"Kako je ovaj komadić nekadašnjih vinograda podzidanih kamenim mejama ostao pošteđen paklene sudbine? Kad se stihija smirila, kad su ostale samo priče na jednu te istu temu koja je obeležila ovu godinu na splitskom području", pronašli smo vlasnika Nikšu Barbarića (59), piše Slobodna Dalmacija.
Na 750 kvadrata onde drži pčele i tridesetak maslina, sve je obrubio ruzmarinom i lavandom, pa ovo izgleda kao komadić mediteranskog raja usred spaljene zemlje.
Zadnja linija odbrane
- Što sam uradio? Ništa posebno. Dvadesetak dana pre požara sve sam dobro pokosio, ništa drugo... A kako s mojom parcelom završava put prema istoku Vilara, tako je tu bila i zadnja linija odbrane prema Žrnovnici. Tu smo čekali s vatrogascima DVD-a Žrnovnica, koji su morali otići kad je postalo očigledno da se vatra približava svim okolnim naseljima.
- Kad smo videli da se približava buktinja, poslužili smo se starim trikom - preventivno smo zapalili jedno tri metra trave prema vatrenom frontu i odmah ugasili, tako je požar preskočio ovu ogradu. Ali spaljeno mi je oko dve hiljade kvadrata, to se nije dalo braniti, nakon požara 2011. izraslo je more mladih borića koji gore kao benzin - opisao je Nikša jednostavna rešenja koja su spasila ovu parcelu, piše Slobodna Dalmacija.
I da ne zaboravimo, kaže kako je baš taj puteljak do njegove parcele stara rimska cesta koja je vodila od Salone, Spalatuma i Epetiuma do Narone. Setili smo se još jednog dela baštine, crkvice svetoga Nikole od Vilara, i ona je već medijski slavna, izgorela je deset puta u zadnjih dvadeset godina, a sada je opet crna.
- Masline su mi bile stare osam godina, taman su prvi put procvetale i prvi put bile su na rodu, a sad ih je ofurila vrućina... Ko zna šta će biti, ali makar su spašene. Onih šezdesetak koje su bile u obližnjoj ogradi nisu se spasile. Sad sve ispočetka... Bilo bi dovoljno pokositi i poseći smrču i borove da bi se spasila parcela. Idealno bi bilo kad bi ljudi nešto posadili, pa bi imali više interesa. Ovako, niko neće, ali hoće borovina koja vuče požare - kaže Barbarić, koji je Slobodnoj Dalmaciji ispričao ponešto i o slavnoj istoriji Vilara te njegovih vinograda.
Sad je ovladao alepski bor umesto crnobora
- Karla Bulića glumca znaš? Luiđa, e. NJegov deda Tugaranin za vreme Austro-Ugarske obogatio se kao jaki veletrgovac vinom u Trstu. U Poljicama je otkupljivao vino i trabakulima iz Omiša vozio ga gore prodavati. Tako je Vilar bio pod Bulićima, odatle je dolazilo vino, a vinogradi su najviše bili od žrnovačkih Barbarića, jedan deo od Donjega Sitnoga i dio od Srinjina. Sadile su se stare sorte linčuša, glavinjuša i maraština, ovo su idealne pozicije.
- Karlov otac nasledio je posao i sve je to trajalo do negde iza Prvoga svetskog rata kad je peronospora poharala vinograde u celoj Dalmaciji pa tako i u Vilaru. Sve je propalo. Ostalo je do danas tek nešto vinograda i maslinika nas koji radimo iz gušta i ljubavi, i to odnesu požari. Borovina sve pokrije i onda plane.
- Nekad se seklo gde god se moglo za loženje, koze i ovce brstile bi sve ostalo, nije imalo šta da izgori. Onda, ako je i bio koji bor, rastao je domaći crnobor, on nije bio zapaljiv kao alepski, a sporije se širio. Sada je našim parcelama, mjestima i životima ovladao alepski bor, a znamo šta je on za požare - plane i adio, sve ode u pepeo - zaključio je Nikša Barbarić. A stanari u Splitu su uočili piromana na mestu gde je buknuo požar, opširnije OVDE. Izvor: Slobodna Dalmacija
