Pravda

Piše: Ladislav Zemanek Danas mnogi ljudi govore o krizi Evrope. Ali, smisao ovog termina se menja, u zavisnosti od tačke gledišta i stanovišta govornika. Stoga bih porazmislio o tome šta kriza Evrope može da bude. Pre svega, kriza Evrope je povezana sa takozvanim evropskim vrednostima. Šta su evropske vrednosti? Na ovo pitanje nije jednostavno odgovoriti. Evropske vrednosti su sloboda, sekularizam, laissez-faire za klasične liberale, tradicionalna porodica, hrišćanstvo, nacionalna država za konzervativce, LGBT prava, pornografija, i tako dalje, za druge. Najznačajniji podatak u takvoj diskusiji je da postoji mnoštvo pojmova koji su evropske vrednosti i Evropa kao takva. Međutim, jedna stvar je očigledna - u ovom trenutku, Evropa nije hrišćanska. Ili tačnije: dominantna ideologija u Zapadnom svetu nije hrišćanstvo, već liberalizam, koji je toliko neprijateljski raspoložen prema tradicionalnim vrednostima, bilo da su one muslimanske ili hrišćanske ili neke druge. Dominantna liberalna ideologija se zasniva na individualizmu, verovanju da postoji ogroman broj različitih stilova života i morala, koji su jednako vredni i da postoji racionalni konsenzus o tome da je liberalni pogled na svet najbolji mogući za sve i za svaki narod i kulturu. To su koreni savremenog zapadnog političkog i kulturnog imperijalizma. Liberalna ideologija je univerzalistička i povezana je sa racionalističkim idealima evropskog prosvetiteljstva. Bog i Hrišćanstvo su zamenjeni novom sekularnom "religijom", tradicionalne strukture, vrednosti i značenja počela su da se raspadaju. Rezultati ovih procesa su jasni - raspad društva, atomizam, poricanje zajedničkog morala, principa i ciljeva i opšta dezorijentacija pojedinaca, koji su se izgubili u haotičnom svetu. LJudi su izgubili svoj dom. Oni su, najednom, svesni da ne postoji ništa što bi moglo povezati članove njihovog društva. Iz toga nastaju osećanja nesigurnosti, anksioznosti, frustracije i agresije. Evropskim narodima je potreban moral i dobro, koji će ogromna većina pripadnika različitih naroda deliti. Evropske vrednosti nisu ništa večno. Evropske vrednosti su ono što ljudi veruju da bi trebalo da budu. I to je pitanje borbe, borbe za izgubljene vrednosti, borbe za novo lice Evrope bez liberalizma. Postoji i drugi aspekt krize Evrope u pogledu demokratije i upravljanja. Mnogi ljudi govore o krizi demokratije na Zapadu, ali mislim da greše. To je zato što je ovo kriza liberalne demokratije, a ne bilo koje demokratije. A, to je velika razlika. Sada ljudi ne mogu slobodno da odlučuju o osnovnim i suštinskim problemima, njima je jedino dozvoljeno da učestvuju u svakodnevnom političkom životu koji je ograničen liberalnim principima i zakonima. Navodno, ljudi imaju slobodu govora, ali su u isto vreme kažnjavani za svoja mišljenja. Navodno se garantuju jednake mogućnosti, a, u stvari, samo oni koji prihvataju preovlađujući ideološki diskurs mogu na njih i računati. Postalo je uobičajeno je da se ljudi otpuštaju zbog uverenja ili političkih aktivnosti. Uskoro će biti moguće reći da umesto slobode i demokratije imamo meku verziju tiranije liberalne ideologije, raznih manjina, nevladinih organizacija i neizabranih i nelegitimnih elita. Čini se da se demokratski principi smatraju odgovarajućim na Zapadu i ne postoji nijedan razlog zašto ih odbiti. Ali ih je neophodno transformisati, preformulisati, da bi ponovo demokratija bila realna, funkcionalna i legitimna. Postoje neke tendencije koje su pozitivne - na primer, u Mađarskoj. Mađarski premijer Viktor Orban govori otvoreno o neliberalnoj demokratiji, suverenitetu, tradicionalnim hrišćanskim vrednostima, nacionalnim interesima, kao i o pravu naroda da biraju svoj način života i svoje vlade u skladu sa svojom tradicijom i mentalitetom. Zato Evropska unija i napada Mađarsku. U savremenim liberalno-demokratskim sistemima, narodi nemaju gotovo nikakvu moć da sprovode svoje interese. Istovremeno, zakonodavci su pod pritiskom mnogih nevladinih organizacija i interesnih grupa i prinuđeni su da izglasavaju propise EU ili drugih nadnacionalnih organizacija. Pored toga, moć prava sudova je u porastu i zove se juristokratija. Očigledno je da je suverenitet posrnuo i da je stvarna moć u rukama neizabranih elita, koje nemaju nikakvu odgovornost pred narodima. U Češkoj, zakonodavcima nije dozvoljeno da donese zakone koji bi bili u suprotnosti sa takozvanim materijalnim jezgrom ustava, drugim rečima, ne mogu da promene liberalni karakter demokratije, jer nisu ovlašćeni za to. Navodno je narod suveren, dakle samo je narod ovlašćen da promeni sistem. Međutim, u stvarnosti, narod ne može da glasa za one partije ili pojedince koji su protiv liberalno-demokratskog sistema, jer su te partije i pojedinci proganjani. Globalne elite su uspele u širenju njihove liberalne ideologije. Ali, mnogi ljudi, ne samo na Zapadu (nego u čitavom svetu), su svesni negativnih posledica ove ideologije i da će broj protivnika ovoj ideologiji biti u porastu. Uveren sam da liberalnu demokratiju mora zameniti stvarna demokratija u Evropi, koja će omogućiti ljudima da slobodno izaberu svoj način života i politički sistem. Ali, to nije dovoljno. Svaki narod za sebe treba da pronađe i prihvati svoj zajedničk moral, definiše svoje zajedničke vrednosti i ciljeve. Liberalni individualizam i njegove perverzne vrednosti se moraju zaustaviti. Onda će kriza biti prevaziđena. Iskreno, ne znam da li će oživljavanje Evrope ispasti dobro, ali znam jednu stvar: evropski narodi će biti definitivno razbijeni bez zajedničkih moralnih i drugih zajedničkih vrednosti. I verujem da jak i zdrav moral nije zamisliv bez Boga. Izvor: Geopolitika.ru