Podaci o broju stradalih, kako navodi Škiljan, razlikuju se od autora do autora. Đuro Zatezalo je broj žrtava procenio na najmanje 40.123, od čega je 32.103 stradalo u Jadovnom, a 8.020 na području Slane i Metajne. NJih 38.010 bili su Srbi, 1.998 Jevreji, a ostalo Hrvati, Slovenci, Muslimani, Mađari, Česi i po jedan Rus, Rom i Crnogorac. U poimeničnom popisu žrtava Zatezalo je pobrojao 10.504.

Franjo Zdunić Lav, stanovnik Gospića 1941. godine, govori da je u kompleksu Jadovno-Velebit-Pag ubijeno više od 37.000 ljudi. Fikreta Jelić Butić piše o 30.000 - 48.000 ubijenih, a LJubo Boban citira Vojnu enciklopediju Jugoslavije - da je u logoru ubijeno 72.000, a na Šaranovoj jami 35.000 žrtava.

- Ivo Goldštajn smatra da je najbliža istini brojka od 28.700 uhvaćenih, koju je Iliji Jakovljeviću izrekao Stjepan Rubinić u vreme zatočenja u Staroj Gradiški, sredinom rata - navodi Škiljan. - Ako se oduzme 4.000 ljudi koji su iz Gospića otišli krajem avgusta, posle rasformiranja logora, onda je najbliža istini brojka od 24.000 žrtava, nestalih na Velebitu, Pagu i u Gospiću, među njima najmanje 2.500 Jevreja.

Logor Jadovno je bio smešten u gustoj šumi Velebita, 10 kilometara od istoimenog naselja, u uvali Čačić dolac. Bio je okružen sa dva reda žice i kamenom ogradom. Prvi logoraši koji su stigli 24. juna 1941. bili su zagrebački Jevreji. NJih 200 dopremljeno je iz Zagreba u Gospić, od kojih je tridesetak izdvojeno i odvedeno u uvalu Čačić dolac. Oni su imali zadatak da uvalu opašu žicom.

Posle nekoliko dana počele su da stižu veće grupe. Ustaše su spavale u dve barake, a oni pod vedrim nebom. Tek kasnije im je dozvoljeno da izgrade nastrešice od grana jele i paprati. Kapacitet logora bio je 1.500-2.000 logoraša, a u julu ih je bilo 3.000. Likvidirani su van samog logora, najverovatnije kod jame ispod Grgina brijega, ali i u obližnjim jamama i vrtačama, tvrdi Škiljan:

- Ustaše su nedugo nakon dolaska 165 zagrebačkih jevrejskih omladinaca iz „Danice“, njih 155, povezane žicom, bacili u jamu na Grginu brijegu i za njima i ručne bombe. Na stratištima Jadovnog ubijena su 73 pravoslavna sveštenika - svaki treći likvidirani sveštenik SPC u NDH. U neobeleženim jamama počivaju i kosti episkopa gornjokarlovačkog Save Trlajića i mitropolita sarajevskog Petra Zimonjića, sa kojima su se ustaše posebno brutalno obračunale. Ekshumacija nikada nije obavljena, a žrtve sahranjene.

Logor je zatvoren 21. avgusta 1941, a oblast u kojoj se nalazio predata Italiji. Mesto je ostalo neistraženo delom zbog dubine jama u koje su bacana tela, a delom jer su nove, posleratne vlasti neke od njih zatrpale betonom. Nove jame sa ostacima skeleta otkrivene su osamdesetih godina prošlog veka.

Logor Slana na Pagu nalazio se na golom paškom rtu, oko pet kilometara od zaseoka Metajne. Prva grupa Jevreja stigla je 25. juna iz Karlobaga, a odmah posle njih i Srbi i hrvatski komunisti. Svedok Šime Brnin sa Paga procenio je da su brodom njegovog oca tokom 40 dana u Slanu i Metajnu ustaše prevezle oko 3.000 logoraša. Logor je bio izložen buri, nije bilo pijaće vode, ni vegetacije. Prve grupe logoraša spavale su pod vedrim nebom. Oni su gradili stražarnice za čuvare i smeštaj za logoraše, a kasnije i prilazne puteve.

- Radili su 10-12 sati dnevno, tokom kojih su maltretirani, pa ako su padali od iznemoglosti, premlaćivani su i ubijani za primer ostalima. Higijenski uslovi su bili očajni i pojavila se dizenterija. Muški logor bio je podeljen na srpski i jevrejski deo. Jevreji su, za razliku od Srba, primali cenzurisanu poštu i poneki paket s hranom - navodi Škiljan.

U julu su transporti postali sve brojniji, pa je zapovednik logora Devčić naredio da se grupa od 55 starijih odvede iz Slane. Prema iskazu ustaše Jerka Fratrovića, ubijeni su negde na Velebitu. Usledile su dalje likvidacije, obično noću, na lokalitetu Furnaži.

Ustaše u Slanoj nisu stigle da sakriju tragove zločina, a od Metajne do svetionika Svetoga Krištofora, udaljenog 10 kilometara, bilo je najmanje 10 masovnih grobnica. Italijani su, u septembru 1941, poslali dve sanitarno-dezinfekcione komisije, koje su fotografisale grobnice u Slanoj i pored Karlobaških Malina, iz njih izvukle 791 leš i spalile. Prema italijanskoj proceni, broj žrtava bio je 4.000, međutim paški brodari operišu brojem od 15.000. Emerik Blum, jedan od preživelih logoraša, tvrdi da je ubijeno 10.000 Srba i 1.000 Jevreja, a don Joso Felicinović pominje oko 12.000 žrtava.

Spomen-ploča je već nekoliko puta ukradena, a turisti koji posećuju poznatu plažu ispod mogu naići na ostatke logorske žice, ne znajući šta je to.

U samoj Srbiji, u okviru prve faze Holokausta, Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu mapirao je 12 lokacija: Jajinci, Jabuka, Rakovica, Bubanj Potok, Bežanijska kosa (Trostruki surduk), Deliblato, Šabac, Novi Sad, Kraljevo, Kragujevac, Niš i Leskovac. Do kraja 1941. tu je ubijeno oko 6.500 Jevreja, muškaraca. U Šapcu su stradali i Jevreji iz čuvenog "kladovskog transporta", koji su bežali u Izrael.

Projekat mapiranja stratišta iz 1941. godine pokrenuli su Savez jevrejskih opština Srbije, Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu i Odsek za kulturalne studije Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Rijeci.

Spomenik žrtvama u Jadovnu podignut je 1975. i stajao je petnaest godina pre nego što je uklonjen. Replika je otkrivena 2010, ali je i ona nestala 24 sata kasnije. Od tri velike jame, danas je obeležena samo Šaranova, kraj koje se i održava komemoracija. Na prostoru logora nema vidljivih tragova, tek gomila kamenja od humki i ostataka spomenika.

Pročitajte OVDE šta je Kolinda Grabar Kitarović novo rekla za Vučića. Čini se da se odnosi između Hrvatske i Srbije "otopljavaju"?

Izvor: Novosti