Pravda

Piše: Pukovnik Goran Jevtović Američka ambasada trenutno zateže situaciju, a posle razgovora Stoltenberga sa Vučićem. Još jedan cirkus, koji je pomagao potpuno rastrojenom Aleksandru Vučiću da se dočepa predsedničke pozicije, a posle, po običaju, sve ispočetka, tačnije pretvaraće se da se ništa od ovoga što se sada događa, nije ni dogodilo, već će Srbija da blagosilja vojsku terorističke lažne države na okupiranoj srpskoj teritoriji. Bridlav je već ranije konstatovao, o čemu sam ranije pisao, ono što je odavno poznato i što je u punoj primeni mnogo godina unazad. Stvorena je „vojska Kosova“, ona diše punim plućima, organizaciono i u svakom, kako to NATO eksperti ističu – operativnom pogledu je već osposobljena i naoružana i samo se formalno zove „Bezbednosne snage Kosova“. Čeka se povoljan trenutak da se u „Ustavu Kosova“ i ukoliko je moguće uz pristanak tamošnjih Srba – lokalnih kolaboracionista i plaćenika vođenih od strane naprednjačke beogradske centrale, izvrši promena imena i ništa više. Ta vojska broji tačno 3.324 pripadnika (zajedno sa službenicima u Ministarstvu BSK) i organizovana je na brigadno-bataljonskom modulu kao i Vojska Srbije. Broj osoblja se odnosi na mir, naravno i za međunarodnu javnost to je prigodna cifra. S druge strane, ona ratna vojska, nastavljač tekovina terorističke OVK, prema raspoloživim podacima broji negde oko 40.000 pripadnika koji se mogu mobilisati za nepunih 72 sata. Prema drugim ali nepotvrđenim podacima, ta brojka je oko 60.000 hiljada borbenih Šiptara, koji imaju svoju ratnu jedinicu i mobilizacijsko zborište i koji su spremni da ponove ’98. i ’99. godinu. Nažalost, moram da priznam da je Hašim Tači, takozvani predsednik narkodržave Kosovo, ovog puta rekao istinu, da su takozvane Bezbednosne snage Kosova (KSB) nastale iz takozvanog Kosovskog bezbednosnog korpusa pod patronatom NATO iz komande NATO u Monsu, preko združene operativne komande u Napulju, ne samo pod patronatom KFOR (misije kojom rukovodi NATO). Visoki NATO oficiri (NAT) su stalno instalirani u navedenom Ministarstvu BSK, dok je posebna ekipa (NLAT) u BSK – tj. u komandi oružanih snaga „Kosova“. Savetnički timovi su organizacijom u sastavu Savezničke komande za operacije (Allied Command Operations -ACO) u Štabu združenih snaga u Napulju (Headquarters Allied Joint Force Command Naples – JFC) i angažuju se u sastavu zvanične NATO misije KFOR (Kosovo Force – KFOR) kojom rukovodi Štab iz Napulja. Oni su stvarali sistem odbrane i šiptarsku vojsku praktično od „nule“, to jest od nerasoformirane OVK, zatim je organizaciono, logistički, administrativno i u svakom drugom pogledu upristojili strogo prema NATO standardima i procedurama. I oni su stvarni komandanti. Može se lako izvesti promena načina upotrebe te šiptarske vojske, ili, kako se vojnim rečnikom kaže, može doći do premene sa civilne u odbrambene svrhe. Taj proces je više godina poznat našem državnom vrhu, manje javnosti. Ovde nije bitna forma, naziv, nego je bitna suština i sadržaj. A sadržaj je sledeći: Bezbednosne snage Kosova su u stvari prava vojska, ona živi, ima svoje kasarne, jedinice prema NATO standardima i procedurama, identično kao i sve članice Partnerstva za mir, sve članice NATO. NJihovo brojno stanje je preko tri hiljade ljudi u miru, ali su to snage koje su sposobne da mobilišu više desetina hiljada ne samo bivših pripadnika terorističke vojske Kosova već i podmladka koji je u međuvremenu u mobilizacijskom smislu stasao i pripremljen. BSK je kontinuitet terorističke OVK/UČK, to je planska aktivnost, u kojoj su vlasti Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem i predsednikom Tomislavom Nikolićem, saučestvovale u stvaranju te paravojske iz našeg ugla, ali iz realnog ugla prave vojske, a da pritom ništa preduzimali nisu. Tako da je ovo što sada imamo fingirana borba za naziv ali ne i za suštinu, to govore izjave Vučića, Stoltenberga, američkih zvaničnika i svih drugih, zato što oni uporno ističu da je potrebno sve provući kroz ustav takozvane države Kosova, ali niko ne govori o suštini – zašto uopšte „Kosovo“ ima takve ili bilo kakve bezbednosne snage. Prema tome, potpuno je nevažno kako će se zvati šiptarska vojska, čak je potpuno irelevantno šta će pisati u strateškim dokumentima vezano za njihovu namenu, bitno je kako to sve u praksi može izgledati. Rat 1999, protivteroristička operacija (PTO) 1998.godine, pokazali su celom svetu pa i nama, koliko su to ozbiljne formacije. I sada dolazimo do toga da Tači sada želi da menja strategiju, odnosno sadržaj strateških dokumenata i u okviru toga namenu, da Vojska Kosova neće koristiti za civilne i humanitarne potrebe, već za funkciju odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova. Čak i nije bitno da li će on to u ovom trenutku uspeti, poenta je da je na terenu, u praksi, to ozbiljna oružana sila koja se neprekidno, od 1998.godine obučava, ima NATO uniformu, NATO opremu, NATO instruktore, NATO komandante. Ovaj proces podseća na slučaj kad pacijent ode kod lekara koji konstatuje da pacijent ima tumor, ali slaže pacijenta da nema ništa i to napiše, pa pacijent godinama ne zna da je bolestan i misli da može mirno da spava, a tumor je za to vreme metastazirao i savladao ceo organizam. Plansko treniranje, obuka, prevođenje šiptarskih terorista u sadašnju takozvanu vojsku “Kosova”i nereagovanje našeg državnog vrha uticalo je i na postojanje stranih struktura u našem Generalštabu i Ministarstvu odbrane. Ovaj problem u Srbiji moramo posmatrati celovito. Kompletan Balkan je pod okupacijom vodećih članica zemalja NATO i NATO saveza kao takvog. Za prostor Balkana je zadužena Združena operativna komanda NATO u Napulju, gde je istovremeno smeštena i američka komanda sredozemnih snaga i snaga za sever Afrike. Aktivnost je planska, izvodi se na više frontova. Dakle, onako kako su pokoravali i uništavali Srbiju stavljali su pod punu kontrolu Vojsku Srbije, odnosno ono što je od nje ostalo, tako su paralelno i istovremeno, prema jedinstvenoj šemi i planu, stvarali Vojsku Kosova i vršili njenu implementaciju u evroatlantske strukture. Podsetićemo čitaoce, na brojnim vežbama, brojnim skupovima su učestvovali pripadnici, čak i čitave jedinice takozvanih Bezbednosnih snaga Kosova. Recimo, čuvena NATO baza Holefels u Nemačkoj, radi se o kompleksnoj aktivnosti koja se izvodi prema jedinstvenom planu. A to znači, s jedne strane slabiti Srbiju da je svedu na predkumanovske granice, na gabarite primerene toj veličini i snazi, uz istovremeno jačanje svih ostalih koji su na Balkanu antisrpski nastrojeni, a to su: i Makedonija, i tzv.Kosovo, i Crna Gora i Bosna i Hercegovina, i Hrvatska i Slovenija… i okolne zemlje. To je jedinstveni plan i potvrda da oni u prestonicama svih bivših jugoslovenskih republika imaju ili štabove, ili kancelarije, ili timove kao što je to slučaj sa Kosovom i Metohijom. Dakle, šta smo mi, kao srpska strana čekali do sada ako je „misija“ KFOR pre više od deset godina (2004), izašla iz svog mandata? Pa, imamo izjave zvaničnika NATO koji kažu da je „misija“ KFOR njihova misija, umesto da kažu da je to „misija“ Ujedinjenih nacija kojoj pripada misija NATO snaga koje su pod komandom Združene komande NATO u Napulju. Ništa nije preduzimano sa naše strane da se to spreči. A zašto nije preduzimano, a to je odgovor na Vaše pitanje uvažena Biljana, zato što su čelnici države Srbije u kontinuitetu nakon 5.oktobra 2000.godine, a posebno nakon dolaska na vlast SNS sa svojim političkim satrapima, postali deo toga plana, oni sprovode taj plan, izjave koje daju su predizborne, samo marketinške i imaju pre svega za cilj zamajavanje srpske javnosti, kako bi se lagano po principu kuvane žabe, takozvana Vojska Kosova konačno i ozakonila. Ono što je sigurno, Hašim Tači se nije slučajno izleteo sa izjavom. To što se trenutno Stoltenberg i američki ambasador, kao, protive promeni naziva BSK ali ne i njihovoj suštini i sadržaju, to je identično onome što su nam svojevremeno radili Holbruk i Voker. Setimo se Holbruka koji je u razgovoru sa Miloševićem 1998.godine mesecima govorio, ne samo on nego i drugi američki zvaničnici, da su OVK/UČK imali na listama Stejt Departmenta registrovanu kao terorističku organizaciju, a tako su je čak kvalifikovali na konferencijama za štampu. Da bismo samo u jednom danu videli kako Holbruk juri na noge tim istim teroristima i oni postaju „gerilci“, i „borci za slobodu“. Setimo se primera Vokera kada je on kao šef misije OEBS-a (ne NATO), navodno brinuo i o jednoj i o drugoj strani, o miru, da bi u jednom trenutku napravio slučaj Račak, koji je posle bio povod za zločinačku agresiju NATO na Srbiju. To su najbolji primeri kako vodeće članice NATO i njihove subverzivne službe rade na onome što žele da legalizuju kao dugoročni projekat. A „Kosovo“ i njihova takozvana vojska, a u realnom životu zaista prava vojska, je njihov projekat. Samo naivan Srbin može da veruje da će oni od tog projekta u koji su uložili stotine miliona dolara, odustati kada je priči, praktično došao kraj. I ponavljam još jednom, nije poenta priče u nazivu. Poenta priče je u sadržaju, a sadržaj je da ih ima preko tri hiljade, formirani su pod punim patronatom i u organizaciji NATO, postoje dva tima koja će biti objedinjena (NAT i NLAT), koji su svih ovih godina u vrhu takozvanog ministarstva bezbednosnih snaga Kosova i Štaba BSK na čijem je čelu general potpukovnik Rahman Rama bivši komandant operativne zone Šalja, zločinac OVK/UČK iz 1999.godine.
Identično kao što je NATO pravio vojsku Srbije, BiH, Makedonije i Crne Gore, napravio je i Vojsku Kosova. Ne samo napravili već dnevno pratili i pomagali njen život, rad, obuku, učešće na vežbama, i pripreme za buduće angažovanje. Trenutna vanredna provera borbene gotovosti Vojske Srbije se uklapa u predizbornu kampanju. Naravno da Vojska Srbije, i ovakva kakva je, ima obavezu za planske aktivnosti koje se tiču stalne provere borbene gotovosti, pogotovu onih snaga koje su u takozvanom prvom stepenu odnosno snaga za hitno reagovanje. Međutim, ovo što je sada izvedeno je marketinško pariranje potezima koje vuče Tači. A zbog toga da se srpska javnost uspavljuje i zamajava kako, eto, Bože moj, „budući predsednik Srbije“ preduzima kontramere – s jedne strane silnu diplomatiju, razgovara sa Stoltenbergom, Amerikancima, ali s druge strane „brine o bezbednosti građana Srbije“. Ovo što smo videli je zaista simbolično, tehnički izvedeno kako treba, ali nije poenta u uzbunjivanju jedinica nego je poenta u sadržaju i suštini. A suština je sledeća: Vojska Srbije je preslaba da pruži bilo kakav otpor „Bezbednosnim snagama Kosova“ koje već odavno žive kao vojska. A ako uzmemo u obzir da iza njih stoji NATO jasno je da Vojska Srbije nema nikakve šanse da zaštiti Srbe na Kosovu i Metohiji, tim pre što naše vlasti već sedamnaest godina ne žele da postave pitanje vraćanja naše vojske na Kosovo i Metohiju po Rezoluciji 1244 SB UN koju godinama niko nije pominjao, u koju se sada „kunu“ svakodnevno, a posebno poslednjih meseci. I niko ne sme da spomene da se tom Rezolucijom regulisano da se vrati naša vojska… O tome je govorio pre neki dan bivši ministar spoljnih poslova u vreme potpisivanja Rezolucije Živadin Jovanović, i to tumačenje može da bude itekako u našu korist. I, još uvek nije kasno da neki novi predsednik Srbije traži poništenje paketa briselskih dogovora i vrati status Kosova i Metohije u Savet bezbednosti UN i u okvir Rezolucije 1244. To bi moglo da se izvede, ali problem je što mi takvog predsednika još uvek NEMAMO. A, u  skorijeg vakta, nećemo ga ni imati, ako se samo pogledaju predsednički kandidati… Potrebno je da Skupština Srbije obrazloži Vladi Srbije da PROGLASI srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju OKUPIRANOM TERITORIJOM. Zato što je to de facto i de jure stanje na terenu i da istovremeno traži ispunjenje Rezolucije 1244 SB UN. Naravno da to odmah i brzo ne bi moglo da prođe, s obzirom na to da Amerikanci mogu da stave veto na takvu odluku i da se igraju terminima poput onog koji je svojevremeno uglavljen u Vojno tehnički sporazum, a to je da „o povratku naših snaga odlučuje komandant KFOR-a“. A to je velika varka, jer komandant KFOR-a odlučuje o tehničkim i logističkim uslovima koje je dužan da spremi za povratak naše vojske na Kosovo i Metohiju a ne o tome da li će se naša vojska vratiti. Naravno da bi oni to eskivirali na taj način. Međutim, imamo mi drugi način – proglasiti pokrajinu Kosovo i Metohiju okupiranom teritorijom što bi automatski neutralisalo sve izdajničke sporazume iz takozvanog briselskog paketa, čime bismo dobili inicijativu u međunarodnim odnosima. A onda, to što će Šiptari da prave neku vojsku i da se naoružavaju, oni to ionako čine. Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova i Rezolucija 1244 SB UN predstavljaju akte koji, takođe, regulišu međunarodno ratno pravo i međunarodno pravo oružanih sukoba. To je paket koji se međunarodno pravno zove PRIMIRJE, ta dva dokumenta čine institut PRIMIRJE nakon rata. Dakle, mi još uvek NISMO POTPISALI MIROVNI UGOVOR. A mirovni ugovor u ovom našem slučaju je onaj čuveni „sporazum o NORMALIZACIJI ODNOSA“ Srbije i „Kosova“ koji tek sledi i na kome insistiraju šiptarske vlasti, EU i Sjedinjene države. Kada budemo potpisali taj mirovni ugovor onda smo se odrekli Kosova i Metohije.
PRIMIRJE podrazumeva da se one strane koje su ga potpisale moraju držati onoga što međunarodne konvencije nalažu. Tamo lepo stoji, ako se naruši primirje ili subverzivno i na druge lukave načine ošteti jedna od strana – primirje više ne važi. I onda, sukobljene strane ili ponovo kreću u rat ili jedna od strana proglašava stanje okupacije onog dela teritorije koji je privremeno zauzet. Okupacija je privremena kategorija. Od 2004.godine prvi put, mada i od pre, a od 2008. godine, definitivno, oni su prekršili Kumanovski sporazum, odnosno akt o primirju. Od tada smo trebali, dakle od 2008.godine, da proglasimo prostor Kosova i Metohije okupiranom teritorijom. Taj akt nema veze sa razgovorima sada, i u ratu i u miru dve sukobljene strane razgovaraju. Ali, naša država mora da poštuje te forme jer su one suštinski bitne. To je spas, tako možemo da spasimo naše Kosovo i Metohiju. Jer, onog momenta kada naše vlasti budu potpisale „sporazum o normalizaciji odnosa“ koji je samo vešta prevara za izraz u međunarodnom pravu koji se zove mirovni ugovor, na kome insistira i Evropska unija, svi naši iz sadašnje režimske garniture, Milovan Drecun i strani ambasadori… Taj „sporazum o normalizaciji odnosa“ je naše priznanje šiptarskog Kosova, odnosno to je „mirovni ugovor“ koji će potpisati vlasti Srbije sa separatistima i okupatorima, kojima ćemo tim činom priznati i de facto i de jure državu, odnosno priznaćemo da našu okupiranu teritoriju predajemo njima. Zato je veoma važno da se shvati institucija PRIMIRJE i OKUPACIJA. Ja ovim pozivam na zdrav razum i državničku odgovornost, a ne pozivam na rat, jer mi za to nismo ni spremni niti za tim sada ima potrebe, već naglašavam da bismo proglašavanjem okupacije formalno pravno pred najjačim međunarodnim institucijama do daljnjeg sačuvali Kosovo i Metohiju i izbegli pogubne pregovore i što je najvažnije, obezbedili veća prava za Srbe na Kosovu i Metohiji, ali i sve ostale po međunarodnom pravu. Evo dva primera: prema Haškim konvencijama sudovi matične države zatečeni na okupiranoj teritoriji nastavljaju da sude u ime matične države, a ne u ime i po zakonima i ustavu koji je doneo okupator (po ustavu i zakonima „Kosova“). Drugi primer je pitanje imovine, sve ovo što imamo na Kosovu i Metohiji, preduzeća, Gazivode, Telekom, rudnik Trepča itd., dajem paralelu: kada su Nemci 1941.godine ušli u okupiranu Srbiju ništa nisu otuđili, pogotovu ne privatnu imovinu, čak i takva Hitlerova Nemačka je poštovala Haške konvencije o okupaciji koje su nastale početkom dvadesetog veka. Znači, okupator ne sme da otuđi privatnu, ali može da koristi pojedinu javnu imovinu samo u vojne svrhe i kao privremenu kategoriju. Nema pravo da je otuđuje i nema pravo da menja vlasništvo nad imovinom koju je zatekao u okupaciji. I još nešto, na Bondstil oni nisu uopšte imali pravo po Rezoluciji 1244 SB UN na način kako su je napravili, otuđili su privatnu imovinu Srba na Kosovu i Metohiji bez pitanja i bez nadoknade i protivno međunarodnom pravu okupirali, očistili, oterali Srbe i instalirali svoju vojnu bazu. Oni su mogli da naprave bazu Bondstil na nekom javnom zemljištu jer imaju opravdanje, moraju negde da smeste trupe, ali na javnom, a ne na privatnom zemljištu. Zato je bitan institut OKUPACIJE kao privremene kategorije, ratne okupacije dela teritorije jedne države, u ovom slučaju Srbije. Ali to kvislinške vlasti u Beogradu ne smeju da izgovore zato što su to agenti od uticaja Zapada, koji su i dovedeni tu gde su, da sprovode pakleni plan otcepljenja Kosova i Metohije. * Autor je penzionisani pukovnik Vojske Srbije i stručnjak za pitanja bezbednosti Pogrom Srba i uništavanje kulturne baštine Srbije:  Izvor: Geopolitica.ru