Pravda

Piše: Petar Akopov Kako razumeti izjavu lidera Donjecke Republike i oficijelnu reakciju sa strane Rusije koja je usledila? Čim je predsednik DNR Aleksandar Zaharčenko objavio da se kreće sa stvaranjem Malorusije - odmah je počelo zujanje „politikologa“. Krenula su pitanja: da li je to lukava igra, da je počela sa učešćem Kremlja ili bez Kremlja, da li se radi o propagandističkom potezu ili promeni strategije? Kada je Putinov portparol izjavio da je to Zaharčenkova lična inicijativa, a da je Rusija privržena minskim sporazumima - radost komentatora je poprimila čak neprilične forme. Međutim, „Malorusija“ je prelomni momenat u istoriji borbe za Ukrajinu. Kritičari Putinu zameraju da nije ispunio ono što se od njega očekivalo 2014-te: da je izgovorio reč „Novorosija“, a da nije silom rasturio Ukrajinu, niti od nje odsekao bar istočne oblasti naseljene uglavnom Rusima. Zbog toga su ga nazivali i izdajnikom i proukrajincem. Velika većina Rusije shvata koju je ulogu Putin odigrao u svemu što se događalo sa Krimom i Donbasom, pa nisu imali uspeha pokušaji da se on predstavi kao nepatriota. Čak i milioni žitelja DNR i LNR, koji su u najtežoj situaciji, razumeju motive Kremlja. Putin - kao i svaki ruski vladar - ne boji se da priključi Donbas, već - razmišlja o Ukrajini u celini. I, nisu to aspiracije imperijaliste. To je briga rukovodioca Ruskog sveta o tome kako će taj svet dalje živeti. Da, Putin je predsednik Ruske Federacije. Ali, Ruska Federacija je samo privremena forma postojanja večne Rusije, pa je zato i Putin garant interesa i prava svih ruskih ljudi, velikog Ruskog sveta. Rešavanje takozvanog ukrajinskog pitanja ima ogromno, sudbonosno značenje. Ako bude rešeno nepravilno - na ispravljanje grešaka i posledica propuštenog i pokazanih slabosti - mogu otići vekovi, a možda i sve nepopravljivo razoreno. U pitanju je budućnost Ruskog sveta, ruske civilizacije. odlučuje se o tome hoće li ona biti jedna celina jer Rusija bez Ukrajine ne samo da neće biti imperija (kako je opevao Poljak Bžežinski), nego neće biti ni Rusija. Upravo zato je ovako važna pozicija Putina prema jedinstvu ruskog naroda: predsednik neprekidno ističe da Rusi i Ukrajinci nisu prosto bratski narodi, nego - praktično jedan narod. Stvari upravo tako i stoje, ali treba imati i političku i ljudsku hrabrost pa uporno gurati tu liniju. Mnogo bi jednostavnije bilo - i nemali deo političke elite Rusije bi se sa tim saglasio - da, mi smo za Ruski svet, ali sve činiti tako da se Ukrajina pusti da ode na Zapad. Kad bi Rusija uzela DN i LNR - Kijev bi se sa radošću (mada prikrivenom) odrekao od tih ionako izgubljenih teritorija. Zapad bi gunđao, ali bi bio rad što je kriza razrešena. Čak bi i vanblokovski status Ukrajine garantovao.Samo, mi bismo izgubili kolevku ruske civilizacije, osudili bismo desetine miliona sunarodnika na derusifikaciju. A da li bi se Ukrajina potom raspala na delove i utonula unutrašnje obračune - to više ne bi bila naša nego tuđa stvar. Da li je Putin trebalo da to dopusti? Naravno da ne! Zato se Rusija bori za celu Ukrajinu - dobija na vremenu i govori reči o nemešanju i „minskom procesu“ koje treba izgovarati u određenim momentima. Današnja Ukrajina nema budućnost. Prelazna, postsovjetska zemlja pod tim imenom je umrla 2014-te, a ovo što na njenom mestu sada postoji biće preformatirano i vraćeno u sastav Ruskog sveta. Pitanje je samo koliko će za to biti potrebno vremena i napora. Parola o „Malorusiji“ koja treba da zameni Ukrajinu - to je način borbe za Ukrajinu do 2020. godine. Sada u Ukrajini postoje dve države: jedna sa glavnim gradom u Donjecku, koju niko još nije priznao ali želi da bude sa Rusijom, i druga koju svi priznaju, ali teži da postoji bez Rusije. Rusija borbu za Ukrajinu ne vodi sa Zapadom jer tamo ni na koji način ne mogu zaustaviti našu borbu za ujedinjavanje, a ratovati za Ukrajinu sa Rusijom ni SAD ni EU nikada neće. Rusija borbu za Ukrajinu vodi sa Kijevom, sa „elitom“ koja se domogla vlasti u zemlji. To je borba duše i umove stanovnika Ukrajine. Objava stvaranja Malorusije u toj borbi je veoma pravilna i jak potez jer je ljude koji tamo žive podsetila da su oni u suštini Rusi, odnosno - Malorusi. Drugim rečima: sugerisano im je da Donbas neće nikuda otići - čim oni proteraju kijevsku „elitu“ - jer će zemlja ponovo postati jedinstvena. Niko ne zna koliko će vremena biti potrebno za pretvaranje Ukrajine u Malorusiju - tri, pet ili 10 godina. Ali, Ukrajina će ponovo postati Malorusija, a potom i deo jedinstvene, velike Rusije. Lider samoproglašene DNR Aleksandar Zaharčenko izjavio je da je situacija u Ukrajini došla u bezizlazan položaj, a izlaz iz njega je stvaranje nove države Malorusije na prelazni period do tri godine. Više o tome čitajte OVDE. Izvor: fakti.org