Dodik je zadovoljan posetom Rusiji, gde je učestvovao na Sanktpeterburškom međunarodnom ekonomskom forumu, a imao je i susret sa Putinom. Ističe da je sa Rusijom postignut visok stepen saglasnosti o političkom odnosima u regionu, a da je njen pristup poštovanje međunarodnog prava i međunarodnih ugovora.
Smatrate li da baš oni koji se mešaju u procese na Balkanu, za to optužuju Rusiju?
— Svako mešanje koje ide ka tome da kreira neke druge procese koji bi navijali za jednu stranu protiv druge u regionu znače novi konflikt, novo usložnjavanje situacije. Kod Rusa toga nema. Oni su, na primer, jedinstveni u pristupu da je Dejtonski mirovni sporazum ne samo stvorio mir nego i novi politički sistem koji treba poštovati, kao i volju ljudi da samo njihov angažman može da dovede do određenih procesa koji bi bili u njihovom interesu. Ruska strana se nikad nije mešala u to, ali Rusi ni nemaju potrebe da objašnjavaju šta rade. U svakom slučaju, apsolutno treba odbaciti političku igru koja Rusima stalno nameće poziciju da se pravdaju, za ovo, za ono, zašto su ovde ili onde. I predsednik Putin je to na najbolji način objasnio na Forumu u Sankt Peterburgu. Očigledno je da Moskva nudi saradnju mnogima u regionu… — Rusi i ovde imaju razgranate odnose sa onima koji žele sa njima da sarađuju. Mi sa njima sarađujemo, i širimo te odnose. Tako se širi i poverenje. Naše poverenje je maksimalno. Što se tiče ruskog nastojanja da se ovde očuvaju stabilnost i mir, ono što Rusi ovde žele je suprotno namerama Zapada. Rusi žele da se ovde poštuje država, uređenje, teritorija, volja ljudi na tom prostoru. Zapadni liberalizam ide za tim da se poštuje multinacionalna kompanija i njen profit i ništa više — a kako je narodu, to niko ne treba ni da pita. Ko se pobuni kriv je, jer se buni na svome. Priznajem da ruski pristup i ton meni odgovaraju. Mislim da je to fer. Rusi ništa nisu tražili. Ni u jednim aktivnostima koje smo ikada imali u prošlosti, ni kada je u pitanju privatizacija ili bilo šta, nisu tražili nikakve ustupke. Čak i u vreme kad im je Zapad uvodio sankcije, Rusi nisu pozvali telefonom i rekli — nama to treba. Ne, naše je bilo da se odredimo povodom toga, i mi smo se jasno odredili. Da li je RS produbila odnose sa Rusijom i proteklih dana u Sankt Peterburgu? — Stvorena je atmosfera poverenja, a tragamo za mogućim projektima koji bi još više ojačali našu saradnju i međusobno poverenje, i to je bio osnovni cilj i razlog zašto smo tamo. Sankt Peterburg širi dobre odnose sa Republikom Srpskom. Mi smo već potpisali posebne ugovore gotovo u svim oblastima. Ostaje da naši ljudi zajedno izuče modalitete kako će se to kretati. Republika Srpska jeste mala zajednica, ali kad bi to cenio sa stanovišta pažnje koju doživljavamo u Ruskoj Federaciji, delovalo bi da smo najmanje jedna ozbiljna država koja se respektuje. I to me impresionira. Da jedna velika Rusija i njeni ljudi prvi uvek nađu vremena za jednu malu Republiku Srpsku, za njene probleme, da ih razumeju i pomognu tamo gde mogu. Za razliku od toga, kad odete negde na Zapad, dođete u poziciju da ukoliko ne pogađate ono što žele, oni se dure i govore da niste dobar momak, a vi se borite za ono što je vaše. U svakom slučaju, mogu da ocenim da su naši odnosi sa Ruskom Federacijom veoma bliski i veoma visoki. Tamo je bilo reči i o otvaranju Ruskog pravoslavnog centra. Priča se da ste pozvali predsednika Putina da dođe na otvaranje, ima li u tome istine? — Da, ima istine. Ranije, kad sam bio sa Lavrovom pre nekoliko meseci u Moskvi, već smo počeli da pričamo na tu temu. Vlasnici zemljišta od 6.500 kvadratnih metara su to donirali tom centru. To je nešto što realno vredi tri-četiri miliona evra kad bi neko prodavao, a donirano je od strane ljudi koji su hteli da daju doprinos izgradnji Srpsko-ruskog pravoslavnog centra koji bi podrazumevao i gradnju ruske pravoslavne crkve sa sadržajima koji omogućavaju edukaciju, izložbe. Sad smo u fazi da se sa RPC dogovori projekat i da krenemo u to. I u jednoj određenoj fazi, kako sam to i rekao predsedniku Putinu, želimo njegov dolazak u Banjaluku posvećenu upravo tom centru. Radujem se mogućnosti da se to desi. Uoči posete ste rekli da ćete pričati o fiskalnoj stabilnosti Republike Srpske sa predstavnicima Rusije. Da li je o tome bilo reči? — Jeste. Mi već duže vreme razgovaramo na tu temu. Jedna od ideja je da se putem obveznica koje bi emitovala Republika Srpska prikupi određeni novac i stabilizuje čitav naš sistem. Mi tragamo za načinima kako ćemo to učiniti. Verujemo da to možemo, a o tome smo razgovarali u Rusiji sa kredibilnim ljudima. Za Srbiju je najavljeno da će se oformiti ekonomske slobodne zone sa Rusijom. Da li tako nešto postoji i u kontekstu Republike Srpske? — Mi takođe razvijamo takav koncept. Republika Srpska ima problem činjenice da je u BiH i da ne može suvereno da vlada svojim carinskim režimima i politikama, tako da smo mi u konceptu specijalizovanih ekonomskih zona. Razvijamo nešto u tom pogledu. Rusko tržište traži određene robe sa ovog prostora. Ono što je problem i Srbije i nas je to što su količine i garancije koje se traže da budu isporučene ovde nedovoljne, ali mi u Republici Srpskoj treba konačno da počnemo da organizujemo proizvodnju određenih količina i da se specijalizujemo za određene vrste roba a da znamo da imamo kupca. Nešto u tom pogledu ćemo u narednih mesec-dva pokušati da izučimo i napravimo. U Londonu se dogodio još jedan teroristički napad. Oseća li se Balkan sigurno kad vidi šta se dešava na Zapadu? — Na Balkanu niko nikad ne može da se zakune u potpunu stabilnost. Ali globalnog regionalnog ugrožavanja nema. Nisu zaraćene države ni narodi. Ima problema, ali to se drži konzervirano. Ovde je osnovni problem mogući terorizam. Ne treba zaboraviti da je iz BiH više od 500 ljudi učestvovalo u aktivnostima DAEŠ-a, da se jedan broj vratio, jedan poginuo, jedan još ratuje, i da je ta ideologizacija na bazi političkog islama apsolutno ovde prisutna i lebdi u vazduhu. Ali mislim da njihove ćelije koje se nalaze najviše u Federaciji i tamo gde je bošnjački narod miruju jer znaju da bi se, ukoliko bi nešto uradile, na te centre usmerile bezbednosne snage čitavog regiona. Verujem da oni ovde razumeju da ne smeju da izazivaju. I atraktivnije im je da po njihovoj logici dejstvuju negde poput Londona. E sad, nije to samo skretanje pažnje. Ranije, u bivšoj Jugoslaviji, pre svega u BiH videli smo ulazak značajnog broja svetih ratnika islama još u periodu devedesetih godina. U BiH je ubačeno preko Hrvatske 4.500 mudžahedina. Odred Mudžahedin je bio pod kontrolom i upravom vojske Alije Izetbegovića. I oni su činili stravične zločine. Prva slika odsečene glave otišla je upravo sa prostora Ozrena, gde su mudžahedini jednom srpskom vojniku odsekli glavu i to pokazali. Tada se svet nije uznemiravao, sada kad njima seku glave — to je druga priča. U svakom slučaju, to je ozbiljno zlo koje mislim da još uvek ne tretiraju na pravi način. Zašto to mislite? — Na Zapadu postoji situacija koja minimizira zlo, čak i kad se kod njih dešava, pokušavaju da to što pre zaborave, misle da je to pojedinac. Nemoguće da se to desi na deset mesta u Evropi i da je svuda to pojedinac. To je jedna ostrašćena ideologija koja pokušava da se obračuna sa svakim ko je nevernik i da nametne radikalni islam koji je veoma opasan za svet. Vidite kako je krenula Amerika u tom pogledu pod Trampom, da je konačno potrebno da se to razume. Ali postoji još jedna stvar: ogromne su muslimanske zajednice i u Francuskoj, i u Britaniji, i u Nemačkoj i možda neko misli da ukoliko se krene radikalnije, to izaziva određenu nestabilnost. Zapadnjaci su uljuljkani u svom dosadnom životu koji je obezbeđivao stabilnost, mir, dobru platu i negde daleko tamo na Balkanu postojali su nemirni ljudi koji su pravili samo urnebes. Sad je to njima zakucalo na vrata. Ne bih želeo nikom da se desi ijedan teroristički akt, ali niko to ne može da isključi. Novine su ovih dana pisale da Hrvatska želi nestabilnost Republici Srpskoj i da postoji plan napada na RS. Znate li nešto o tome? — Ne znam, ali ako čovek logički rasuđuje — naravno da možda nešto postoji. RS je za mnoge, pogotovu u BiH, kriva zato što je uspela da preživi. Ona nije bila predviđena da preživi. Sve je rađeno da se posle Dejtona razvlasti i nestane. E, kad smo 2006. došli na vlast, rekli smo: sad više ništa ne može. Nisu nam verovali dve-tri godine, mislili su da to ne smemo, pa kad su shvatili da mislimo veoma ozbiljno, onda su počeli da nas stavljaju na crne liste. Srpsku kao faktor međunarodnog prava i deo međunarodnog mirovnog sporazuma iskreno poštuju Rusija i neke druge zemlje, ali i mnogi na Zapadu reći će vam da to poštuju, pa će sve učiniti da nestanete. I to je jedna licemerna politička borba. Ako vodite republiku, morate da razmišljate o svim tim stvarima, pa i o mogućim takvim planovima. Hrvatska to ne bi mogla da uradi ni pod kojim uslovima. Da bi neke strane sile, pa čak i Srbija, ušle sa vojskom na prostor BiH, morao bi da ih pozove vrhovni komandant, odnosno Predsedništvo BiH. Ne može se očekivati da će srpski član Predsedništva pozvati Hrvate, ili da će hrvatski član pozvati Srbe, ili da će svi zajedno dozvoliti da uđu Turci. Prema tome, legitimna osnova za ulazak ne postoji. S druge strane, muslimani stalnim pričama imaju nameru da skreću pažnju zapadne javnosti na to da se sprema rat. Legitimne osnove za rat nema. Da bi se upotrebila vojska BiH u unutrašnjim pitanjima, mora da postoji odluka Predsedništva. Nemoguće je očekivati da srpski član Predsedništva pristane na tako nešto. Legitimna osnova za oružanu akciju vojnih snaga Federacije, pa i policijskih, nije moguća. Ako se neko odluči da to uradi mimo tih odluka, onda je to čista agresija. Oni moraju da razumeju da RS ima potencijal za tako nešto. Mi nemamo nameru da činimo bilo šta izvan entitetskih linija, ali i te kako imamo nameru i osposobljavamo se — i to ne krijemo — da u okviru naših mogućnosti na našem prostoru obezbedimo pravo na slobodu. I mi želimo da je čuvamo. Obaveštajne službe BiH kažu da imaju izveštaj po kome se Tramp navodno neće buniti ukoliko raspišete referendum i pripojite se Srbiji, i to da bi sačuvao dobre odnose sa Putinom. — Da raščistimo: nijedanput tema razgovora sa Putinom nije bila odvajanje, to je sve laž. Nemoguće je da jedan Hojt Ji uđe u Kongres i govori neistine kongresmenima na bazi toga. To je specijalna laž koja je imala za cilj da ponovo pravi monstruma od Rusije. Uvek je bila priča: vi imate Ustav, imate međunarodno pravo, i mi ćemo vas podržati u afirmaciji vaših prava po međunarodnom pravu. I u tom pogledu niko nikad nije rekao: „Gospodine Dodik, kad ćete vi da organizujete taj referendum, šta treba mi da pomognemo?“, to je samo spekulacija. S druge strane, naravno da smo mi predmet stalnih posmatranja. S treće strane, mislim da smo već ozbiljno uspeli, a to je da smo pričom o referendumu svima stavili do znanja da uvek imamo alternativu i da niko ne može da nam je zabrani. I da ćemo mi odlučivati o tome kad ćemo i hoćemo li, a pretnje Izetbegovića ili nekog sa strane nas ne dotiču. Pa, hoćete li? I šta konkretno? — Ja želim da razvijem svest da je to naša odluka. Mi moramo da donesemo tu odluku svesni našeg trenutka, svesni naše istorijske potrebe. Za to postoje neophodne pretpostavke. Niko u Bosni ne veruje u BiH, veruje nekoliko dobro plaćenih stranaca koji pokušavaju da je održe. Na kraju, sam svet se promenio. Pre tri godine niko nije ni razgovarao o tome. A sad je Hojt Ji, koji je pripadnik stare administracije, u Kongresu SAD rekao jednu stvar koja nikad nije izrečena do sada: da BiH preti da bude propala država. Ja ne mislim da preti, ona je odavno propala država i krpe je samo po sistemu „dok majstori ne odu“, jer on ima svoj mandat ambasadora, sedi u Sarajevu sedi, ′oda po Baščaršiji, i kad prođe tri godine — šta ga briga za posle. Svi oni posle dolaze i dele moje stavove. Znači, referendum u RS je ponovo moguć? — Dakle, referendum ćemo veoma pažljivo razmotriti, ne želim da spekulišem o tome. Ja ne želim da prestanem da mislim o tome. Nek nama neko pruži stabilnost u BiH, nek nam da afirmaciju naših prava po Ustavu i Dejtonskom sporazumu, ja ću izaći javno i reći da nema potrebe za referendumom. Ali ako nam otimate naše nadležnosti, ako uporno pokušavate da nas prevarite, da nas oslabite i da nam ne dozvolite afirmaciju razvoja, šta ćemo mi u tome? Šta je nelogično u ovome što ja govorim? Zašto da ja živim u zabludi muslimana da je BiH njihova zemlja? Nije njihova zemlja, oni samo kontrolišu veći deo Federacije. RS kontroliše ukupan državni i javni život na svom prostoru, RS ima dobru organizaciju svoje vlasti, ima volju naroda da postoji država, ima efektivnu vladu, ima teritoriju. Mnogo se stvari promenilo. BiH su dok je bila u Jugoslaviji upoređivali sa tigrovom kožom, asocijacija je bila na to da je stanovništvo izmešano. Tada nije bilo entitetske linije. Danas postoji entitetska liniju. Jednog dana, naravno, moguće je da ona bude granica, zašto ne? Dobili smo novog predsednika Srbije. Vaši odnosi s Vučićem su bili i ostaće dobri? — Oni su dobri, i ja želim još jednom da mu poželim sav uspeh. Nama je važno da je Srbija stabilna, jaka, razvijena i da imamo veoma dobre odnose, kakve sada imamo. Mislim da su naši specijalni odnosi na koje imamo pravo po Dejtonskom sporazumu dobili jednu novu dimenziju i novi sadržaj, i da on treba da se širi i razvija. Pogledajte OVDE šta je Rogozin rekao o naoružavanju Srbije. Izvor: rs.sputniknews.com
