To se krije iza plana "Berlin plus" koji je nedavno predstavio šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel, a koji podrazumeva uspostavljanje regionalne ekonomske zone i infrastrukturno povezivanje zemalja u regionu, naravno uz budžet koji bi pomogao realizaciju ideje, kažu za "Blic" diplomatski izvori.
Zemlje regiona su svesne da nisu spremne da budu i zvanično primljene u članstvo EU, a svakako da će iskoristiti svaki priliv novih sredstava iz Brisela i šanse za nova radna mesta, i bolji život koji bi omogućilo ekonomsko povezivanje.
Kako navode diplomatski izvori, EU je okrenuta rešavanju unutrašnjih problema uzrokovanih Bregzitom i migrantskom krizom, a dok se to ne reši, politika proširenja biće samo teorijsko pitanje. Ipak, Brisel je svestan da ne može da ostavi Zapadni Balkan na čekanju, jer bi takav status, praćen ekonomskim nazadovanjem sigurno iskoristila Moskva za svoje interese. Tu se može tražiti motiv za sprovođenje takozvanog novog Maršalovog plana.
- Sigurno da u toj kalkulaciji ima i ideje da se spreči približavanje Rusije, a verovatno i dobije na vremenu jer Evropska unija prvo sama sa sobom da se konsoliduje. Naravno da to niko neće reći javno. U svakom slučaju, kakva god da je kalkulacija EU, Balkan od toga može samo da profitira - navodi “Blicov” diplomatski izvor.
Kako kaže, zemlje realno nisu spremne da uđu u EU čak i kada ona ne bi imala nikakvih problema.
- One za to još dugo neće biti spremne, pa im ovo dođe kao ničim izazvan bonus, i kao tema koju mogu da obrađuju u regionu umesto što se međusobno prozivaju - navodi naš izvor.
A šta zapravo predviđa "Berlin plus"? Jedan od predloga o kome se ovih dana priča je osnivanje fonda za infrastrukturu i tehnologiju, za koji bi članice EU, Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA) i Evropskog ekonomskog prostora (EEA) mogle da budu donori.
Takođe, priča se i o fondovima za "start-apove", a jedan od prioriteta je infrastrukturno povezivanje, poput autoputa između Srbije, Kosova i Albanije.
- Bivši premijer, a sada predsednik Srbije Aleksandar Vučić to već radi, odatle potiču njegove ideje od povezivanju Srbije sa Prištinom i Sarajevom autoputevima. Razumeo je gde je novac, gde Srbija najviše izvozi i odakle najviše dobija, a to je region od BiH, preko Kosova, a sve više i Albanije - priča izvor “Blica”.
Ministarka zadužena za evrointegracije u Vladi Srbije Jadranka Joksimović kaže za "Blic" da još nije videla zvaničan predlog čitavog plana i sve njegove elemente, zbog čega trenutno ne može da da svoju ocenu.
- Predlog je dobronameran i koristan, i bilo bi dobro da se pojačaju izvori finansiranja za zajedničke infrastukturne projekte, jer se do sada nije mnogo odmaklo u realizaciji. Ipak, moj stav je jasan - ništa ne može biti zamena za pravi proces evropskih integracija, koji donosi evropske standarde života i rada i reforme koje svi građani očekuju - rekla je Joksimović.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović, koji je inače učestvovao u definisanju dokumenta o kome će biti reči na samitu zapadnobalkanske šestorke 12. jula u Trstu, kaže za “Blic” da je jedan deo priče upravo ono o čemu je prethodnih dana govorio nemački šef diplomatije - da će, između ostalog, Nemačka da podrži dodatne izvore finansiranja.
- Konačan papir još nije gotov i usaglašen, ali je on nastao u saradnji za zemljama Zapadnog Balkana, CEFTA i Evropske komisije, i još predstoje razgovori o svim elementima. Očekivanja su da će se sve utanačiti do samita u Trstu - kaže on, istakavši da je poenta dokumenta regionalna ekonomska zona.
Suština cele priče je, kaže on, dodatna finansijska podrška i što pre realizovati projekte.
- Osim infrastrukture, tu je reč i o liberalizaciji trgovine i usluga. Deo priče se odnosi na digitalizaciju, zatim roming, odnosno da se dođe do toga da bude isto kao i u EU, zatim priznavanje diploma u zemljama regiona, da se omogući kretanje radne snage po zemljama - priča Svilanović.
Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku kaže za “Blic” da nije siguran da je “Berlin plus” toliko kompenzacija za evropski put Srbije i balkanskih zemalja, koliko je reč o jačanju kapaciteta regiona.
- Mislim da se ukazala potreba za jednim novim pristupom EU Zapadnom Balkanu. On mora da se infrastrukturno i saobraćajno povezuje, i to nije ništa sporno - kaže on.
Da li je pozadina ovog poteza EU, ograničavanje uticaja Rusije na Balkanu, on navodi da “globalno, sigurno da postoji geostrateška igra”, ali i da nije toliko siguran da je to i ovde slučaj. Kad OVDE vidite koja je Srbija u regionu po visini plate, iznenadićete se.
Izvor: Blic
