Ta kampanja se dodatno pojačala u susret rusko-beloruskim vojnim manevrima „Zapad-2017“. Međutim, uprkos takvoj halabuci - realne razmere „parirajućih dejstava NATO u tom delu Evrope prilično su skromne. Primera radi: pet zemalja NATO (Litvanija, Poljska, Letonija, Velika Britanija i SAD) uključile su u vežbu zajedničke PVO na teritoriji Litvanije "Toburg legasi" ukupno svega 500 vojnika. Na sličnom nivou je i „prisustvo“ zapadne vojne alijanse u tom tobože ugroženom regionu. Grupa natovskih lovaca u Estoniji ponajviše služi za podgrevanje propagandistički dobitnog presretanja „agresivnih ruskih aviona“ iznad Baltika. Najmoderniji američki stelt-lovci F-35 u taj vazdušni prostor zalaze veoma retko, najčešće po jedan ili dva. Ovo uopšte ne treba da čudi jer vrh NATO-a odlično zna stanje stvari u Oružanim snagama Rusije, odnosno - da ono što Moskva drži uz svoje zapadne granice uopšte nije predviđeno niti dovoljno za napadačke akcije. Evo samo jednog primera: Vazdušno-kosmičke snage RF uz obale Baltika, posle četvrt veka, tek 2017. su dobile svoj prvi novi lovac Su-30SM. Međutim, na jugoistočnom krilu NATO-a stvari stoje potpuno suprotno. Vojne pripreme NATO-a u blizini krizom zahvaćene Ukrajine višestruko nadmašuju sve što se događa oko Baltika. 11. jula su započeti NATO manevri "Sejber gardijan 2017" uz učešće 25.000 vojnika iz 25 zemalja. Manevri su zahvatili poligone triju zemalja - Bugarske, Rumunije i Mađarske. Samo Amerikanci su na te manevre stigli sa oko 2.000 borbenih i pomoćnih vozila. Štampa te manevre naziva najvećim u istoriji regiona. Ne slučajno. Sa tolikim brojem vojnika bile su samo strateške vežbe "Refordžer" iz vremena konfrontacije Zapada sa SSSR-om. Sovjetskog saveza odavno nema, zapadna alijansa na jugo-istoku Evrope čak i nema zajedničku kopnenu granicu sa Rusijom. Samim tim, ne može da se poigrava sa "ruskom agresivnošću". Poligoni na kojima NATO izvodi ove manevre udaljeni su od Rusije stotine kilometara, pa iz Brisela ne mogu tvrditi da su u funkciji "odbijanja ruskih napada".
Uprkos tome, NATO na teritoriju Rumunije dovodi svoju prvu veću stacionarnu isturenu jedinicu - mehanizovanu brigadu. A Amerikanci u Konstanci faktički već imaju vojno-pomorsku bazu, plus još - sistem PRO kod Devesela koji ima i ofanzivni, napadački potencijal. Svemu ovome treba dodati da su se američke trupe uveliko odomaćile na zapadu Ukrajine gde se tobože bave instruktažom ukrajinskih jedinica. Tobože, zato što ovakve tvrdnje ismeva čak i Kijevu potpuno lojalna štampa. Uostalom, "instruktaža" je takva da američki instruktori neprekidno pitaju ukrajinske vojnike koji dolaze sa frontova: kako je tamo, u Donbasu? U suštini, zaklanjajući se iza "instruktaže", Pentagon je u Ukrajini organizovao upoznavanje hiljada i hiljada svojih vojnika i oficira sa potencijalnim ukrajinskim vojištem. Čudni "instruktori" se menjaju na pola godine i dolaze u sastavu svojih taktičkih bataljonskih grupa koji su deo pešadijskih brigada. Apetiti Pentagona nisu ograničeni samo na Zapadnu Ukrajinu. Amerikanci u uniformama sve češće posećuju ukrajinsku crnomorsku obalu koja je za njih - nakon što je Kijev izgubio kontrolu nad Krimom - postala prioritetna. Na primer, američki komandosi neposredno obučavaju pitomce Odeskog instituta kopnenih snaga i sa njima izvode vežbe. Za operativno osvajanje jugozapadnog dela Ukrajine, čiji je centar Odesa, aktivno se koriste međunarodne vojne vežbe. Najnoviji manevri iz serije "Si briz" samo što su počeli. Si briz 2017: U Odesu su stigli američki ratni brodovi na čelu sa raketnom krstaricom sa sistemom PRO. Aerodrom Odese već aktivno koristi transportna avijacija NATO, a stigla su i dva najmodernija, nedavno unapređena, Avaksa. Ministar odbrane Ukrajine Stepan Poltorak, koji je posetio učesnike vežbe, izjavio je da je ukrajinskoj armiji preko potrebno da modernizuje vojni aerodrom Arciz koji se nalazi uz granicu sa Rumunijom. Šta će sirotinjskom ukrajinskom Ministarstvu odbrane vojni aerodrom u takvoj dubokoj pozadini? Arciz - bivša vojno-transportna baza SSSR - Ukrajini i nije potreban, ali zato jeste vojnoj avijaciji SAD jer može da prima i najteže avione. Sve ovo svedoči da je NATO težište svojih vojnih priprema premestio na svoj evropski jugoistok. Jasno je takođe i da razlog nije fantomska "odbrana od Rusije", koje nema u blizini, već stvaranje moćne vojno-strateške infrastrukture za kontrolu Zapada nad Ukrajinom. Pri svakom mogućem razvoju događaja u toj zemlji. NATO teži da obezbedi kontrolu nad celim nizom ključnih tačaka na teritoriji Ukrajine i za slučaj da dođe njenog mogućeg raspada. Faktički, zapadna vojna alijansa postepeno realizuje svoj plan prodora na Istok. Otkida komad po komad zemlje od iskonske Ruske civilizacije i stavlja ih pod svoju direktnu kontrolu. To je puzeći "Drang nach Osten"* koji je bio i jeste osnova geopolitičke strategije NATO. *Drang nach Osten (Prodor na istok) je termin skovan u 19. veku i označiva nemačku ekspanziju ka slovenskim zemljama. Termin je postao moto nemačkog nacionalističkog pokreta krajem devetnaestog veka. Rusija ipak ne posmatra mirno ogriomno nagomilavanje snaga u Crnom moru, a ko je poslao svoju ratnu mornaricu u pomoć ruskim saveznicima, pogledajte OVDE. Izvor: fakti.org (Jurij Sevilanov)
