Kako se navodi u tekstu hrvatskog portala, ovakav razvoj siuacije bio je jasan daleko pre nagodbe, to jest, čim je vladin poverenik objavio da su pristali na američke uslove rol-ap modela kreditiranja, u kom će ovaj fond, zahvaljujući vladinoj odluci da mu osigura status "super-senioriteta", iz avanture zvane Agrokor izaći sa neverovatnih 60 posto profita, dok će mnogi drugi kreditori imati značajne otpise, koje će morati godinama da pokušavaju da naplate sudskim putem. Svež novac Agrokoru biće dodeljen po uslovima "rol-apa", to jest, za svaki evro novog kredita fond Najthed kapital će dobiti i po jedan evro starog kredita kao senioritet pri naplati. Ovaj potez hrvatskih vlasti i američkog fonda opravdano je razljutio ruske banke, koje su istu stvar tražile za svoj poslednji kredit pre urušavanja Agrokora, ali je njihov predlog tada glatko odbijen. Sada im se nudi da preko "rol-apa" izvuku tek deseti deo svojih ulaganja, pa su Rusi počeli da plene Agrokorovu imovinu.
Amerikanci dobijaju Ledo, Jamnicu i Konzum
Iako to uz Agrokora nisu jasno potvrdili, aktivacijom "leks Agrokora" zamrznute su sve druge obaveze ove kompanije, a vraćanje ovog kredita postavljeno je kao prioritet, pa su na raspolaganju Amerikancima sve najvrednije kompanije.Kao jemci za novi kredit spominju se Ledo, Jamnica i Konzum, kompanije koje su bile jemci i u staroj mreži Agrokorovih jemstava. Na pitanje kako misle da izbrišu stara jamstva, iz Agrokora kažu: - Procena da li je neko kvalitetan jamac je procena onoga ko daje kredit. Obzirom na strukturu ovog konkretnog kredita, a vezano na novi Zakon o izvanrednoj upravi, jemstva data za ovaj kredit će imati prednost u odnosu na sva ona jamstva data ranije. Stara jamstva ne prestaju da važe, samo nova u odnosu na njih imaju prioritet.
To zapravo znači da će drugi vlasnici jemstava na Agrokorove kompanije, po svemu sudeći, ostati kratkih rukava, ocenjuje Indeks, pošto novi zajmodavci traže da prilikom prodaje Agrokorove imovine 90 posto iznosa pripadne njima, a da dužnici i Agrokor mogu zadržati prihod od prodaje kao tekući kapital jedino ako im to odobri zajmodavac, odnosno američki fond. U celoj zamršenoj priči, osim Rusa, ne treba zaboraviti i interese vlasnika takozvanog "PIK duga", trećeg po veličini u mreži Todorićevih kreditora, to jest dugovanja prema zapadnim fondovima čijim je novcem Todorić kupovao Merkator i koji su mu pozajmili pola milijarde evra. Hrvatske vlasti to tretiraju kao lični Todorićev dogovor, odigran preko njegove holandske kompanije, pa vlasnici PIK-a nisu uključeni u poverilačko veće iako je trebalo da preuzmu deonice kompanije u junu 2018. godine, u slučaju da im se kredit ne vrati, podseća Indeks. Rusi su, računajući na ovakav potez državnog upravnika Agrokora Ante Ramljaka, već pokrenuli zabranu otuđivanja imovine Agrokora van Hrvatske, to jest svuda gde ne važi "leks Agrokor", a šta su uspeli po tom pitanju da uradse u Srbiji, pročitajte OVDE. Uzvor: Pravda