Ustrajući na načelu "crte sredine", Beograd drži da su Vukovarska i Šarengradska ada na Dunavu delovi Srbije jer se naslanjaju na srpsku obalu Dunava.
Zagreb s druge strane insistira da granica treba da meandrira po principu katastarskih parcela, po kojem ta rečna ostrva pripadaju Hrvatskoj.
Iako su se dve države dogovorile da tokom leta ade mogu koristiti građani obeju zemalja, Aleksić istrajava da se radi o delovima Srbije.
"To ni u kom slučaju ne dovodi u pitanje naše stanovište da su to delovi Srbije", rekao je.
Srpski zvaničnik ističe da hrvatski predlog nije održiv ni utemeljen na međunarodnoj pravnoj praksi.
"Zalažemo se za princip utemeljen na međunarodnom pravu i koji je primenjen u većini zemalja u kojima Dunav predstavlja granicu, a to je da granična linija ide sredinom reke, odnosno po najdubljim plovnim tačkama", objasnio je Aleksić.
Po njegovim rečima, radi se o tačkama od 1433. do 1207. kilometra toka Dunava u dužini od 226 kilometara.
Aleksić podseća da je to načelo primenjeno u razgraničenjima Nemačke i Austrije, Austrije i Slovačke, Rumunije i Bugarske, te Srbije i Rumunije i ističe da je hrvatski predlog neodrživ.
"Granica bi tako presecala Dunav na više mesta, a to je za nas neodrživ princip", kaže on.
Pitanje razgraničenja na Dunavu regulisano je zakonom o osnivanju Autonomne pokrajine Vojvodine 1945. i do raspada Jugoslavije to se pitanje nije postavljalo.
Dosad je na temu razgraničenja održano devet sastanaka međudržavnih povereništava, poslednji put 2011. godine.
Idući sastanak je trebala zakazati hrvatska strana, ali to dosad nije učinjeno, kaže Aleksić i dodaje da u nastavku slede tehnička pitanja, odnosno da "prvo treba utvrditi principe" na temelju kojih bi stručnjaci na terenu odredili liniju razgraničenja.
Komentarišući mogućnost da Hrvatska zbog razgraničenja na Dunavu uspori put Srbije prema EU, Aleksić ukazuje da su u sličnom slučaju Hrvati postigli dogovor sa Slovencima da bilateralna pitanja ne treba da ometaju dinamiku pristupanja Uniji.
Ne bi bilo korektno da se prema Srbiji primeni drugačije stanovište, smatra srpski zvaničnik.
Spremnost za bilateralno rešavanje graničnog spora više su puta isticali zvaničnici obeju strana, navodeći da bi alternativa mogla biti međunarodna arbirtraža.
U julu 2015. godine, tada kao premijer, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je da se problem razgraničenja kod Šarengradske ade može rešiti razgovorom "u dobroj veri" Beograda i Zagreba ili će, u suprotnom, biti nužna arbitraža. Srbija neće u EU pre 2027. godine, saznajte OVDE zašto. Izvor: Hina
