- Svojevremeno su podržali Muslimansku braću i omogućili njihovim pristalicama da se sklone posle vojne intervencije u Egiptu, zatim Katar podržava i palestinsku grupaciju Hamas, koja je na vlasti u Gazi, i to je na neki način prst u oko Saudijskoj Arabiji, koja nastoji da kontroliše ceo sunitski svet u ovom trenutku - kaže diplomata Zoran Milivojević.
On smatra da sledi eliminacija Islamske države, i da je to uvod u neki konačni rasplet na Bliskom istoku, čak i sirijske krize. Postoji više aktera koji imaju različite interese, među kojima su SAD, Rusija, Iran, Turska, Saudijska Arabija.
- Tu se pojavljuje Katar kao nekakva smetnja sa svojim specifičnim odnosima prema nekim grupacijama. Svako ima interes da ostvari nekakav uticaj, i Katar sa tom svojom samostalnom spoljnom politikom ne deluje u tom bloku oko Rijada koji sada u ovom raspletu pokušava da deluje integrisano - kaže Milivojević.
Saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković ne veruje u smirivanje na Bliskom istoku, ali veruje u popuštanje tenzija kada je u pitanju odnos Katara i ostali zalivskih država među kojima dominira Saudijska Arabija. Podseća da je već bilo sukoba na relaciji Rijad—Doha ali da su to bile diplomatske krize koje su relativno brzo rešene.
- Ključne stvari su pitanje gasa, pitanje odnosa sa Rusijom, Iranom, a onda i sa tim ko finansira koje teroriste. Ko su moji teroristi (Katar), a ko su tvoji (Saudijska Arabija) - kaže Janković.
Katar je bogata, mala država sa izuzetno važnim geopolitičkim i geostrateškim položajem, sa samostalnom politikom koja očigledno sada nije u interesu Saudijske Arabije. Sve do 1995. godine on je funkcionisao kao neka vrsta vazala Saudijske Arabije, koja je imala povlašćeni položaj na ekonomskom planu kada je u pitanju Katar. Međutim, došlo je do „plišanog puča“ i do smene vlasti.
Katar je javno podržavao i ekonomsku i političku saradnju sa Saudijskom Arabijom, ali privatno gleda svoje interese.
- Oni prosto dele najveće nalazište gasa na svetu, to je to polje Južni Pars, gde oni imaju većinski udeo, a Iran manjinski, i oni sa Iranom moraju da sarađuju - kaže Janković.
On podseća da je rat između Kuvajta i Iraka počeo zbog nesuglasice oko korišćenje zajedničkog naftnog polja. Ovde postoji zajedničko gasno nalazište sa Iranom, i vrlo je važno da oni imaju saradnju sa tom zemljom, što naravno smeta Rijadu jer je Iran njegov najveći protivnik i neprijatelj.
Da je gas jedno od centralnih pitanja, saglasan je i Milivojević. Kaže da ono što smeta u nekom globalnom smislu i Vašingtonu i Rijadu jeste činjenica da je Katar ušao u dijalog sa Iranom iz sopstvenih nacionalnih interesa vezanih upravo za to pitanje gasa i za njegovu budućnost.
- Ne samo sa Iranom, nego je ušao u dijalog i sa Rusijom - kaže Milivojević i ističe da Vašington na to gleda rezervom.
SAD ipak u ovom trenutku idu ka tome da se nađe neko rešenje i da se Katar „malo dovede u red“ i prikloni koaliciji koja je na linijama Vašingtona i Zalivskih zemalja.
- Kataru bi mogla da se obeća neka vrsta stabilnosti režima i da mu se obeća da će on i dalje nesmetano da izvozi gas i da bude faktor koliko je to moguće, ali da ne dira globalni interes Zalivskih zemalja i Vašingtona ovom trenutku - kaže Milivojević.
Janković ukazuje i na želju Saudijske Arabije da kontroliše prilike na Arabijskom poluostrvu.
- U pozadini imate drugo savezništvo, a to je savezništvo upravo tih zalivskih monarhija sa Izraelom poslednjih godina, i to je vrlo važno u ovom trenutku kada se očekuje šire uključivanje Izraela u neki novi bliskoistočni rat. Pričalo se mnogo o tome da je moguće da Izrael ponovo napadne Liban, odnosno pozicije koje drži Hezbolah, jer Izraelu smeta što je Hezbolah ojačao u Libanu, što ima svoje odrede u Siriji i što ima svoje ljude čak i u Iraku. Izraelu to smeta, i on želi da formira jedno šire savezništvo u regionu. Ovo su neke od priprema za taj obračun - kaže Janković.
Janković ističe da se još u aprilu spekulisalo da se sprema puč kako bi na vlast došao emir koji bi bio u boljim odnosima sa Saudijskom Arabijom. S njim je saglasan i Milivojević.
- Treba znati da Amerikanci u Kataru imaju ozbiljnu bazu, i čim oni imaju bazu — imaju i bezbednosnu logistiku. Obaveštajni aparat je tu, i po pravilu sve te režime, počev od Rijada, u stvari štiti strani faktor, i oni su na vlasti zahvaljujući toj vrsti zaštite. Kompromis je da oni budu lojalni saveznici, a s druge strane mogu nesmetano da vladaju nezavisno od načina na koji vladaju i nezavisno od karaktera režima - kaže Milivojević.
Saglasni su i da će Zapad dozvoliti da se Kataru dogodi „arapsko proleće“ ako bude mnogo iskočio iz nekih ozbiljnih interesa koji se sada tamo prelamaju.
- Viša je matematika kako sada Katar da sredi odnose istovremeno i s Rijadom i s Iranom, ali trenutno može da se plati danak i da se opet kupi mir na neko vreme, kao što je Saudijska Arabija velikom gazdi platila danak - kaže Janković. Pogledajte OVDE kako se ruski snajper ponaša na -50. Izvor: rs.sputniknews.com
