U članku se ističe da EU trenutno nije u stanju da primi nove članice, te zbog toga šest (?) balkanskih država koje žele da joj pristupe želi podstaći da stvore zajedničku carinsku uniju. Planiranu balkansku carinsku uniju trebale bi sačinjavati Bosna i Hercegovina, Srbija, Kosovo, Crna Gora i Makedonija, dakle sve zemlje nastale raspadom Jugoslavije, te po mogućnosti i Albanija, a iz EU poručuje kako bi stvaranje zajedničkog privrednog prostora ove zemlje učinilo spremnijim za pristupanje Evropskoj uniji, kada i ako ona bude spremna da ih primi u svoje društvo, piše Di Velt, a prenosi Index.hr. Istovremeno, EU želi da zadrži svoj uticaj u regiji u kojoj se već "sukobljavaju rivalske velike sile". Na sreću po Sloveniju i Hrvatsku, "one su već članice EU-a".
Cilj carinske unije je "deaktivirati balkansko bure baruta, ali bez toga da te zemlje primi u EU", s time da je u privrednom smislu Zapadni Balkan za EU "trivijalan", ali je "politički gledano, naročito ako se zna evropska istorija, od centralnog značaja". Jugoslavija je držala stabilnim "tu eksplozivnu mešavinu naroda", a sada je to zadatak Evropske unije, smatra nemački list, te upozorava da napetosti u regiji sve više rastu. Zato EU želi da "oživi bivšu Jugoslaviju, ovaj put kao carinsku i transportnu uniju, samo bez Hrvatske i Slovenije koje su već u Evropskoj uniji". U takvoj konstelaciji "Srbija bi bila glavna i sve ostale države bi gravitirale prema njoj", te ne čudi zašto zvanični Beograd najsnažnije podržava ovu evropsku, odnosno preciznije nemačku ideju. "Kao što je Beograd dominirao u Jugoslaviji, tako bi ostavio najveći trag i u novoj uniji", konstatuje Di Velt, te dodaje da se onda i Makedonija "ne bi više stalno morala plašiti za svoj opstanak, jer bi bila dio većeg saveza, umesto sama i bez odbrane, okružena susedima koji su neprijateljski nastrojeni: Grčkom, Albanijom, Bugarskom i Srbijom, koje sve donekle smatraju da Makedonija nije prava država, te da neki njeni delovi njima pripadaju, a i da su Makedonci izmišljen narod". Napominje se i da su ankete pokazale da se žali zbog raspada Jugoslavije u zemljama Zapadnog Balkana, s izuzetkom Kosova, a konstatuje se i da je nestanak Jugoslavije stvorio vakuum moći u Evropi koji ni danas nije ispunjen na odgovarajući način. "Baš kao što je raspad Habsburške monarhije učinio Evropu slabijom i Hitleru kasnije izručio novonastale patuljaste države, tako je i kraj Jugoslavije stvorio permanentnu zonu konflikta u srcu Evrope", u kojoj "igre geopolitičke dominacije igraju Rusija, Turska, SAD, Nemačka i druge velike sile". Jugoslavija se raspala zbog "rivaliteta Srba i Hrvata", ali i nova zapadnobalkanska unija bi bila bipolarna: s jedne strane osam miliona Srba u Srbiji i BiH, a s druge pet miliona Albanaca u Albaniji, Kosovu i Makedoniji dominirali bi ostatkom saveza. Ako bi sve te zemlje stvorile zajednički ekonomski prostor, to bi "logično olakšalo njihovo pristupanje Evropskoj uniji", smatra Di Velt i podseća da je sama EU započela manje-više kao carinska unija. S druge strane, naročito je problematičan odnos Srbija i Kosova, koja ga smatra svojim delom a ne nezavisnom državom, te bi se u tom slučaju mogao ponoviti kiparski scenario. Najmanje koristi bi od zapadnobalkanske carinske unije imala Crna Gora, koja je najviše odmakla u svojim pregovorima za pristupanje EU, te bi za nju ostanak u novostvorenoj carinskoj uniji značio "najveći gubitak". Za Kosovo bi ta ideja, uprkos dominaciji Beograda, mogla doneti najviše koristi, jer, kako navodi Di Velt, reč je o "državi" koja je od svih najdalje od članstva u EU, te bi ovo bio za njih doslovno prvi korak u tom pravcu. A nemački bezobrazluk nema granica, Lufthanza u svom pamfletu Dečane proglasila nekadašnjim srpskim manastirom, a Srbe na Kosovu i Metohiji nazivaju šačicom, opširnije čitajte OVDE.Warum die EU auf dem Balkan ein Mini-Jugoslawien schafft - Auf dem Balkan möchte ein halbes Dutzend Staaten in ... https://t.co/VNmmOuKaB0
— Freiheit für alle (@FreiheitfAlle) July 12, 2017
Izvor: index.hr, info-ks.net
