribine, razgovori o tome na javnom servisu, sve bi to trebalo da postoji - priča on.
Ko podnosi zahtev
Predlog za promenu Ustava može da podnese najmanje jedna trećina od ukupnog broja poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača. Da bi on bio i usvojen, potrebna je dvotrećinska većina poslanika.
Po usvajanju, pristupa se izradi akta o promeni Ustava, koji bi ponovo Skupština trebalo da potvrdi dvotrećinskom većinom.
Nakon toga, parlament je dužan da ovaj dokument stavi na republički referendum radi potvrđivanja, koji se održava najkasnije do 60 dana od usvajanja akta o promeni Ustava, i koji je potvrđen ako je za njega glasala većina izašlih birača. Izbor: Blic
