Kako je rečeno listu, u konkretnom slučaju Kinezima nije sporna visina plata radnika u železari niti postoji potreba za njihovim otpuštanjem, već Hestil smatra da menadžment ima pravo da radnike optereti dodatnim radnim obavezama, ali im aktuelni Zakon o radu to ne omogućava. Zbog toga predstavnici Hestila traže od Vlade Srbije da se taj zakon promeni tako što bi omogućio lakše otpuštanje zaposlenih koji ne žele da prihvate dodatne radne norme.
Naš izvor tvrdi da Brisel ne gleda blagonaklono na takve zahteve Hestila jer smatra da bi se na taj način dodatno privilegovao položaj te kompanije koja posluje u Srbiji. Naime, kod određenih krugova u EU postoji sumnja da Hestil dobija razne vidove državne pomoći, od prepuštanja sirovina i metalnih ostataka u direktnom ili posrednom vlasništvu Srbije, do privilegija kada se radi o ceni struje. Sumnja se i da kineska kompanija ne ispunjava druge obaveze prema državi. Takav način pomoći, kada je reč o čeličnoj industriji, zabranjen je i neprihvatljiv u EU i smatra se nelojalnom konkurencijom. Podsećanja radi, Srbija je pod istragom Evropske komisije, zajedno sa još nekoliko zemalja, zbog uvoza toplo-valjanih čeličnih limova. Prema nedavno objavljenoj informaciji portala Metal Bilten Evropska komisija je izuzela Srbiju iz te istrage. Danas je takođe imao uvid u preliminarni izveštaj Generalnog direktorata za trgovinu Evropske komisije od 17. jula u kome se zaista navodi da je Srbija skinuta sa liste zemalja koje se terete za damping cene odnosno nelojalnu konkurenciju. Ipak, izvor tvrdi da još uvek nije reč o zvaničnoj odluci, već da će ona biti doneta na sednici Evropske komisije 7. oktobra. Takođe, sagovornik navodi da iako Srbija, u slučaju da Evropska komisija to potvrdi, od tog datuma više ne bude na antidamping listi Evropske unije, to ne znači i da su otklonjene sumnje u pomoć države Srbije Hestilu.
Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga", koja ima podružnicu u Železari Smederevo, kaže za Danas da i u toj sindikalnoj centrali imaju slična saznanja kada je reč o lobiranju da se izmeni Zakon o radu.
- To što sada radi Hestil nije ništa novo na našim prostorima. Podsećanja radi, i kada je 2005. godine Ju es stil kupovao Železaru Smederevo, tražio je izmenu tadašnjeg zakona o radu. Istini za volju taj zakon je bio ma kako loš za radnike, daleko bolja varijanta od aktuelnog zakonskog rešenja. I Hestil i drugi strani poslodavci u Srbiji horski vrše pritisak na Vladu i traže da se i važeći Zakon o radu izmeni kako bi oni dobili dodatne povlastice, a radnicima dodatno smanjena prava. To je naravno pogrešno i protivno interesima zaposlenih i Vlada nikako ne bi smela da prihvati takve zahteve ni Hestila niti bilo koga drugog - naglašava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, Hestil želi da se naše radno zakonodavstvo približi poslovnoj logici koja važi u zemljama Azije pa tako i u Kini.
- Hestilu je cilj da menadžmentu zaposleni u Železari Smederevo budu na raspolaganju 24 sata dnevno. Da bi se to ostvarilo potrebno je da izlobiraju za usvajanje zakonskih rešenja koja bi omogućila fleksibilnije oblike zapošljavanja. U tom slučaju bi mogli da zaposle samce koji bi živeli u barakama podignutim na zemljištu fabrike, kako bi im stalno bili na raspolaganju za dodatno radno angažovanje ako se zaključi da je to potrebno. To je naravno nešto što je u potpunosti neprihvatljivo jer je Železara Hestilu prodata kako bi zaposleni redovno dobijali plate, sačuvali svoja radna mesta, a ne da bi se izrabljivali, a u slučaju da se tome usprotive, zakonskim rešenjima lako izbacivali sa posla - ističe Veselinović.
On kaže da je Hestil sve češće u žiži interesovanja javnosti zbog povlastica koje želi da obezbedi za sebe.
- Postoje indicije da država i dalje na razne načine pruža pomoć fabrici iako Evropska unija u koju se izvoze proizvodi smederevske železare to smatra nelojalnom konkurencijom i najstrože sankcioniše. Sada pak Hestil opet iz istog razloga želi i izmene Zakona o radu. Sa jedne strane, to je očito isplativo za Hestil, ali je loše kako za državu i građane tako i za zaposlene u Železari. Razumljiva je želja Vlade Srbije da sačuva proizvodnju i radna mesta u Železari, ali to nikako ne može da se radi na uštrb prava radnika kako Železare tako i svih drugih fabrika u Srbiji. Niti su nam u interesu eventualne sankcije EU zbog nelojalne konkurenciji niti zakon o radu koji bi za radnike bio restriktivniji od postojećeg koji je izuzetno loš - navodi Veselinović.
Privatizacioni savetnik Branko Pavlović takođe ističe da je primetna tendencija stranih poslodavaca da radno zakonodavstvo u Srbiji još više podrede svojim interesima što je kako kaže generalno i pogrešno i veoma loše.
- Namera Hestila je da način funkcionisanja fabrike i odnos menadžmenta i radnika u smederevskoj železari približi onom koji je uobičajen u toj zemlji. To je sasvim drugačiji način funkcionisanja i odnosa nego što je prisutan kod nas i u Evropi uopšte. To što Kinezi žele je neprihvatljivo za naše podneblje. Tačno je da je fabrika u njihovom vlasništvu i to treba poštovati, ali mentalitet radnika u Srbiji i Evropi je sasvim drugačiji. Stoga Vlada nikako ne sme da pristane na zahteve Hestila. Nadležni bi trebalo da razgovaraju sa ambasadorom Kine u Beogradu i objasne mu da to što Hestil hoće nije prihvatljivo na ovim prostorima - kaže naš sagovornik.
On ističe da nije samo Hestil taj koji se zalaže za izmenu Zakona o radu već da je to cilj i drugih stranih poslodavaca.
- Veoma često možemo da čujemo slične zahteve Američke privredne komore u Srbiji. Međutim takav način razmišljanja je sasvim pogrešan i kontraproduktivan. Kada je Portugalija svojevremeno dobila novu levičarsku vladu, jedan od njenih prvih poteza je bio da radnike na određeno prime u stalni radni odnos. To je dovelo do toga da su radnici postali produktivniji jer više nisu morali da brinu za svoju egzistenciju. Na taj način je poboljšano i unapređeno i poslovanje kompanija u kojima rade - konstatovao je naš sagovornik. A kineski planovi su da u osvajanje Evrope krenu iz Smedereva, opširnije OVDE.
Izvor: Danas
